Zamislite samo tu scenu – 1914. godina, rat tek što je počeo… vojnici još suparnike sa druge strane rova ne gledaju kao na zaklete neprijatelje već pre kao kolege, sapatnike koji su se našli u istoj situaciji kao i oni.

Linija koja je razdvajala zaraćene strane u Francuskoj bila je toliko blizu da su jedni druge mogli dobro i da čuju i da vide – promrzle, umorne i neispavane. Dani su i jednima i drugima proticali isto – boriti se preko celog dana, jesti uveče, u sumrak obilaziti “ničiju zemlju” i kupiti mrtve i ranjene, nakon toga spavati. Možda sanjati… A onda sutra sve ponovo…

Izveštaji iz iz tih prvih dana rata kažu da su vojnici sa obe strane imali običaj da noću glasno pevaju i igraju karte. Ovo je značilo da je pred spavanje na frontu bila prilična galama, a nije bila retkost ni da se iz jednog rova pesma prenese u drugi ili da se razmeni po koja šala ili stih.

Nemci i Francuzi nisu međusobno mnogo komunicirali, ali je prisustvo britanskih trupa olakšalo razgovor. Nemci su znali malo engleskog jezika, a slično je bilo i sa Francuzima. Tokom časova primirja nije bilo neobično ni da se razmenjuju novine, cigarete, pa čak i romani jer prvi meseci rata na Zapadnom frontu nisu bili naročito oštri.


Tokom primirja odigrana je i fudbalska utakmica između Britanaca i Nemaca
TOKOM PRIMIRJA ODIGRANA JE I FUDBALSKA UTAKMICA IZMEĐU BRITANACA I NEMACA

Kada se prvi Božić u zaraćenoj Evropi približio, mnoga društva i crkvene organizacije apelovale su da se za praznike proglasi zvanično primirje. Obe strane su ideju odbile, ali je rat duž Zapadnog fronta ipak tih dana nekako, samoinicijativno prestao.

Nemački i britanski vojnici su izašli iz rovova da razmene praznične čestitke i razgovaraju. Ono što je ostalih dana važilo samo za nekoliko večernjih časova, tog 25. decembra 1914. godine postalo je celodnevni praznik za sve. Božić 1914. godine tako je zauvek ostao upisan u istoriji ratovanja jednostavno kao “dan čuda”.

Ničija zemlja postala je mesto okupljanja, razmene suvenira, hrane, zajedničkih Božićnih misa… čak i jedne fudbalske utakmice! Pevalo se i šalilo do duboko u noć.

O ovome svedoče pisma vojnika upućena najmilijima koja opisuju ovo malo “Božićno čudo”. U jednom od njih, od Škota koji je ratovao nedaleko od belgijskog grada Ipra, svet je saznao da je nasred ničije zemlje bila postavljena čak i mala Božićna jelka!

Primirje je bilo kratkotrajno i trajalo je manje od nedelje. Do trenutka kada su tadašnji mediji i javnost saznali za njega, na Zapadnom frontu već se uveliko ponovo pucalo, a ništa slično više se nikada nije ponovilo!

https://www.istorijskizabavnik.rs/blog/bozicno-primirje?rq=Primirje&fbclid=IwAR3hN5ffN2jZ8CmrpIYdEwcjXv3YYfixCG-G9P0l67kr4cpsLv_CTH4ilx0