Sve to šta se sada dešava doživljavala sam 2020 godine. U junu sam imala 'spisak' na blogu kojeg sam ustrajno stavljala ljudima u komentar kao dokaz da je taj i taj bi na ostrvu i da je likvidiran odnosno u zatvoru. I da su sve brzo dobili, jer je u tom 'vinu' bio likvidni čip i tako su dobili sve, koji su ga konzumirali... Posle tri i po godine strašnog vredjanja i ponižavanja od okoline osecam se prazno i tužno. Znači...čekali smo na razodkrivanje od početka morone...i tek sada neispodbitni dokazi o tome, šta je radila duboka država dolaze van...
koliko ljudi je umrlo...šta su radili sa decom...kako su nam lagali, kako smo bili manipulirani, u kakvoj smo hipnozi bili.... Moja vlastita deca su me ponižavala... i sad slavim svoju pobedu koja ništa ne vredi... sve moje pisanje, sve moje molbe nisu vredele ništa, sva moja šira familija, osim dece je pobockana. Neki imaju jake nuspojave. Ali još uvek veruju u bogove u belom!
I šta da radimo...ide se dalje, živi se dalje...
Onda se molim Bogu i tražim za milost... ne znam, kako da se smirim...