dragi ljudi,
puno vas ne shvaća ili ne želi da shvati da nema smrti... da je to samo program... mi smo programisani i manipulirani do besvesti... imamo u sebe ugradjenu krivnju bez ikakve krivnje... imamo programe koju kažu: slušaj vlast - ona zna bolje od tebe šta i kako.. treba da si siromašan jel to je jedino časno.... a oni koji to pričaju guše se u bogastvu...
istina je da smo svi mi hiljade i hiljade godina programisani u to da treba da se umre = to je program... mi smo svi večni kao Kreator koji nas je stvorio... Kreator nije stvorio kreaturu koja će da živi od 0 do 70 godina pa posle će da umre...i... kraj... to je LAŽ... nema smrti, nema starosti, nema bolesti... mislim, sve to ima - ali u 3D...ali ljudi mi smo prerasli odavno 3D... da li ste se nažderali patnje, tuge, osjećaja krivice... da li vam je toga dosta?
da li vam je dosta smrti...programa...okova...siromaštva...ljudi sa brnjicama svuda naokolo po ulici...gledaju dole, u tla, ne sme da gledaju u oči... razmišljaju, kako dugo će još da živi... godinu dve, dok se ne preseli u "stan" na groblje...
da li vam ne dodje, kao meni, da idem do te osobe na ulici sa brnjicom... po pravilu starija žena... sva zagrbljena, gleda dole... teško diše, tiho jauče... da li vam je nekad došlo da bi išli do te žene, stresli joj ramena, rekli joj, pa daj stavljaj tu masku dole... dolaze lepa vremena za mesec dva... imat ćeš pare, moći ćeš ići gde oćeš...
znam, jer ja to svojoj mami radim svaki dan... ali ne vredi 🙁... sama treba da se diže... ne može niko drugi osim tebe...
da li želite da svim srcem poletite, volite, kreirate... radite to zbog čega ste došli na ovaj lepi plavi planet...pa oćistite se 3D...oćistite se tuge, programa, krivnje i svega toga smeća...
dragi ljudi meni je bilo jako jako jako teško pre 20 i kusur godina... moja ćerka je imala godinu i pol... moj muž je bio prisutan u stanu ali me je mesecima potpuno ignorisao, kao da ne bi postojala...
bila sam sama u tudjem gradu...nikoga nije bilo sa kime bi mogla pričati.. odlučila sam da se ubijem... ali nisam htela da si sećem žile ili nešto... pročitala sam negde da je neko 'otišao' svojom voljom...tako da je jednostavno molio Boga da ga uzme ka sebi... i čovek je u trenu otisao, bili su negde na nekoj žurki... taj čovek je sedeo na kavču neko vreme - sat ili koliko... i ljudi ga podrmaju, a on mrtav...
i tako sam i ja htela "da idem"... sedim sedim na veceju...molim Boga da me uzme...sedim tamo jedan sat ...dva sata...tri sata...ništa...nije mi dozvolio!... nije mi Vaseljena dozvolila... nije mi Bog dozvolio, a tako sam ga molila... ne mozeš se ubiti... mislim moj bivši muž se je ubio ali se je javio za neko vreme iz astrala...kako mu je žao...pa ne možeš da znaš ako ne probaš...mog muža ću vaskrsnut...svako može da vaskrne bilo koga koji je otišao..oni tamo na onoj strani čekaju da jih neko vaskrsne jer tamo nemaju šta da rade...
Stvoritelj nas je stvorio za život, a ne za smrt... i to za večni život - kao što je on sam... mi smo isti kao Bog, samo mi imamo programe, a on ih nema!
(db)