Stefan Đorđević je rojen v začetku 90-ih v Kragujevcu. Skozi  je dal vse košarkarske selekcije, toda za kaj več je bil  prepočasen in preveč len. Trenutno študira na  fakulteti inženirskih znanosti kragujevške univerze, že leta pa  se ukvarja z analizami, skavtiranjem in pisanjem o košarki. Zaradi pristnosti Stefanove kolumne vsak torek berete v izvornem srbskem jeziku, vezane pa so prvenstveno na ABA  Ligo in košarkarsko dogajanje na področju bivše države ter po novem tudi na ligo NBA in njene košarkarje. Prošle nedelje iz Rusije je stigla vest da je određeni “navijač” nakon meča Uniksa sačekao Keitha Langforda ispred hale i vređao ga na rasnoj osnovi. Iskusni Amerikanac je bio iznad te situacije i mirno je nastavio dalje.

For the young Russian guy that just called me a N*gga outside of Basket Hall.. In recognition of #BHM, I passed on beatin' yo ass..

— keith langford (@keith_langford) February 3, 2016

Ovaj događaj podsetio me je na priču o Perry Wallacu. Ukoliko vam nije poznato Perry je prvi Afroamerikanac koji je imao sportsku stipendiju u južnoistočnoj konfenciji. Ukoliko i malo poznajte Ameriku znate da je na Jugu i dan danas rasizam veliki problem. Zamislite onda kako je to bilo davnih 60’ godina. Naime Perry je bio jedan od najboljih srednjškolskih igrača u tom delu Amerike, ako ne i najbolji. Nastupao je za školu Pearl High School. Bila škola za crnu decu. Baš te godine po prvi put i crnci i belci su nastupali zajedno u istom takmičenju. Škola koju je predvodio Perry sezonu je završila skorom 31-0. Jednostavno bili su najbolji. Odlična brzina, veliki odraz bile su odlike koje su Wallaca odvajala od drugih. Pored košarke Perry je bio jedan i od najboljih đaka u školi. Zbog toga su razni koledži kucali na njegova vrata, a on je odabrao Vanderbilt. “Nisam njih izabrao zbog košarke. Njihov tim nije bio snažan”, iskreno je rekao Perry. Glavni razlog za odlazak na Vanderbilt bio je Roy Skinner trener tima. Skinner se Perry-jevim roditeljima obraćao sa poštovanjem. U razgovoru ih je tretirao sa ogromnim respektom, oslovjavaljući ih sa gospodin i gospođa. “To je prvi put bio da neko toliko poštuje moje roditelje”, otkrio je Wallace. Tako da je godine 1967. postao član ovog koledža. Naravno da mu na samom kampusu nije bilo ni približno onome čemu se nadao. Kolege studenti, belci, ignorisali su ga. Čak i njegovi saigrači mu nisu pružali podršku. Teško da ima nešto gore za mladog čoveka nego da bude izolovan, usamljen i bez društva. Gubi se samopouzdanje, volja, pada se u depresiju i sve se preispituje. Okupio je grupicu studenata crne puti sa namerom da pokušaju da se izbore sa ravnopravniji status. Naravno da od toga nije bilo ništa. Trpeti ignorisanje na svom fakultetu se dalo preživeti, ali gostojuće utakmice su bile ravne paklu. Male školske sale pune Južnjaka koji jedva čekaju da iz sebe izbace svu mržnju. Psovali su, urlali, pljuvali, fizički nasrtali i to je bila svakodnevnica. “Najveći utisak je bio kada smo igrali u Misisipiju. Tri generacije jedne porodice su pljuvale i nazivali me pogrdnim imenima. To je bio kao sport za njih bilo je užasno”, kaže Perry. Na jednom meču Perry se povredio i morao je da propusti deo sezone. Uprkos povredi to je bila sjajna vest za njega. Trebalo mu je da se udalji od svega, od publike. “Da se nisam povredio verovatno bih se ubio baš kao Henry Harris”. Henry je bio drugi crni student koji je dobio sportsku stipendiju. Nije mogao da izdrži pritisak te je jednog dana skočio sa zgrade i tako oduzeo sebi život. Posledni meč koji je Perry odigrao na koledžu bio je njegov “statement game”. Završio je meč sa 28 poena i 27 skokova. Poslednji sekund, poslednji poen koji je postigao bilo je zakucavanje. Za one koje ne znaju u to vreme zakucavanje je bilo zabranjeno pravilima igre. Zakucao je sve uvrede, sva poniženja, stresove, tuge, to je bila njegova borba. “Hteo sam da im vratim za sve i hteo sam taj meč da posvetim svojoj mami”, rekao je Perry kasnije. Njegova mama je preminula godinu dana pre toga. Perry je fakultet završio i stekao zvanje inženjera. Dobio je nakon toga poziv Filadelfije, ali se tu nije previše zadržao. Za niže lige je bio previše pametan tako da se odlučio da još radi na sebi. Završio je “Law School” i postao advokat. Danas Perry radio kao profesor prava. Na Vinnderbiltu stipendija nosi njegove ime, a pre dve godine napisana je i knjiga o njemu. Neki ljudi su stvoreni da pišu istoriju i da guraju svet napred. Perry Wallace možda nije to uradio sa namerom i željom, ali je promenio svet i postao legenda.