Naše bake (majke, majkice, babe..)
One su živele i umirale čedno, dostojanstveno, tiho...
Na njima je "stajala" kuća celog im veka.
One su poštovale, trpele, gutale nepravde, bile zadovoljne i sretne s malo...
One su rađale , bez brige - šta će biti sutra.
One su odgajale ljude, a ti ljudi su postajali predsednici, profesori, radnici, trgovci, lekari...
Njihovim toplim srcima vraćale su se pune ruke.
Njihovim borama i maramama radovali su se unuci i pitali - kada ćemo kod bake?
Kod njih su provodili raspuste, pravili ljuljaške na starim jabukama, pravili nestašluke, ali uvek dobijali ljubav.
Nesebične, koje su štedile na svemu, osim na pružanju ljubavi i topline.
One su znale šta i ko im je najbitniji u životu.Nisu nosale skupocene bunde, vozale skupa auta, jetovale na skupim destinacijama, punile ormare skupim stvarčicama. Umrle, a nisu telefon dotakle rukom.

One su znale ono što su znale, radile ono što su htele i morale, ali su sve što su radile radile na najbolji način, bez prigovaranja, očekavnja zahvale, nadoknade, prepričavanja...
One su heroji bez ordenja!

https://www.facebook.com/groups/229461557252310/