Jednom čoveku se posrećilo da vidi Boga. Pokušavajući da sazna najvažnije čovek reče:
- Gospode, ja bih želeo da vidim Raj i Pakao.
Gospod je uzeo čoveka za ruku i odveo ga do dvoje vrata.
Otvarivši jedna, videli su veliki okrugli sto sa velikom činijom u centru. Činija je bila puna hrane koja je mirisala tako ukusno da je išla voda na usta.
Oko stola su sedeli ljudi – izgledalo je da su bili iscrpljeni, bolesni ili umirali od gladi.
Na ruci svakog čoveka bila je pričvršćena kašika sa veoma dugačkom drškom. Lako su mogli da dohvate hranu, ali nisu mogli da prinesu kašiku do usta. Uvid u njihovu nesreću prosto je poražavao.
- Sada si video Pakao – rekao je Gospod.
Prišli su drugim vratima. Otvorivši ih, videli su isti takav veliki okrugli sto, istu takvu veliku činiju napunjenu ukusnom hranom. Pa čak i ljudi oko stola imali su potpuno iste kašike. Ali svi su izgledali zadovoljno, sito i srećno.
- Ne razumem – rekao je čovek.
- To je jednostavno – odgovori Gospod. – Ovi su naučili da hrane jedni druge. Oni u paklu misle samo na sebe.
Naravoučenije: Raj i Pakao su jednako uređeni. Razlika je u nama