Vir: Srbin.info

Međunarodni sporazum o pandemiji prikriva uvođenje Novog svetskog poretka

Proglašenjem pandemije počele su da se ocrtavaju konture novog medicinskog poretka

„Okupili smo se zbog vanrednih okolnosti, čiji je cilj da pripreme događaje koji iz korena mogu promeniti naš život“ – primetila je na početku pres-konferencije posvećene pandemiji, direktor Centra za geopolitiku, Instituta za fundamentalna i primenjena istraživanja, Moskovskog fakulteta humanističkih nauka, Olga Četverikova.

Novembra 2020. godine na samitu Velike dvadesetorice (G-20), predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, prvi je javno pozvao na zaključenje međunarodnog sporazuma o pandemiji, koji će biti usaglašen sa svim organizacijama i odeljenjima OUN. Na kraju 2020. šef Svetske zdravstvene organizacije(SZO) izjavio je da se svet nalazi na granici katastrofalnog moralnog pada, jer je mogućnost ravnopravnog pristupa vakcinama ugrožena i zbog toga SZO donosi „Strateški plan pripravnosti i odgovora na pandemiju virusa kovid-19“.

A 30. marta u Telegrafu pojavljuje se značajno pismo-obraćanje lidera evropskih država, predsednika Evropskog saveta i predsednika SZO pod naslovom:

„Ni jedna država ne može da se izbori sa opasnošću pandemije sama – moramo da se ujedinimo“.

Upoređujući savremenu situaciju sa razornim posledicama dva svetska rata, autori pisma su nazvali Kovid-19 „najvećim izazovom svetskoj zajednici od četrdesetih godina prošlog veka“.

„Biće i drugih pandemija i drugih vanrednih situacija u oblasti zdravstvene zaštite. Ni jedna vlada ili agencija neće moći da se izbori sa takvom opasnošću sama. Nije pitanje da li će se to desiti, već kada će se desiti.“

Naglašavajući da je „imunizacija globalna društvena vrednost“, oni su pozvali države da zajedno rade na novom „međunarodnom sporazumu o pripravnosti za pandemiju i merama odgovora“. Kao i tada, kada su se sve zemlje ujedinile i prevladale izolacionizam da bi rešile svoje probleme, neophodno je da to učine i sada – da bi „izgradile čvršću međunarodnu arhitekturu zdravstvene zaštite“. Glavni cilj dogovora treba da bude zajednički pristup „svih vlada i društava“, koji će dovesti do velike međusobne odgovornosti i otvorenosti.

Na kraju, u maju je to ponovio i generalni direktor SZO na 74. sesiji WHO.1 Požalivši se da je vakcina bilo dovoljno tek za 1% stanovništva u 125 zemalja, usrdno je zamolio države-članice da podrže vakcinacionu kampanju u septembru, koja bi trebalo da obezbedi vakcinaciju najmanje 10% svetskog stanovništva, a da se do kraja decembra učini „prodor“ i vakciniše – ne manje od 30% stanovništva. Međunarodni monetarni fond (MMF) je mnogo ambiciozniji: do kraja godine vakcinisati 40% svetskog stanovništva, a do sredine 2022. – 60%. Evropska unija – 70% stanovništva do septembra 2021. godine. Tako da je brojka od 60% u Ruskoj Federaciji određena, ne nacionalnim interesima, već međunarodnim direktivama.

Generalni direktor je pozvao da se sklopi pravno obavezujući sporazum o spremnosti i reagovanju na pandemiju, koji će omogućiti savladavanje strukturnih nedostataka. I ponovo su se iz njegovih usta začule prognoze-tvrdnje koje straše:

„Ne treba se hraniti iluzijom: ova pandemija neće biti poslednja… Sama priroda evolucionih procesa nam omogućava da sa sigurnošću tvrdimo: pojaviće se još jedan virus, još transmisivniji i smrtonosniji od ovog“.

Ovo pitanje treba da bude razmatrano na specijalnoj sesiji Generalne skupštine od 29. novembra do 1. decembra 2021.

Krajem devedesetih godina prošlog veka zdravlje je počelo da se posmatra, ne kao humanitarni, već globalni politički i ekonomski resurs, a SZO se sve više orijentisala na privatne „igrače“ koji su postali glavni sponzori, sa kojima je izgradila globalna partnerstva, partnerstva između država i biznisa, fondove, inicijative i projekte. Upravo, u ovom periodu, u arenu ulazi F.G.2, čiji rashodi za zdravstvo u celom svetu, premašuju rashode svih vlada, izuzev vlade SAD i koji je neformalno počeo da definiše prioritete globalnog zdravstva i utiče na politiku. I na kraju, planove više ne donosi SZO već najkrupnije finansijske strukture i „Velika farma“ («Big Pharma»). 3

Proglašenjem pandemije počele su da se ocrtavaju konture novog medicinskog poretka. Kao prvo, stvara se, od strane države, nekontrolisan sistem finansiranja. Glavni finansijski sponzori, gore naznačenih procesa su Svetska banka, Međunarodni monetarni fond (MMF) i druge međunarodne razvojne banke. Svetska banka je još 2. aprila 2020. godine predstavila „Program strateške spremnosti i reagovanja na COVID-19“, čiji je očekivani datum realizacije – 31. mart 2025. godine. U njemu su podrobno opisane mere borbe sa pandemijom, koje treba nadgledati u tesnoj koordinacija sa svim regionalnim i multilateralnim donatorskim agencijama, i u kome je posebno istaknuto da će „Banke i međunarodna zajednica igrati ključnu ulogu u merama protiv COVID-19, prateći tehnička uputstva SZO“. Do juna 2023. Svetska banka bi trebalo da izdvoji 330 milijardi dolara, a MMF da pod posebnim uslovima pozajmi, u skladu sa poslednjim izveštajem Rokfelerovog fonda – 44 milijarde za vakcine. Sve to u okvirima COVAX4 svetske inicijative za ravnopravnost u nabavci vakcina.

Pored toga, u maju 2020. godine, u cilju širenja donorske baze SZO i „povećanja stabilnosti“ njenog finansiranja, osnovan je Fond SZO – nezavisno pravno lice sa sedištem u Ženevi. Tedros Gebrejesus5 ocenio je ovaj korak kao „jedan od elemenata transformacije“ SZO i „jedinstvenu mogućnost za učestvovanje u zajedničkom formiranju budućeg izgleda svetskog zdravstva“.

Kao drugo, vrši se priprema za ustanovljavanje jedinstvene normativno-pravne baze za borbu sa pandemijom na osnovu međunarodnih standarda. Radi toga su SZO, Program razvoja OUN6, Objedinjeni programi OUN za HIV/SIDA i Pravni institut pri Univerzitetu Džordžtaun oformili pravnu laboratoriju COVID-19 Law Lab, koja je izgradila bazu podataka o svim normativno-pravnim dokumentima, pravilima i merama uvedenim kao odgovor u borbi protiv COVID-19, u više od 190 zemalja. U slučaju sveopšte unifikacije, svaka država će biti u obavezi da usaglasi zakone koji se odnose na zdravlje a nisu iz sfere zdravstva, ne sa nacionalnim interesima i vrednostima, već sa međunarodno preuzetim obavezama reagovanja na postojeće i „nove opasnosti“ po zdravlje.

Treće, formira se jedinstvena ideološka baza za metode borbe sa pandemijom zasnovane na argumentima, zbog čega je, konkretno, proglašena nova „nauka“ – infodemiologija, koja je pozvana da se bori sa „infodemijom“ – pod kojom se podrazumevaju netačne informacije za vreme epidemije, koje slabe efektivnost globalnih mera. Još pre proglašenja takozvane „pandemije“, Endrju Patinson, rukovodilac digitalnih operacija SZO, organizovao je okrugli sto i potpisao dogovor sa Guglom, Fejsbukom, Tviterom, Instagramom i još 30 kompanija o cenzuri svih neproverenih informacija, to jest onih koji nisu u skladu sa pristupom koji ima SZO.

Odgovarajuće inicijative OUN i SZO razmatraju rešenje problema „infodemije“ kao važan element borbe sa pandemijom. Uzimajući u obzir da SZO govori o neizbežnosti nekoliko talasa pandemije i novim, još strašnijim pandemijama, infodemiologija se pretvara u ideološki instrument globalnih agencija, koje opslužuju najkrupnije farmaceutske firme i banke, sa ciljem da uguše svaki alternativni prilaz i mišljenje, kvalifikujući ih kao „nenaučne“ i „ugrožavajuće“.

Slični pokušaji stvaranja i nametanja svetske totalitarne ideologije u sferi nauke i morala već su viđeni u nacističkoj Nemačkoj. A kakva je sadašnja ideologija – dobro je poznato iz programa Rokfelerovog i Gejstovog fonda koji se otvoreno zasnivaju na eugenici. I nije slučajno Tedros, govoreći o vakcinaciji, objavio nove nazive za varijante korona virusa koji su identifikovani u Velikoj Britaniji, Južnoj Africi, Brazilu i Indiji, nazvavši ih Alfa, Beta, Gama i Delta, upućujući tako na globalistički manifest Oldosa Hakslija „Vrli novi svet“, čije pisanje je pomogao i njegov brat, Džulijan Haksli. Džulijan Haksli, član Londonskog kraljevskog društva, Britanskog društva za eugeniku, biolog-evolucionist, zastupnik prirodne selekcije, poznat kao „Maltus HH veka“, bio je prvi generalni direktor UNESKO-a.

Slične izjave predstavnika globalnih agentura i ureda ne samo da leže u temeljima diskriminatorne retorike eugenike, već su zastupljene i u segregaciji ljudi po „kovidnom“ principu: pripadanje određenoj varijanti korona virusa, i principu: vakcinisan-ne vakcinisan; no, svejedno, one postaju osnova za rehabilitaciju fašizma.

Jasno, reč je o sporazumu koji će zakonski štititi prava uskog, elitnog kruga osoba, koje prihvataju pogled na svet zasnovan na eugenici, i koji koncentrišu u svojim rukama značajnu vlast određujući ciljeve i zadatke svetske medicine. Uzimajući u obzir da će sveopšta obavezna vakcinacija postati prioritet, jasno je da se radi o stvaranju novog medicinskog poretka u kome će Rusija izgubiti pravo da štiti svoju bezbednost.

Zemlja koja je pobedila fašizam, koja se borila za zaštitu čoveka, sprovela Nirnberški proces i donela Nirnberški kodeks 1947. i koja je to platila milionima života svojih sinova i kćeri, nema moralno pravo, nema ljudsko pravo da uzme učešće u Međunarodnom sporazumu o pandemiji, pod čijim okriljem se otvoreno sprovodi realizacija „novog svetskog poretka“, koji je jednom već najavio Adolf Hitler.

Mi, građani Ruske Federacije imamo pravo da znamo kakvu nam budućnost spremaju, nikome odgovorne svetske agenture, kao što imamo pravo da odlučimo da li ćemo prihvatiti ili nećemo prihvatiti Sporazum.

Naslednici pobednika obavezni su da kažu nedvosmisleno NE fašizmu koji ponovo diže glavu!

Preveo: Aleksandar Mirković

Napomene

1. WHO – Svetska zdravstvena skupština, najviši organ Svetstke zdravstvene organizacije koji donosi odluke.
2. Ovde O. Četverikova svakako misli na Fond Gejts, tj. Fond Melinde i Bila Gejtsa kako se sada zove, Bill & Melinda GatesFoundation (BMGF)
3. «Big Pharma» je naziv za grupu najkrupnijih međunarodnih farmaceutskih kompanija, čija su sedišta najčešće u SAD i Evropi i koje se bave proizvodnjom lekova i medicinskih preparata.
4. COVAX – Globalni pristup vakcinama COVID-19, svetska inicijativa usmerena na obezbeđivanje ravnopravnog pristupa vakcinama pod vođstvom Alijanse za vakcine (bivše Alijanse za vakcine i imunizaciju ili GAVI), Koalicije za inovacije u oblasti spremnosti za epidemije i Svetske zdravstvene organizacije (SZO).
5. Tedros Adanom Gebrejesus od 2017. generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije, prvi generalni direktor iz Afrike.
6. Progam razvoja OUN predstavlja globalnu mrežu OUN u oblasti razvoja. On pruža podršku u preobražaju i omogućava pristup izvorima znanja, praktičnom iskustvu i resursima u cilju poboljšanja života stanovništva