Dragi ljudi, nešto da vam kažem...
Nikad neće biti kraj naših problema, uvek će biti nešto novo, nešto drugačije, nešto komplikovanije na našem putu...
Mi se menjamo osam miliona puta u sekundi... U sekundi!!! Promena jedina konstanta. Uvek se menjamo, menjamo, menjamo i život uvek ide dalje... dalje, dalje, dalje...
Ko je to shvatio, shvatio je!
Uvek će biti problema, uvek će biti teškoća, uvek će biti nešto na šta nismo računali, a desilo se je... Treba to shvatiti i uživati na putu na kojem smo...i rešavati probleme jednog za drugim....i gle... rešio si hiljadu problema i dok si se malo odmorio i prespavao već je došao hiljadu i prvi..
Ponekad se padne, ponekad se uprlja, ponekad ti creva izađu iz stomaka, toliko te život udari... Treba ustati, treba stresti prašinu, treba se isceliti, treba staviti osmeh na lice i ići dalje! Nema druge, brale moj! Mislim, naravno da se možeš ubiti, ali ponovo ćeš morati da ispravljaš iste probleme pred kojima si pobegao. Da, ponekad se i umre, ali kad umreš vidiš da smrti uopšte nema i u ovo vreme neko te vaskrsne i opet se nađeš u svom fizičkom telu i ide se dalje..
Treba naučiti uživati na svome putu! Svako ima svoj put, svako ima svoju potpuno individualnu ličnost koja je jedinstvena u celom Univerzumu. Ali svi smo jedno. Svi smo deo kolektiva, a ujedno smo svi potpuno individualni i zbog toga ne možemo nikako da se upoređujemo jedni sa drugim. Jer nismo isti! Svaki čovek je potpuno drugačiji, svako ima drugačiji glas, drugačiju boju očiju. Svaki list na drvetu je drugačiji, a svejedno su svi listovi na drvetu jedna celina.
I nikad nećemo biti potpuni, jer se stalno menjamo... završili smo osnovnu školu, pa idemo u srednju, pa smo uradili doktorat, onda idemo na drugi fakultet ili na drugi kurs ili na radionicu itd. itd. itd... Stalno nešto radimo, stalno kreiramo, stalno rastemo, stalno se unapređujemo...
Želim svima da budete u miru sa time da nikada nećete biti potpuni, jer ako bi bili potpuni, svet bi stao i propao, ali mi stalno idemo dalje. I tako, idemo u spirali napred po našoj beskonačnosti i večnosti i stalno kreiramo probleme da nam na našem večnom putu ne bude previše dosadno...