dr. Andreas Heisler, rojen 23. marca 1968 v Forzheimu v Nemčiji, je končal študij medicine na Univerzi Albert Ludwig v Freiburgu v Breisgauu. Po študiju je 5 let delal v Freiburgu v svoji ambulanti. Leta 2009 se je naselil v osrednji Švici, kjer od leta 2013 dela v svoji ambulanti v Ebikonu. Poleg tega je 12 let delal na urgentnem oddelku v Kantonalni bolnišnici v Luzernu in kot odgovorni zdravnik v različnih domovih za starejše. Od začetka pandemije korone se zavzema za odprt diskurz med zdravniki, znanstveniki in politiki. Od tam je skupaj s svojimi kolegi zdravniki ustanovil združenje ALETHEIA 'Medicina in znanost za sorazmernost'. V medijih je bil označen kot koronski skeptik in zdravnik, ki laže ter zaradi različnih dogodkov pa so mu februarja letos za štiri mesece odvzeli delovno dovoljenje. Kla.TV želi dr. Dajte Heislerju dati priložnost, da spregovori zase.

Korona: Kako funkcioniše medijska manipulacija - iskustvo dr. Andreasa Hajslera

22.10.2021 | www.kla.tv

dr. Andreas Hajsler, rođen 23.03.1968 u Forchajmu, Nemačka, završio je studije medicine na univerzitetu Albert Ludvig u Frajburgu, Brajsgau. Posle studija radio je u Frajburgu 5 godina u svojoj ordinaciji. 2009 nastanio se u centralnoj Švajcarskoj, gde od 2013 radi u svojoj ordinaciji u Ebikonu. Pored toga radio je 12 godina na odeljenju hitne pomoći u kantonalnoj bolnici u Lucernu i kao odgovorni lekar u raznim staračkim domovima. Od početka pandemije korone, zauzima se za otvoreni diskurs između lekara, naučnika i političara. Otuda je sa svojim kolegama lekarima osnovao udruženje ALETHEIA, ”Medicina i nauka za proporcionalnost”. U medijima je etiketiran kao korona skeptičar i lekar koji laže i zbog različitih događaja, u februaru ove godine mu je oduzeta dozvola za rad na četiri meseca. Kla.TV želi da dr. Hajsleru pruži priliku da se sam izjasni.

Voditelj: Srdačno dobro došli, g. dr. Hajsleru. Drago nam je da ste nas posetili, ovde na Kla.TV

dr. Hajsler: Hvala da mogu biti ovde.

Voditelj: Da. Takođe veliko hvala na tome da možemo razgovarati sa Vama, šta se u zadnjih nekoliko nedelja i meseci dogodilo kod Vas. Kako je zapravo došlo do tog Vašeg kritičkog stava prema koroni?

dr. Hajsler: Da, to se dogodilo odmah na početku, već u martu prošle godine. Svi smo bili zabrinuti šta nas očekuje. Napravljena je jedna velika - ti izveštaji - velika galama. Ja kao kućni lekar, to radim već 16 godina, doživljavamo 2 puta godišnje talase gripa, dakle, 32 talasa gripa već imam iza sebe i onda je došao ovaj koji bi trebao da bude kao nešto poseban, sa puno obolelih i čak sa puno umrlih. Onda se dogodilo nešto vrlo neobično, naime, ja odjednom nisam više imao pacijenata u ordinaciji, tj. mnogo manje. Radim još i u bolnici u Lucernu tj. tada sam radio tamo. To je jedna centralna bolnica i hteli su da je preurede skoro kao u neku ratnu bolnicu. Ja sam došao na posao, petak uveče, po planu, krajem marta, a bolnica prazna, na hitnoj službi - tu sam takođe radio već 11 godina - tako praznu je nikada nisam doživeo. U normalnim uslovima, moraju raditi dva lekara. Drugi nije morao ni da dođe jer sam odmah primetio da se ništa ne dešava, nema infekcija već…

Voditelj: Da li je to bilo dok smo bili zatvoreni?

dr. Hajsler: To je bilo za vreme - tačno, to je bilo direktno po zatvaranju. Da, svi su bili preplašeni i to sam onda tamo doživeo. Paralelno sa time sam video i izveštaje i to je u meni izazvalo pravi strah, jer sam shvatio da se ne trebamo plašiti virusa, već da se dešava nešto u pozadini toga. Jer, nije moguće da se prikazuju takvi izveštaji, da se širi toliko puno straha a ja kao kućni lekar, na prvoj borbenoj liniji ne vidim ništa, ništa, manje nego…I što je mene posebno začudilo je to što moje kolege lekari nisu to tako doživeli iako su svi oni imali isto iskustvo kao ja. I to me je razljutilo.

Voditelj: I kako su to vaše kolege objasnili sami sebi?

dr. Hajsler: Pa, oni su do današnjeg dana, zbog tih izveštaja, a takođe i zbog svega što dolazi od udruženja, kod nas je to FMH, najvažnije medicinsko udruženje, od BAG-a, u središtu te masovne hipnoze, tako da oni više ne znaju šta je levo a šta desno i da se ovde uopšte ništa nije dogodilo.

Voditelj: Ali i oni su doživeli da nema pacijenata, zar nisu našli objašnjenje za to?

dr. Hajsler: Ne, oni su me…Ja sam kao prvo, napisao jedno pismo ministru zdravlja u Bernu, hteo sam mu objasniti neke stvari i reći: ”Ne morate se uopšte više plašiti g. Berset. Ništa se ne dešava jer bih ja to morao videti.” Ja sam to želeo - malo lakomisleno - naravno, sve sam formulisao vrlo učtivo i sa poštovanjem da bih jednostavno pokazao da se ništa ne dešava. Nismo dobili odgovor. Hteo sam da se udružim sa preko 70 ostalih kolega koji su radili u bolnici, i na kraju je njih četvoro od preko 70, potpisalo. Njih deset je napisalo: ”Ti si opasan, ne možeš to da radiš.” I tako sam praktično upao u to, takođe i tu priču otpora. I do današnjeg dana nisam doživeo nijedan jedini talas. Znači ništa drugačije nego i prethodnih godina, iskreno rečeno.

Voditelj: U redu. Da, interesantno! Možete li nam dati jedan rezime šta se tačno događalo kod Vas u zadnjih 12 meseci?

dr. Hajsler: Da, desilo se naravno puno toga jer je to poprimilo jednu neverovatnu dinamiku. Napisao sam to prvo pismo, to nije bilo zadovoljavajuće, odmah je bilo u novinama, okarakterisano kao negirač korone, korona-skeptičar. To je tako išlo dalje. Onda sam napisao još jedno pismo, to je potpisalo već 80 ljudi ali iz cele Švajcarske, jer sam iznenada dobijao odgovore putem mejla. To uopšte nisam očekivao, od svih mogućih ljudi, delimično čak i od lekara ali i od ostalih sasvim normalnih ljudi koji su rekli: ”Najzad da i jedan lekar kaže nešto i usuđuje se da izađe u javnost.” I sve to se vremenom uvećalo, da nešto ozbiljno ne štima i da takođe čovek više ne sme da kaže svoje mišljenje, odmah biva napadan. Dalje je bilo još dva pisma i tako sam dospeo u čitav taj pokret otpora. Mi smo se na Nedelju Pedesetnice sastali na Ritliju, bio sam nekako pozvan i ja, bio sam - taman sam bio dovoljno poznat.

Voditelj: Znači na Nedelju Pedesetnice 2020?

dr. Hajsler: Da, 2020 i tamo sam upoznao mnoge koji su danas takoreći suosnivači i drugih organizacija i pokreta. Tako sam od samog početka imao jedan uvid. I to me je onda, takođe i to iskustvo sa tim pismima, gde me druge kolege nisu uzeli za ozbiljno, pokrenulo na: Moram se povezati, takođe i kao lekar i moramo nešto učiniti protiv te disproporcionalnosti medicine i naročito nauke. Jer na TV se stalno tvrdi: nauka kaže! Tu me onda opet odmah spopada muka, jer to nije nauka, to su par naučnika.

Voditelj: To je jednostrano…

dr. Hajsler: Tačno! I to se onda kao nauka…nauka uopšte ne postoji. To je uvek jedan za i jedan protiv i jedno mnoštvo mišljenja i iz toga se onda formira saznanje. A sad je to drugačije, sada se tzv. saznanje daje unapred od njih par izabranih, tzv. naučnika a ostali se etiketiraju i cenzurišu, ima puno primera. Onda sam u julu osnovao jednu mrežu za lekare, tada se sastojala samo od sedam osoba. To su bili osnivači. Pozvao sam ih jedne sunčane, julske nedelje u svoju baštu. Onda smo osnovali ALETHEIA, takođe i smislili ime: ” ALETHEIA”, po boginji istine. Ne zato što smo mi puni istine, nego zato jer smo sebi rekli, moramo da se pobrinemo da postoji javna diskusija i da mi želimo da tu bude zastupljena i naučna strana. Na početku je to polako raslo a onda sve brže. Sada smo preko 350 lekara i naučnika, ima i nemačkih kolega i svi se raduju da tako nešto postoji. Takođe u zadnje vreme prijavljuje se mnogo novih članova, sve više izlaze iz svojih skrovišta jer vide da se nešto mora desiti. To je bilo u julu, i onda sam takođe počeo da delim ateste, relativno ofanzivno, onda sam u septembru privukao pažnju novine ”Blick”, onda…

Voditelj: Kratko pitanje: javni mediji su došli odmah, u suštini čim ste napisali pismo bolnici u Lucernu?

dr. Hajsler: Tačno. Kad sam napisao prvo pismo Bersetu, to je već bilo u kantonskim novinama.

Voditelj: Aha, posle pisma Bersetu.

dr. Hajsler: Da, tačno. Već tada su me zapazili. Pismo im je dostavljeno čak i pre nego je bilo poslato. Da se čovek iznenadi kako nešto funkcioniše, jel da?

Voditelj: Da li je to pismo koje ste prethodno poslali na svojih 70 kolega?

dr. Hajsler: Tačno, tačno. Tu je bio neko prisutan i već je bilo u novinama. Tada sam imao neprospavanih noći, jer sam razmišljao šta će sad biti sa mnom, hoće li me rastrgnuti. Dakle, osetilo se to raspoloženje. I onda je sve počelo – u ”Blick”-u posebno brutalno – i u celoj Švajcarskoj, kako sam ja veoma loš lekar. Ali oni su meni time napravili samo reklamu, dobio sam toliko zahteva za atest protiv maske, da je to neverovatno. Postali smo takođe poznati nekako kao mesto za jadanje cele nacije. Kakve smo sve strašne izveštaje dobili, sve te sudbonosne posledice ovih mera. Ni za mene ni za moju saradnicu nije bilo uvek jednostavno to psihički podneti.

Voditelj: Možete li navesti dva, tri primera?

dr. Hajsler: Pa, eto to se vidi na – jedan dečak, mislim da živi ovde negde u istočnoj Švajcarskoj, epileptičar i od kada mora da nosi masku svake noći ima epileptičke napade. Otišao je kod svog lekara i nije dobio atest. Otišao je kod neurologa, nije dobio atest i tek je onda od mene dobio atest. Dakle, to je neverovatno, ne može čovek tako nešto da zamisli, šta tu lekari rade, to je ne pružanje pomoći. Dakle, oni svi moraju jednom odgovarati zbog toga. Za mene je to totalno neshvatljivo. Naša prva dužnost kao lekara je da ne nanesemo štetu. Da, to je tako još iz antičkog vremena. Mi nemamo neka velika očekivanja, ovde se još ne radi ni o pomoći, lečenju, ozdravljenju već se radi o ne nanošenju štete! A da se ne nanese šteta, preduslov je da stanem iza odluke, pa čak i onda kad bih morao strahovati da ću time izazvati nečiju pažnju, kantonalnog lekara, ili nekog drugog, da kažem: ”Ništa drugo nisam uradio sem moje lekarske dužnosti.” A ako to ne mogu da radim, onda nešto nije u redu, to se mora jasno reći. Ima i drugih primera, šta sam doživeo samo u staračkim domovima, uvek se radi protiv najslabijih u društvu, protiv dece i protiv sasvim starih jel? Da bi se oni zaštitili, mučeni su do smrti, delimično. Šta sam još u novembru i decembru video – ja sam bio odgovaran za odeljenje sa dementnim osobama. Raditi sa dementnima sa maskom ne funkcioniše nikako. Pa onda njihovo zatvaranje samo zato što je neko imao pozitivan test, možda nikakve simptome, i…nečovečno. Onda padnu, umru zbog preloma kuka. Nisam više znao šta da radim. Onda, tu je bio i jedan tip iz štampe, bio sam tada već… počelo se krajem decembra sa vakcinisanjem, pod znacima navoda, sa tom vakcinom. Za Badnje Veče su iza mojih leđa vakcinisali sve dementne. Delimično su čak i sami…

Voditelj: Nisu Vas uopšte informisali o tome?

dr. Hajsler: Ne, ne, ne! Govorilo se da će se početi sa vakcinisanjem, ali da će početi na Badnje Veče to nisam znao. Delimično su i sami potpisivali, ali oni uopšte nisu u stanju da daju svoju saglasnost. Jednostavno sve (Voditelj: Neverovatno…) i posle pet dana je jedan od njih umro. I kada sam to izneo u javnost, doživeo sam drugi talas klevetanja u štampi, tako da sam shvatio, ko je protiv ove inekcije i argumentuje protiv, tome će od života napraviti pakao. To je doprinelo tome da su mi zatvorili ordinaciju i ja sam bio u obavezi da nosim masku u ordinaciji. To smo uradili, neprestano smo bili kontrolisani od policije. To je veoma ponižavajuće, kada nikada niste nešto krivično učinili, da vam neprestano dolaze neki i kontrolišu vas. Nisu imali ništa da nam zamere, ali zadnjeg dana (pre) zatvaranja ordinacije, kod mene u ordinaciji je bila švajcarska televizija i napravila jedan intervju sa mnom i mojim kolegom Rajnerom Šregelom. ”Mi želimo da čujemo i drugu stranu i Vi ste tako dobar lekar, ja sam se tačno informisao, sa Vama je baš super.” Onda je sa nama dva sata vodio razgovor i isekao je 2 minuta razgovora koji su za mene bili nepovoljni i etiketirali su me i okarakterisali kao lažljivog lekara i još su se raspitali kod kantonalnog lekarskog ureda: ”Šta ćete vi sada preduzeti protiv ovoga?” Oni su baš dobro podigli prašinu i zaoštrili situaciju. To sam već više puta doživeo, da je strategija štampe da kažu vlastima šta treba da rade. I onda jadni kolega kantonalni lekar, nije mogao ništa drugo nego da mi onda ipak oduzme dozvolu za rad iako smo se pridržavali svih mera. Onda mi je policija opet donela jedno preporučeno pismo u ordinaciju i tu sam saznao da će mi se bukvalno uništiti egzistencija. Jer, (Voditelj: Strašno…) …ako se ne može raditi, ne može se voditi ordinacija. Hvala Bogu da sam na brzinu našao kolege, u suštini to je skoro nemoguće, ne mogu se naći lekari, ali pošto sam postao poznat i imao sam određene veze, mogla je ordinacija dalje da radi, nisam morao nikoga otpustiti, itd. I posle pet meseci, otišao sam kod kantonalnog lekara, jer sam shvatio da on sam ne može više da se izvuče iz ove situacije, ponudio sam mu da razgovaramo i posle razgovora sam dobio dozvolu nazad. Sad, od jula, opet radim.

Voditelj: Trenutno Vas u medijima nazivaju korona-skeptičar, takođe i ste i na vestima, koje Ste već pomenuli, koji su izvestili o Vama i Vašem kolegi dr. Šregelu, tako nazvani. Šta vi zapravo kažete na to što ste nazvani korona-skeptičar?

dr. Hajsler: Verujem da je to jedan upečatljiv pojam kao teoretičar zavere itd. da se čovek jednostavno stavi u taj koš, kao što su i na svim protestima – a ja sam, moram da kažem, bio na mnogim protestima – desni radikalisti itd. To je jednostavno stavljanje ljudi u određene kategorije, da bi se mogli izgraditi takvi frontovi. Mislim, mi sada doživljavamo podelu društva do vrhunca, vakcinisani i ne vakcinisani i šta će se još sve desiti. To sigurno ne dolazi sa naše strane, mi pokušavamo da pređemo preko tog jaza ali ljudi se jednostavno guraju u tu kategoriju. I taj pojam ”korona-lažov” ili ”korona-skeptičar” je tako jedna nebuloza, jer…

Voditelj: Jeste, Vi ste u toj emisiji okarakterisan kao ”lekar-lažov”.

dr. Hajsler: Da, tačno. Čovek je onda lekar-lažov kada govori istinu, to smatram za vrlo ozbiljno.

Voditelj: To je totalno izokrenuto.

dr. Hajsler: Da, to je stvarno…Šta mi sad vrlo često doživljavamo sa tim narativom, da je vakcina sigurna i do sad najbezbednija koju smo imali i sl. Postoje stvari koje se totalno izvrću. Takođe i te mere, koje trebaju da štite! Sve one su nam oštetile zdravlje. Znači, kada se više ne smemo družiti, kada se više ne smemo zagrliti, rukovati. Kad je čovek zatvoren u kući, nema kretanja i naravno maske takođe. Kao prvo, to nije ljudski i vrlo je štetno za naš imuni sistem. I sve je zbog njih još gore i uvek pod izgovorom – mi želimo samo sve najbolje za vaše zdravlje i ostanite zdravi! Samo dok to čitam: ”Ostanite zdravi”, stvarno dobijam skoro jedan anafilaktički šok, to je stvarno, stvarno strašno kako se to izvrće. I kada neko istupi napred i pokaže hrabrost i kaže: ”Da, ovde nešto nije u redu, pogledajte malo bolje i zašto mi to u stvari radimo?”, onda se taj označava kao lekar-lažov. I kada se podnese tužba protiv toga, kada se podnese tužba, dobija se jedna odbijenica od tužilaštva sa objašnjenjem: ”Pa to je malo paušalno, to nije tako strašno.”

Voditelj: Onda to znači, nisu Vas shvatili ozbiljno?

dr. Hajsler: Uopšte nisu to uzeli za ozbiljno. Ne, kažu, postoje opet i neka druga sudska rešenja itd. Jednostavno primećujem, pošto imam puno kontakta sa pravnicima, da i naša država pravno više ne funkcioniše. To se stvarno pokazuje i na meni, jer, prošle srede sam bio na policijskom saslušanju. Kad je to objavljeno, bio sam naravno dva-tri dana, moram reći – inače imam verovatno jake nerve – kao izgubljen.

(Voditelj: Verovatno šok.)

Da. Ja sam računao sa time, nije da sam bio nespreman, mora se priznati da sam i sam prilično isprovocirao. Ali ipak nije tako kao kad se pas samo strese i onda je sve u redu, već čovek mora prvo da dođe sebi. Onda sam rekao, ok, sad moramo dati gas, pa sam onda podelio to po kanalima, preko telegrama itd. Onda je u Ebikonu u ponedeljak uveče, zbog mene bio spontani protest (Bodič razgovora: Ah!) sa 400-500 ljudi, došli su iz cele Švajcarske, naravno i mnogi moji pacijenti, to je za mene bila naravno ogromna stvar, kad čovek vidi da ima tako zaleđinu, oni su šetali sat vremena Lucernom, iz toga je nastala spontana tradicija: ponedeljkom idemo u šetnju! Tog prvog ponedeljka nisam smeo biti prisutan, jer mi je policija došla u ordinaciju i pobrinula se da ne mogu da primim ni jednog pacijenta, i rečeno mi je da ne idem tamo jer ću imati opet nekakvih problema isl. Imao sam i jedan termin za intervju kod Danijela Štrikera na koji nisam mogao otići. Ljudi su mi ispričali kako je bilo. I bilo je pri tome i snimljeno. Stvarno je bilo dirljivo videti da toliko ljudi zbog nekoga izađe na ulicu.

Voditelj: Lepo, da, lepo.

dr. Hajsler: Onda se iz toga razvila tradicija - Da, idemo! Ponedeljak uveče, 19 sati, sastajemo se na trgu (Schwanenplatz) i napravimo jednu rundu. Uglavnom se broj ljudi povećavao, ponekad je bilo manje. Uvek je bila policija prisutna, bili su takođe i u civilu i snimali su. Onda se opet pojavljuju novinari - uvek je ista šema: Zašto se ovde šeta? Ne nose maske! Čemu ovo i ko su kolovođe?

Voditelj: Ok.

dr. Hajsler: Onda sam odmah znao: ”Aha, g. Hajsler će opet dobiti pismo,” ne može drugačije ni biti! Bili su već probali i da šikaniraju učesnike: da, ne nose se maske, delili su kazne! Ali ih onda nisu mogli naplatiti, jer, to nije bilo tako - mi smo šetali, to nije protest!

Voditelj: Da, da.

dr. Hajsler: Onda su morali nešto da smisle. I našli su u zakonu o korišćenju prostora, kantona Lucern: preterano korišćenje javnog prostora!

Voditelj: Tako nešto postoji?

dr. Hajsler: 150 CHF, i onda još nešto, plus 200 CHF nekih taksi! Sve to sam ljubazno vratio nazad: ”Prigovor” - i gotovo. Sada sam ponovo bio na saslušanju, morao sam da odgovorim na nekih deset pitanja. Ovo se uzima ozbiljno, to sam hteo reći. Javno tužilaštvo se bavi ovim, koliko god da je smešno ili absurdno – to prati dalje. Ali kada je neko oklevetan kao lažljivi lekar, što je u celoj Švajcarskoj za moj ugled…

Voditelj: Da, da. To je uvreda!

dr. Hajsler: Da, naravno! To je kleveta, da, da se uništi moj ugled! I ja to vidim. Kada sam ponovo otvorio praksu, pola mojih pacijenata više nema.

Voditelj: Stvarno?

dr. Hajsler: Da, naravno! Prvo ovi koji su nesigurni. Prošle jeseni sam morao na 7 nedelja da zatvorim praksu - to sam zaboravio da spomenem- jer mi je otišao personal. Sedam nedelja je bilo zatvoreno. Onda je ordinacija bila u januaru nedelju dana zatvorena. Onda zabrana obavljanja struke na neodređeno vreme. To nije bilo samo neko sputavanje, već: Da, Hajsler, dobio si što si tražio!

Voditelj: To je moglo da potraje i duže.

dr. Hajsler: Naravno. Tu naravno razumem pacijente. Oni trebaju jedan kontinuitet, nekoga kome se mogu obratiti. Verovatno se i mnogi ne slažu sa mnom u tome što radim. Oni takođe kažu, što mogu i da razumem: ”Da. dr. Hajsler ne može više da radi, njegovi pacijenti sad znaju…Da je bar nosio masku i da je držao jezik za zubima! Onda se ovo ne bi desilo.” Razumem to- sa jedne strane. Sa druge strane- ja to ne mogu! Ja to ne mogu, to nije moj stil!

(Voditelj: Svaka čast…)

Ja ustajem i kažem: ”Ovde se dešava nešto što nije ispravno.” I ako pacijenti hoće ponovo da me imaju, moraju i da urade nešto po tom pitanju. To su i učinili. Sigurno je tome doprinelo, puno je napisamo pisama i mejlova - delimično i indirektno. Naravno da je to divno i sjajno, jer daje snagu i energiju da se sve izdrži. Ali, da, to je jedna uzbudljiva stvar i ja nisam korona-skeptičar. Još jednom kažem: Ja poznajem korona-viruse. Beta korona- virusi nas prate - ovde to posebno naglašavam - od oktobra do aprila!

Voditelj: Da…

dr. Hajsler: Dakle, leti sigurno nemamo korona-viruse. To svaki virolog zna bolje od mene, bar bi trebao da zna. U svakom slučaju, ja nemam nikakvih problema sa njima. To su virusi prehlade i ponekad mogu prouzrokovati i teže infekcije. Ali ja ne trebam test za to, da bih to mogao uspešno da lečim, ja moram pacijenta da pregledam! A šta se sada dešava u ordinacijama je: u ordinaciju ne može ni da se uđe ako se ne testira. I onda, ljudi koji su pozitivni, uopšte se ne pregledaju. ”Oh, korona, ostanite kofd kuće!”A on može da ima sto drugih stvari, delimično i opasne…Ja sam mnogim ljudima, bez preterivanja, spasao život. Pacijentima koji nisu bili moji pacijenti, koji su čuli za mene i u svom očaju došli kod mene. I stvarno sam morao - to je bilo pred slanje u bolnicu sa neizvesnim završetkom. Hvala Bogu pa sam još mogao ambulantno da ih lečim - ali, vrlo, vrlo ozbiljne stvari.

Voditelj: Možete li nam navesti neki primer?

dr. Hajsler: Da, došla je jedna pacijentkinja, koja je prvo bila kod svog lekara, test pozitivan. ”Ostanite kod kuće! Uopšte ne moramo…” ona nije bila pregledana. Onda joj se stanje pogoršalo, ponovo je nazvala. ”Idite direktno u bolnicu.” Onda je otišla u bolnicu. Ni tamo nije bila pregledana kako treba. ”Idite ponovo kući - to je korona, to je korona!” Onda je došla kod mene, belančevina koja je povećana kod upala je bila toliko velika da se nije mogla izmeriti. Imala je ozbiljno zapaljenje pluća, bakterijelno zapaljenje pluća. Zbog toga se i te kako može umreti kada se ne leči. To se mora poslušati, pa na rentgen itd. Ja ne znam šta se dešava…

Voditelj: Vi ste je onda lečili.

dr. Hajsler: Da, onda sam je lečio. I ona mi je rekla - ”Da, ti - to je neko koga sam poznavao privatno - ti si mi spasao život.” I ona je onda isto išla u šetnju i još dobila 100 CHF kazne jer nije nosila masku!

Voditelj: Neverovatno, da!

dr. Hajsler: Da, da. Kad čovek sve to vidi i poveže, čovek se stvarno uplaši i pomisli: ”Šta u ovoj državi ide onako kako ne treba?” Dakle, medicinski, u svim kantonima, zna se samo za jednu dijagnozu i bolest i sve ostalo se uopšte više ne radi. I pri tome, to u toj formi uopšte ne postoji. I onda čovek može sebi da predstavi kakav će haos izbiti.

Voditelj: Da. Sada ćemo se osvrnuti na nešto što su mediji pisali o Vama da možete i Vi da iznesete Vaš stav prema tome. Mediji su pisali da ste se poneli neodgovorno jer niste nosili masku u Vašoj ordinaciji. Takođe je u medijima rečeno da ste davali ateste za maske a da niste pacijente ni videli. Kako bi ste Vi odgovorili na ove optužbe?

dr. Hajsler: Prvi deo izjave je pogrešan, drugi deo je tačan. Počeću odpozadi. Dakle, nisam nosio masku kad god je to meni bilo moguće, jednostavno kao izraz civilne neposlušnosti, jer smatram da ispravno činim, jer ako nema pandemije, onda nisu potrebne nikakve mere. Maske ne koriste ničemu, znači nema potrebe ni da je stavim. Pore u maski su suviše velike, potpuno je besmisleno u odnosu na neki virus i, mi smo i pre toga diskutovali, to je jedna politička odluka. Dakle, te obe izjave – da sam davao ateste, takođe i da pacijenti nisu bili u ordinaciji, to je tačno. I jeste da ni ja nisam nosio masku. Da sam ja zbog toga neoprezan ili neodgovoran, ja to vidim sasvim suprotno. To je tačno ono što sam pre rekao: Moja odgovornost kao lekara, jeste da kažem: ”Ovde nešto nije u redu, ovde se ljudima nanosi ogromna šteta, nanosi se oštećenje, znači ja moram da se suprotstavim tome.” I to sam uradio davajući ateste – to mogu medicinski uvek da obrazložim. Ne treba ni da radim u bolnici kao student medicine, već da imam samo prva četiri semestra gde se sluša samo teorija i ljudska fiziologija. Kada se stalno ima otpor pri disanju i kada se sopstveni izdahnuti gasovi ponovo udišu, to na duže vreme ne može biti dobro. I to kako mi svi činimo sa maskama, nosimo je u džepu, naravno, ili na laktu ili bilo gde drugo, na vratu. To je, što se tiče infekcija, katastrofalno. Znači, to ne može biti dobro. To je jednostavno jedna masovna psihoza prouzrokovana medijima koja samo i jedino ima za cilj da nas drži u strahu. I kada se tome suprotstavljam, moram reći, onda sam odgovoran. A to se naravno opet sve okreće naopačke.

Voditelj: Da.

dr. Hajsler: Kada mi ljudi pišu i navedu svoje tegobe – to jeste tako – neko može po ceo dan da radi sa maskom na licu, hirurzi ili neurohirurzi. I ja, kada previjam u ordinaciji neku ranu, onda nosim masku. To je jednostavno tako. Da li to nešto koristi ili ne. Postoje studije koje kažu da se u operacionoj sali takođe ne moraju nositi maske. Ali dobro, to je jedan ritual koji se odomaćio i verovatno je razumno nositi masku u operacionoj sali i na intenzivnoj nezi – u redu.

Voditelj: Da.

dr. Hajsler: Ali, tu i meni ne smeta da nosim masku. Ni ne osećam je. Ali čim je nosim u ordinaciji a moram da razgovaram sa pacijentom, da mu vidim lice, da vidim kako se oseća.To je vrlo važno za uspostavljanje kontakta sa pacijentom.

Voditelj: U suštini je totalno bez smisla.

dr. Hajsler: Tačno. I to tako ljudima oduzima čovečnost. A meni je važno da mogu da tvorim čovečnu medicinu.

Voditelj: Hm, veoma dobro. Dakle, može se reći, na osnovu toga Vam je i oduzeta dozvola za rad, ali srećom, sad ste je opet dobili nazad. Možete li nam reći nešto o tome? Kako se to desilo i kako ste se tome suprotstavili?

dr. Hajsler: Da, želim odmah da razjasnim kako je došlo do toga. Već sam to nagovestio. To je verovatno bilo već pripremljeno zbog prašine koje su mediji podigli. Zbog toga je jadni kantonalni lekar sa njegovim odeljenjem za prava, morao nešto smisliti. Onda su mi pisali: ”Mi smo čuli da….”, i ”pretpostavljamo da…”, i slede ovoliki, kopirani, novinski izveštaji iz ”Blick”-a…

Voditelj: Stvarno?

dr. Hajsler: …ja! I iz lucernških novina, gde su o meni pisane samo laži koje bi se mogle opovrgnuti jednim potezom pera, samo da bi me oklevetali i diskreditovali.

Voditelj: I to se uzelo kao obrazloženje?

dr. Hajsler: To je bio dokazni materijal. To je bio dokazni materijal!

Voditelj: Pa to je neverovatno!

dr. Hajsler: Da, i još… jednostavno tako: I ja sam trebao da se izjasnim u vezi toga. I treba da navedem sve pacijente kojima sam dao atest protiv maski, da im dam delimično uvid u bolesnički dosije i sl. To je onda sa te pravne strane išlo nekoliko puta tamo-vamo. I kada se pokrene jedan takav postupak, na kraju mora da postoji odluka. Ja sam tada mislio, sada mi moraju poslati odluku. Onda mi je stiglo još neko pitanje zbog nekakve gluposti, gde moram reći: Šta još mogu reći za ovo, stvarno. A onda sam nekako shvatio: Aha, oni sad imaju problem. Jadnici imaju problem, jer sad ne mogu da se izvuku iz ove situacije a da se ne osramote. Jer, takođe sam u međuvremenu upoznao jednog kantonalnog lekara i on mi je rekao: ” Znaš, i ja imam dvojicu lekara, imam takav postupak zbog oduuzimanja dozvole za rad. To je najveća kazna za lekara. Može se odrediti novčana kazna ili zatvoriti ordinacija na nedelju dana i slično, ali…

Voditelj: U suštini se oduzima osnova za egzistenciju!

dr. Hajsler: Tačno. Oduzimanje dozvole za rad na neodređeno vreme je kao da nikad više ne mogu da uđem u prodavnicu. Dakle, jednog dana se umre od gladi. I to ne važi samo – to se odnosi samo na kanton Lucern, ali ne mogu ni u jednoj…Ne smen tražiti zaposlenje ni u jednoj klinici. Jednostavno propadam. A ako idem u neki drugi kanton, onda se kaže: ” Ja, ‚letter of good standing‘?“ i onda nemam nikakve šanse, jel tako? Pa onda, takođe tamo imam i svoju ordinaciju, tu sam uložio skoro jedan milion. Znači, ne samo da se izgubi dozvola za rad nego se oduzme i privatna svojina. Da, jer ako je moram zatvoriti – lekari se uopšte ne mogu naći – onda mogu da finansiram i njenu razgradnju. Dakle, čovek je potpuno gotov! I to su oni znali. Ali sada nisu znali kako da se izvuku iz ove situacije. Jer nemaju ništa u rukama. Jer mi je kantonalni lekar rekao: ”Potrebna je konačna presuda da si ti uradio nešto pogrešno.”

Voditelj: Da.

dr. Hajsler: Doduše, ja sam bio tri puta saslušavan od policije, takođe i zbog atesta itd. Ali uopšte nisam bio na nekom suđenju. A oni mi oduzimaju ovo. Bez pravnog saslušanja, kako se to kaže. Pretpostavka da sam nevin mi je potpuno oduzeta zbog ugrožavanja javnog zdravlja i…Npr. kod mene, proverio sam, u korona-godini, krajem februara, početkom marta 2020 do 2021, imao sam 15.000 kontakata u ordinaciji. Dolazili su ljudi ili na preglede, da podignu lekove ili iz bilo kojih razloga. 15.000 puta je postojala šansa da se neko zarazi u tom paklu korone gde niko ne nosi masku i gde su svi opasni.

Voditelj: Da.

dr. Hajsler: Dvoje mojih pacijenata je umrlo u to vreme. Jedan je bio preko devedeset godina, teški srčani i bubrežni bolesnik, i jedan je bio 85-godišnjak i on je po mom mišljenju, u suštini umro od posledica lečenja u kantonalnoj bolnici. To su bili moji korona-umrli.

Voditelj: Dobro, to je druga tema, da li sa ili od korone…

dr. Hajsler: Tačno. Da, ali to su bili oni koji su na testu bili pozitivni nakon što su umrli. Uputio sam još i 5 pacijenata u bolnicu. Ali nijedan od njih se nije zarazio kod mene u ordinaciji. Svi su došli sa simptomima. I mi svi smo to preživeli. Mislim, moje saradnice i ja. Nije bilo nikakvog problema.

Voditelj: Kako je…Kako ste dobili dozvolu nazad?

dr. Hajsler: Tačno, pomislio sam, da ovom jadničku moram da pomognem. Molim za jedan razgovor. Hteo sam u četiri oka, kao kolega sa kolegom. Ali, nije imao hrabrosti. Hteo je da ima pored sebe pravnika, svoje pravno odeljenje. Pa dobro, onda moram i ja da dovedem svog advokata. Ja bih otišao i bez njega ali verovatno je bilo razumnije sa njim. Za razgovor smo imali sat vremena na raspolaganju. Da, ja sam tad takođe…Mislim da je najvažnije, najvažnije da čovek i pored svega što mu se dogodi treba da bude spreman da izgradi jedan most i da kaže: ”Hajde da porazgovaramo. I meni nije sada stalo do toga da neko mora biti okaljanog obraza. Da pogledamo šta se dogodilo.” I otišao sam bez ikakvih očekivanja. I sve je trajalo preko dva sata i na kraju je rekao: ”Da, sad ćete opet dobiti Vašu dozvolu.”

Voditelj: Lepo!

dr. Hajsler: Ja verujem…Želim ovo da naglasim, poneo se prema meni vrlo ljudski. I verujem da je ovo jedna poruka koju želim da poručim. Kod svih ovim netrpeljivosti, sa svim tim što se nekome dogodi, uvek je važno da ljudi nađu put jedni ka drugima i da se međusobno razgovara i da je čovek otvoren. Kod mene – postoji omladinski pokret ” MASS-VOLL”, oni su pokrenuli jednu akciju, u njihovoj ljubičastoj boji koju uvek nose, jedna ljubičasta zona, koja se može postaviti, koja se može postaviti i na ulazu u ordinacije, da smo tu podjednako i za vakcinisane i za ne vakcinisane. A ne da se kaže, ovaj i ovaj ne i slično, nego da smo otvoreno i jasno protiv ove podele.

Voditelj: Tačno, da! I ja smatram to za veoma važno, da se ne dozvoli podela, da i Vi to kažete, sa ”gradnjom mostova”- da se međusobno razgovara. Super! Vi ste stvarno dokazali da ste hrabri. Šta Vas je pokrenulo na to, da i Vi jednostavno ne ćutite kao i tolike Vaše mnogobrojne kolege, već da ste uzeli u ubzir čak i gubitak Vaše dozvole za rad?

dr. Hajsler: Za mene je od početka bilo jasno da se ovde mora nešto učiniti, jer nešto drugo se krije iza toga, nešto pre politički. I kada se pod okriljem pandemije, odjednom ograničavaju osnovna prava i prava na slobode, a pandemije nema, onda se mora pretpostaviti da se uopšte ne radi o njoj, nego o tome kako se naša prava mogu sve više ograničavati i kako se lakše možemo kontrolisati. Sa tom temom sam se veoma podrobno pozabavio. Takođe sam sreo mnogo ljudi koji su odavno probuđeni nego ja, naivko. Onda slika odjednom postaje jasnija. Da, uspostavlja se neka sopstvena dinamika. Čovek postaje skoro neka simbolična figura, jer je on taj koji je ustao, koji je rekao: ”To ja neću da radim”, koji je prihvatio rizik da se odrekne dozvole. Ja sam se finansijski pripremio, baš potpuno. Ništa nisam uplaćivao u penzionu kasu na kraju godine, kao što sam to uvek mogao činiti. Sasvim svesno sam to zadržao da bih imao gotovinu kod sebe, jer sam znao, nešto će se dogoditi.

Voditelj: Onda Vam se još nešto sprema…

dr. Hajsler: Čovek se…”Oh, i ti si isto…Ih, baš si glup, kako možeš to tako da uradiš, to si mogao drugačije uraditi”…Onda sam rekao: ”Ne, ne mogu, to mogu samo ovako.” Ali nisam baš ni tako glup da mi se sad upropasti egzistencija. I verujem da su potrebni određeni ljudi koji su spremni da stanu ispred. Nikad nisam mislio da sam ja taj, koji je takav. Nisam to ni izabrao, to je nekako došlo k meni. Malo zvuči glupo, ali je stvarno tako – to kaže i moja žena koja je Švajcarka, od koje mnogo zahtevam sa ovim mojim stavom i koja je potpuno na mojoj strani i koja takođe smatra da je to neka moja uloga, moj zadatak.

Voditelj: Super!

dr. Hajsler: Takođe i što sam osnovao mrežu… Nije samo to što sam odbio masku. Ja sam u Ebikonu poznat da odbijam masku. Ali da sam uspeo da osnujem tu lekarsku i zdravstvenu mrežu, moram reći da iza toga stoji malo više nego samo nekakva drskost ili slično.

Voditelj: Da, da još ćemo doći do toga. Momentalno je u svačijim ustima kovid-vakcina. Kakav je Vaš stav povodom kovid-vakcine? Jel imate nekakva iskustva sa Vašim pacijentima?

dr. Hajsler: Kod mene je neće niko dobiti. To ljudi takođe znaju i ne pitaju puno za nju. I da, sad sam opet pre dva dana pročitao u novinama ” Der Bund” – koje izlaze u Bernu – da sam ja jedan lekar koji se kritički ili skeptično ili tako nešto, odnosi prema vakcini. To uopšte nije tako. Moj frižider je pun vakcina. Ali ne i ovoga, jer, čak i ako to odbijam, ja nisam skeptičan po pitanju vakcina, jer ovo nije vakcina. Jedna vakcina ostavlja za sobom sterilni imunitet. Ja se ne mogu zaraziti i ne mogu nekog drugog zaraziti. Ali ako sada odem u centar za vakcinaciju u Bazelu npr. i dobijem drugu dozu i pri tome pročitam na nekom velikom plakatu: ”Molimo Vas da i dalje nosite maske, i dalje ste zarazni!”I to je u centru za vakcinaciju!

(Voditelj: Totalno protivrečno!)

Onda moram reći, ko se ovde opet dao namagarčiti. Zbog toga, po definiciji, to nije vakcina. Takođe i u studijama – studijama pri dobijanju dozvole – to uopšte nije ni provereno, da li stvara neki imunitet ili ne. U ispitaničkim grupama su se uporedili takozvani teži tokovi bolesti. I tu se može već prepoznati, aha, postoje i teži tokovi bolesti. Možda slabije, ako se ima sreće. Ali sve je neodređeno jer su studije urađene vrlo loše, sa malim brojem ljudi i veoma zbrzanao. U suštini, ispitivanja su u toku. I studija je sada ispitivanje na ljudima. To za mene, kao lekara, ima dalekosežne posledice. I moram mojim kolegama vrlo jasno da kažem: ”To što radite je protivno Nirnbeškom kodeksu, koji kaže: Mi ne smemo uzimati učešća u ispitivanjima na ljudima!”Još više ako ljudi nisu obavešteni da učestvuju u ispitivanju. Blebeće se o nekoj uslovnoj dozvoli itd. Jer, ovo je, ah, tako opasno. Ovo je tako suludo. To je ispitivanje na ljudima! To je ispitivanje na ljudima koje se pokazuje i u tome što mi sada – i to je bilo i Vaše pitanje – u ordinaciji neprestano viđamo neželjena dejstva. Ne samo kovid-ruku. Ne samo jedan dan sa temperaturom nego gravirende stvari. Ja sam sada povezan sa grupom ”Oštećenja vakcinom” u telegramu. Oni imaju već preko 20.000 članova. Ne mogu sve ni da postignem. Kada je uveče malo pogledam, tu su već 150 obaveštenja svake vrste. Dakle, ovo nije bezopasno. A to se ne govori, sve se prikriva.

Voditelj: Šta su Vam npr. pacijenti prijavljivali u vašoj ordinaciji?

dr. Hajsler: Jedan mi nije mogao ništa reći jer je umro. On je posle 3 nedelje od vakcine dobio jednu tešku infekciju. Mi znamo da to menja imuni sistem. I to ne na bolje, nego na gore. Jedna varijanta. Jedan drugi pacijent je posle 3, ili posle 6 nedelja dobio moždani udar, nije imao neke velike faktore rizika. Ali preživeo je. Šta se skoro desilo, ah da, jedan mladi pacijent sa veštačkim srčanim zaliskom, relativno mlad za jednog srčanog bolesnika. On već dugo ima taj srčani zalistak, uvek je bilo dobro. Tri nedelje posle vakcinisanja, ne može skoro da ide stepenicama, teško diše i mora praviti pauze. Sad sam ga poslao specijalisti za srce i on je potvrdio da je funkcija srca drastično urušena. Naravno, sad savako može reći: ”Da, da – da, da”. Ali sve je češće, sve je češće!

Voditelj: O tome već imamo studije…

dr. Hajsler: Da. Ja to vidim u praksi i nisam doživeo kovid u toj formi. Moram reći…

Voditelj: Da, Vi imate dugo praktično iskustvo. Vi to možete uporediti.

dr. Hajsler: Da, tačno.

Voditelj: Šta možemo očekivati u odnosu na obaveznu i prisilnu vakcinaciju?

dr. Hajsler: Da, tačno, to smo pročitali prošle godine, u maju 2020. Pročitao sam u NZZ. Pisalo je: ”Samo nas vakcina može spasiti od ove pandemije.” Pandemija je trajala tek dva meseca a već su govorili o vakcini. Tada smo već znali: Da, ovo je verovatno već dugo u planu i potvrđuje tezu o ”plandemiji”. I odjednom je vakcina već bila tu. Takođe tada, sećam se, početkom decembra, naša uprava za izdavanje dozvola u Švajcarskoj, ”Swissmedic”, rekli su: ”O ne…oh…jaaa…mmm….možda je ipak bolje….” Onda su došli mediji (rekli su): Odobriti, odobriti, odobriti. I mi smo bili prvi u Evropi koji su odobrili. Onda, 24. vakcinisanje u staračkom domu u Ebikonu. Dakle, ovde se može videti kakvi se interesi kriju iza toga. I ako to sada pređe i u obavezu… - mi imamo već sad indirektno pritisak, koji će se nametnuti.

Voditelj: Tako je, da.

dr. Hajsler: I to nije vakcina. I to je čak štetno. I sada se hoće pošto-poto, da svi mi dođemo na red. Šta se krije iza toga? Ja ne znam i ne želim ovde da špekulišem o tome. Svako treba sam da se informiše. Ali to je sve besmisleno. I još ako, kao sledeće, u medicinskoj branši bude obavezna vakcinacija!! S tim je g. Berset počeo još prošle godine u oktobru u nekoj tv-emisiji. I što više govore: ”Ne, ne, to neće doći”, tim pre će baš to doći. To vidimo već sve ovo vreme, prvo se kaže: ”Ne, ne”. A onda: ”Ah, da, ipak ćemo to učiniti!” I da, to će biti katastrofa za zdravstveni sistem. Relativno veliki broj medicinskog personala se vakcinisao, koji rade u operacionim salama itd. najčešće zbog pritiska, ii zbog odlaska na odmor, svih tih ucena ili, ima raznih razloga. Samo nema zdravstvenih razloga. Ja skoro da nisam sreo nekoga ko je to uradio stvarno iz zdravstvenih razloga. I kada na jesen dođe do nedostatka personala – jer moramo računati na to, da infekcije, koje do sada nisu bile posebno opasne, za vakcinisane bi mogle biti opasne, u najmanju ruku da budu teško bolesni. Onda će biti nedostatka personala. Onda ćemo stvarno imati više pacijenata zbog vakcine, da ćemo morati reći, ovako ne ide dalje. Onda ćemo imati tačno to što nam se neprestano govorilo: ”Moramo da sprečimo preopterećenje zdravstvenog sistema, posebno bolnica i posebno intenzivne nege”, to se sad produkuje.

Voditelj: Da, to je stvarno neverovatno! Vi ste takođe osnovali udruženje ALETHEIA sa mnogim Vašim kolegama. Udruženje se zauzima za medicinu i nauku za proporcionalnost. Šta je tačno cilj udruženja?

dr. Hajsler: Pa ciljevi se stalno po malo menjaju u zavisnosti od toga šta je politički aktuelno. Ali na početku nam je cilj bio prvenstveno da se postavi jedno naučno, suprotno mišljenje kriznom štabu koje je stvoreno ni iz čega. Odjednom su došli i govorili nam kako se odvija jedna pandemija i koje su nam mere potrebne, koje do sada ni u jednom pandemijskom planu - a pandemijski planovi su bili i ranije - nisu bile. To nas je veoma zateklo, i na početku se nije znalo: šta, ko je sad u kriznom štabu? Onda su se pojavila neka imena i mi smo pomislili: ”Au…” Mi smo želeli negde da kažemo nešto sa naučne strane: postoje druge studije, postoje druga saznanja. Napisali smo mnoga pisma koja su, ako su na njih dati odgovori, završila ko zna gde. Početkom februara smo napisali jedno pismo, koje je bilo preko trideset strana, sa studijama, gde smo obradili sve teme pojedinačno - test, maske takođe i vakcine - i preporučeno poslali svakome u parlamentu, svim političarima i poslanicima, na sve zdravstvene uprave - poštarina je koštala preko 6.000 CHF - preporučeno smo poslali, da ne mogu posle reći: ”Mi nismo znali.” I na to je bilo dve i po reakcije. Ali dobro. Ono se pojavilo i u štampi i dovelo je to toga : aha, ALETHEIA postoji. Oni se bave time. Mnogi su nam bilo veoma zahvalni da smo napisali to pismo. Krajem maja smo održali jednu konferenciju u Bernu, gde sam sa četiri kolege predstavio razne teme. Za mene je važna ženevska zakletva, ne naneti štetu, pa i onda kada se vrši državni pritisak na nas, ili nirnberški kodeks, ne naneti štetu kod istraživanjima na ljudima. Jedan drugi kolega je malo pokušao da objasni narativ, šta se dešavalo za vreme svinjske gripe itd. Jedna koleginica, psijatar, je govorila o ovim merama i jedna je govorila o vakcinama. To je takođe bilo totalno ignorisano ali je pogledano preko 100.000 puta, na neko čudo nije nestalo sa interneta. Možda sada, ali na početku se moglo pogledati. Takve akcije smo ponavljali. Ali sada smo uzeli i jedan drugi pravac - imamo jednu grupu, grupa sa vizijom, jer smo sada postali toliko mnogobrojni, da kažemo: ”U redu, imamo različite temperamente, različite planove”, jedni hoće borbu, oni moraju uvek pisati, reći: ”Ovo ne može ovako.” Postoje i drugi koji kažu, nemam više volje za ovo, želim da stvorim nešto drugo. Šta će se desiti kada se ovaj cirkus, svejedno na koji način, završi. Nastaće i ovako i onako jedan vakum, jer celokupna struktura, to se sada pokazuje u ovoj krizi, i pre je bilo tako, ali sada se naročito dobro vidi. To je tako urušilo privredu, da ceo sistem mora propasti i namerno se urušava. I onda je pitanje kako dalje, bićemo na jednom raskršću. A kada onda tu bude vakum, da niko nema neku ideju i svi misle, hvala bogu da je korona, ali onda dolazi ”klima”, posle ko zna šta još, mora se nešto nekako unapred preduzeti. Sad radimo na tome - da kažem, kako bi zdravstveni sistem mogao izgledati posle korone, kakve ideje postoje, da se opet celokupnije razmišlja, da se više misli o samoizlečenju organizma, na imuni sistem a ne samo na popravljanje sa farmakološkom industrijom u zajedništvu sa industrijom medicinskih aparata. To moramo prestati. To vodi u propast.

Voditelj: Takođe i težnja za profitom u farmakološkoj industriji.

dr. Hajsler: Tačno, toga se moramo rešiti, medicina mora postati drugačija. Mi tu pravimo konkretne planove, eventualno da osnujemo i sopstveno socijalno osiguranje. Ima stvarno vrsnih ljudi koji su našli put do Aleteje i zajedno sa njima se može puno toga uraditi. To je sada novi trend koji mi pokušavamo da započnemo.

Voditelj: Super, da, mislim da je to neverovatno da ne postoji jedan slobodan, javni diskurs na tu temu, da je sve tako jednostrano. I sada se to opet vidi, Vi ste stručni ali Vaša reč se ne čuje. Postoji samo to JEDNO mišljenje i taj diskurs između različitih ljudi, lekara koji su za vakcinaciju, sa lekarima koji su protiv uopšte ni ne postoji. To je takođe velika šteta. Kako zapravo izgleda Vaš dalji put, Vaš lični put?

dr. Hajsler: Da, to je najverovatnije najteže pitanje koje mi sad postavljate. Jer, niko od nas ne zna, šta će dalje biti sa nama. Šta će nas još snaći? Šta se sad događa? Hoće li vakcinacija biti obavezna? Šta će biti na jesen? Ja sam već nagovestio, vrlo je teško reći. Mogu samo da kažem jedno, ja ću ostati veran mojim principima, u svakom slučaju ću i dalje pokušati da za istinu, za nauku i za čovečnost u medicini - to želim tako da nazovem, to je moj osnovni zadatak - za to želim da se zalažem jer, ja drugačiju medicinu ne mogu da praktikujem. I zbog toga ću ići dalje ovim putem, takođe ću biti tu za kolege koji su otvoreni i za pacijente, ukoliko mi se to dopusti. I nadam se da ćemo se tako nekako izvući. I onda, u to verujem, može nastati jedno sjajno vreme. U suštini, moram reći da duboko verujem u to. Jer, kroz ovo povezivanje - ja posle idem nazad za Kur, gde ćemo se sastati, koje je postalo kao neki kongres otpora, ako bi se to tako smelo nazvati gde se sastaju stotine, možda čak i hiljadu ljudi. To daje jednu ogromnu energiju, jača i zrači dalje i meni daje toliko snage i poverenja da kažem: ”Odlično, ovo sada mora biti ovako, to je izgleda put, mi ga nismo izabrali, ali i pre već nije bilo dobro, mi jednostavno nismo primetili i da nije bilo tako nikada ne bi došlo do korone, sada je tu i za nas ljude je to izazov. Da se kao ljudi zauzmemo za to da smemo ostati ljudi, sa prirodom i sa uzajamnim poštovanjem.”

Voditelj: Super rezime. U svakom slučaju Vam želimo mnogo uspeha, puno snage i izdržljivosti. Hvala mnogo gosp. dr. Hajsler da ste razgovarali sa nama.

dr. Hajsler: Mnogo hvala.