Vatikan sa nemačkom vladom razbio Jugoslaviju, a Tito je kao britanski agent usmerio u tom pravcu!

Sveta stolica snosi najveću odgovornost za razbijanje SFRJ, SRJ, SCG i danas Srbije.Odluku o konačnom razbijanju Titove Jugoslavije Vatikan je pokrenuo memorandumom državama KEBS-a, 26. novembra 1991. godine. Sve je dogovoreno na sastanku pape Jovana Pavla II sa nemačkim ministrom Genšerom. Tog, 26. novembra 1991, državni sekretar Vatikana uputio je memorandum sa zahtevom za priznavanje Slovenije i Hrvatske kao nezavisnih država, svim članicama Konferencije o evropskoj bezbednosti.

Posle tog vatikanskog memoranduma, Slovenija i Hrvatska su priznate kao nezavisne države, što je izazvalo žestoke sukobe i rat. O umešanosti Vatikana u razbijanje SFRJ, SRJ i konačno SCG, početkom 2000. godine progovorio je otvoreno penzionisani vojni sveštenik američke vojske Robert Bigler, koji je saopštio da je iz najpouzdanijih izvora dobio tajne bankovne račune Vatikana, koji potvrđuju da je Katolička crkva, zajedno sa nemačkom vladom, destabilizovala Jugoslaviju tako što je separatistima na ovom prostoru Balkana upumpano više miliona dolara, za koje je Bigler rekao da je reč o krvavim dolarima.

Josip Broz Tito,vatikansko-britanski agent kao i Ante Pavelić, zaslužan je za nastanak, ali i raspad Jugoslavije. On je doveden na ovaj prostor da u narod usadi komunizam, razruši veru u Boga i ispuni zadatke koje su mu zadali moćnici,sva upustva dobijao je od njih.Sa svoja dva najbliža saradnika, Slovencem Edvardom Kardeljom i Hrvatom Vladimirom Bakarićem usmeravao Jugoslaviju prema raspadu – kada to budu dopustile međunarodne okolnosti. Ova ideja je pretočena u Ustav SFRJ iz 1974. godine, gde je precizirano da jugoslovenske republike imaju pravo na samoodređenje do otcepljenja.Taj ustav nije mogao da bude donesen bez njegovog parafa.

Badinterova komisija je početkom devedesetih godina na osnovu tog ustava utvrdila da jugoslovenske republike imaju pravo na međunarodno priznanje – bez promene avnojevskih granica.Uprkos instrukcijama Moskve (da se bori protiv Nacista), od jeseni 1941. pa do jeseni 1944. Tito je glavninu svoje vojske namerno držao na zapadu zemlje, uglavnom na teritorijama NDH,na stotine kilometara udaljenu od glavnih nacističkih snaga, bitnih saobraćajnica i vojno značajnih resursa.

On je tokom Drugog svetskog rata bio zaokupljen više borbom za vlast nego otporom fašizmu, što najbolje pokazuju pregovori koje je marta 1943. preko svojih bliskih saradnika vodio s Nemcima. U tim pregovorima nacistima je predočeno da bi bilo u „obostranom interesu ako bi neprijateljstva (između Titove i Hitlerove vojske) bila obustavljena“.U štabu Prvog bosanskog korpusa, svoje najjače jedinice u Bosni i Hercegovini, krajem marta 1943. naredio je da ne sme „praviti nikakve akcije“ ne samo protiv Nemaca, već ni protiv snaga NDH. I da „svu svoju borbu upotrebi protiv četnika“.

Formulacija Vatikana i Ustaštva koje su američki i britanski “ uticaji “ uspostavili dovođenjem Tita na vlast – bila je ‘ neutralisati ‘ Srbiju koja ‘ ne može postojiti kao etnički čista država ‘! U tu svrhu nije bilo boljeg rešenje od Tita da prošvercuje Ustaštvo i NDH da likvidiraju ‘ Srpsko pitanje ‘!Tito je ustaške zločince preoblačio u partizanske uniforme koje je dobijao od Britanaca. Stane Dolanc,jedan od najbližih saradnika Tita i jedan od najuticajnijih ljudi u jugoslovenskoj politici, bio je član Hitlerjugenda i radio je za njemačku tajnu službu.Ti „partizani“ su počinili najviše masovnih zločina u Srbiji na kraju i posle rata.Uklanjao je konkurenciju. Skinuo je s položaja srpske istaknute komuniste, poput Krcuna i Rankovića. Hapsio je, streljao ili slao na „Goli otok“ sve koji su bili ili mogli postati tačke otpora. Među likvidiranima je bilo i mnoštvo njegovih prijatelja i saradnika.Odgovoran je za stradanje 7.500 srpskih omladinaca na Sremskom frontu, za rušenje 180 srpskih pravoslavnih hramova, za zabranu povratka Srba na Kosovo i Metohiju, za progon 45.000 Golootočana i 95.000 srpskih seljaka.

U sistematskom sprečavanju da se sazna puna istina o Jasenovcu i jamama u koje su Srbi bacani za vreme endehazije, svi koji su hteli da se istina sazna proglašavani su „srpskim nacionalistima“ i proganjani, a žrtve ustaša bile su lišene svoje nacionalnosti pretvorene u „žrtve fašizma“. Zločincu Anti Paveliću jugoslovenski sudovi nikada nisu sudili čak ni u odsustvu. Ozna je u svakom trenutku znala gde se Pavelić nalazio u Austriji, o čemu i danas postoje izveštaji naših vojnih izaslanika, ali se ništa nije preduzimalo. Direktivu Ozni da ne dira Pavelića mogao je da da samo najviši vrh FNRJ, a zna se da se za sve tada pitao – Tito.Da je postojao plan otmice Pavelića pričao je i visoki oficir Ozne i Udbe Slobodan Krstić Uča, čuvenoi „lovac na Dražu Mihailovića“. Pred smrt on je otkrio kako je 1952. stopirana akcija otmice Pavelića u Argentini, kojom je trebao lično da rukovodi. Dvojica otmičara i jedan argentinski oficir bili su spremni da za 500.000 dolara otmu Pavelića i hidroavionom ga prebace na jugoslovenski teretni brod na pučini. Međutim, akcija je otkazana.Tito je jedini mogao da otkaže planove o otmici Pavelića iz Argentine.

Veza između Tita i ustaša najbolje se vidi u omogućivanju povratka u SFRJ jednom od glavnih ustaša fratru Krunoslavu Draganoviću, ideologu „Velike Hrvatske“ i jednom od glavnih njenih pobornika, čoveku koji je sa Englezima i Vatikanom organizovao „pacovske kanale“ za prebacivanje ustaša na Zapad. Tito ga je vratio u Jugoslaviju i on je, bez ikakvog suda i suđenja, mirno umro.

Pavelićeve ustaše su bili najmonstruoznija i najužasnija koljačka falanga u istoriji sveta!Sva ta zverstva koja su činjena u NDH ljudski um nije zabeležio.Čak su i nacistički generali bili zapanjeni užasima Jasenovca.Hrvati {potpomognuti muslimanima} su bili jedini narod na svetu koji je svoje žrtve{Srbe,Jevreje,Rome} prvo životinjski mučio – teško i dugo, bez hrane i vode, vadeći im oči i odsecajući delove tela, pa ih usmrćivali prebijanjem, klanjem, udaranjem maljem u lobanju, bacanjem živih u grotlo peći, kuvanjem sapuna od žrtava, zatrpavanjem živih u nasipe i grobove, vađenjem nerođene dece iz utrobe majki i na druge svirepe načine. NDH je u jednom nadmašila naciste – bila je jedina država koja je imala posebne logore za decu – Sisak i Jastrebarsko, kroz koje je prošlo 33.000, a u njima skončalo blizu 20.000 dece do 14 godina starosti… Predsednik SAD – a Teodor F. Ruzvelt 1944. g. , dakle još pre završetka rata , izjavio da su Hrvati divlje životinje i da kao takve nemaju pravo da nakon rata žive u bilo kakvoj svojoj nacionalnoj državi već u rezervatima i to pod prismotrom međunarodne zajednice .

Tito je bio predratni, ratni i poratni zločinac, al i teški kurvin sin! Tito, iako deklarisani komunista, pomagao je Vatikanu u ratu protiv mrskih šizmatika.Za vreme Tita u Hrvatskoj pohađanje katoličkog „vjeronauka“ bilo sasvim normalna stvar, od 1972. u zagrebačkoj katedrali redovno slavljen spomen dan Alojzija Stepinca, a propovedi je držao nadbiskup (kasnije kardinal) Franjo Kuharić. Hrvati su od 1974. godine dobili pravo da posle državne himne izvode himnu Hrvatske „Lijepa naša“. Za to vreme, Titova vlast u Srbiji je zabranjivala svako ozbiljnije versko okupljanje, a srpski episkopi bili su na robiji (poput mitropolita crnogorsko–primorskog Arsenija Bradvarevića i vladike Varnave Nastića). Tito je Srbiju podelio na užu teritoriju i dve pokrajine. Ništa gore nije mogao da uradi jednoj državi i jednom narodu. Na Kosovu i Metohiji je doselio iz Albanije više od 300.000 mladih Albanaca,dok je zabranio povratak preko 200 000 Srba.

Hrvatskoj državi Tito prisajedinjuje srpsku pokrajinu Baranju, zatim Istru, Dalmaciju i gotovo celu jadransku obalu sa ostrvima.Broz je sistematski smanjivao broj Srba u Jugoslaviji,formiranjem novih nacija a sve sa ciljem veštačkog umanjivanja broja Srba. Ovo je novim komunističkim vlastima bilo neophodno kako bi dominaciju Srba, njenu zastupljenost kod glasanja, u državnim i drugim strukturama što više umanjili.

Na bazi te politike već posle završetka Drugog svetskog rata 1945 proglašavaju se dve nove nacije – Crnogorska i Makedonska.Crnogorci su se oduvek osećali i sebe nacionalno definisali kao Srbi sa prostora Crne Gore.Makedonci su hiljadu godina bili Južni Srbi samo se geografski prostor na kome su živeli nazivao vardarski deo Makedonije… 1965 stvorena je i treća novokomponovana nacija „Muslimani“. Sve do popisa 1971 muslimani su se izjašnjavali kao Srbi – muslimanske veroispovesti jer su i poreklom Srbi, čiji maternji jezik Srpski a koji u doba okupacije Turaka pod raznim oblicima pritisaka prešli u islamsku veru.

Komunisti su na popisu stanovništva 1971 omogućili izjašnjavanje kao Jugosloven stvarajući time i jugoslovensku naciju a najveći broj onih koju se izjasnili kao Jugosloveni opet su bili Srbi jer su smatrali da će time biti pod manjim pritiscima u mešovitim sredinama, naročito u Hrvatskoj i BiH. TITO je bio simbol svih komunističkih zločina, od kojih je najviše stradao srpski narod!…..Srbe je kroz vekove očuvala Srpska pravoslavna crkva kojoj je temelje udario Sveti Sava.Jugoslovenstvo, posebno titoističko, Srbe je potpuno smutilo. Od te ideološke omame još se nismo otreznili. Jugoslovenstvo je palo pre više od 20 godina, ali ta antisrpska ideologija i dalje Srbijom faktički vlada. Mi još nismo doživeli naše „proleće”. Mi još čekamo na naš preporod. Učinimo sve da on dođe što pre! Jedan od načina na koji možemo tome doprineti jeste i taj da se ne stidimo srpske nacionalne pripadnosti, i kao pojedinci i kao institucije….

(Balkan Hronikls)