Stefan Đorđević je rojen v začetku 90-ih v Kragujevcu. Skozi  je dal vse košarkarske selekcije, toda za kaj več je bil  prepočasen in preveč len. Trenutno študira na  fakulteti inženirskih znanosti kragujevške univerze, že leta pa  se ukvarja z analizami, skavtiranjem in pisanjem o košarki. Zaradi pristnosti Stefanove kolumne vsak torek berete v izvornem srbskem jeziku, vezane pa so prvenstveno na ABA  Ligo in košarkarsko dogajanje na področju bivše države ter po novem tudi na ligo NBA in njene košarkarje. [caption id="attachment_38474" align="alignright" width="268"] George je utrpel eno najhujših poškodb kar smo jih videli v košarki...[/caption] Zvuči kao kliše, izlišno, kao neka priča iz holivuskog filma, ali je uvek jako, jako lepo videte da se neko posle pada izdigne visoko. Pre nekih godinu i po dana Paul George je povredio nogu. Na egzibicionom meču doživeo je težak pad i prelom. Bilo je to jedan zastražujući prizor. Trebalo je da bude jedan od momaka koji će voditi SAD do titule na Svetskom prvenstvu u Španiji. Zbog toga je George odigrao svega 6 mečeva prošle sezone. Mnogo je bilo upitnika. Paul George se izdigao visoko i sada je bolji nego ikad. Za razliku od većine Afroamerikanaca koji nastupaju u NBA ligi George je imao relativno bezbrižno detinjstvo. Nije spavao na ulici, nije bio okružen bandama, drogom, kriminalom. Bio je povučeno dete, a ljubav prema košarci usvojio je od svoje starije sestre. Naime, ona ga je na terenu iza porodične kuće “razbijala” u igri jedan na jedan. [caption id="attachment_38475" align="alignleft" width="309"] Georgova sestra Teiosha...[/caption] “Non stop sam gubio. Bila je snažnija od mene, uz to je sasvim solidno šutirala i imala je odličnu igru na niskom postu”, seća se George. Prvi put je pobedio svoju sestru tek kada je napunio 17 godina verovali ili ne. “Bio sam presrećan, a što je najbolje mama je sve snimala, tako da postoji i snimak tog podviga”. Te godine je trener škole za koju je George nastupao postavio svom timu jedno bitno pitanje: “Momci da li vam smeta da Paul uzima 20-25 lopti po meču?” Niko nije imao ništa protiv te je George postao lider svog tima. George je kao klinac vodio bitke sa Klay Thompsonom i Jrue Holidayom. Tu je bio i Derozan i uglavnom se više pričalo o njima, dok je George bio znatno slabije isrpaćen. Kada mu je mama doživela šlog i izliv krvi na mozgu mladi Paul je uglavnom vreme provodio u bolnici. Mama mu je bila na korak od smrti, ali se nekim čudom izvukla i uspela da preživi. Period rehabilitacije trajao je par meseci, a Paul je sve vreme bio sa njom. Inače stidljiv dečko povukao se još više u sebe. Uglavnom je vreme provodio trenirajući i igrajući šah. “Baš sam se navukao na šah u srednjoj školi. To je jedna divna igra gde uvek želiš da nadmudriš protivnika. Odavno nisam igrao jer sumnjam da neko od mojih saigrača ume da igra”, kaže Paul. [caption id="attachment_38476" align="alignright" width="202"] Kljub številnim ponudbam se je odločil za univerzo Fresno State...[/caption] Nije George bio igrač oko kog su se najveći koledži otimali. Imao je ponude Gerogetowna i Penn State-ta, ali ih je odbio. Odlučio je da ide na manji koledž – Fresno State. Glavni razlog ovog izbora bila je sigurna minutaža i uloga u timu. Nije trebalo mnogo da pokaže svoj potencijal. Atletski moćan sa dugim rukama, brzim izbačajem, odličnim prodorom i jakom odbranom zaintrigirao je skaute. Spočitvali su mu sposobnost da sam kreira poene kao i nekonstatnost u šutu. Nakon dve godine igranja NCAA košarke odlučio je da izađe na Draft i kao desetog pika izabrala ga je Indijana. Tim Pejsersa je odlično prošao na tom Draftu jer su sa mesta broj 40 pokupili Lance Stephensona. Ma koliko god Lance bio lud nastupajući za Indijanu pružio je odlične partije. Bila je to ekipa koja je igrala dva centra što se danas i ne viđa. Čvrsta odbrana bila je trademark ovog tima. To je bio jedini tim koji je koliko toliko parirao Majamiju na Istoku.  Ubrzo nako toga sve se raspalo. Osovina tima je otišla, George je polomio nogu i trebalo je sve graditi ponovo. [caption id="attachment_38477" align="alignleft" width="291"] George je na letošnji All-Star tekmi zablestel s 41 točkami...[/caption] Svi su se pitali da li George može da se vrati na staro? Stoji činjenica da je on mlad, ali takve poruke ostavljaju velike posledice, posebno kada su u pitanju igrači koji baziraju igru na svojim atletskim sposobnostima. Bio je jači od toga i vratio se, a nastup na All Staru bio je samo šlag na torti. Ukupno 41 poena, za poen manje od Viltovog rekorda. “Svaki put kada ga vidim da trči, skače i onako zakucava pomislim – Bože ljudsko telo je nešto posebno”, rekao je Greg Popović ovog vikenda. Prošle godine je za vreme All Stara George bio u Njujorku sa drugovima. “Nisam ni gledao niti hteo da idem da prisustvujem tome. To je za zvezde, a ja sam tad bio povređen”, rekao je George. Ove godine Paul ima 23,3 poena po meču, 7,1 skokova i 4 asistencije. Opasne brojke i da nije Curry-ja i njegovog tima vrlo moguće da bi baš George bio MVP sezone. Teško je naći snagu u sebi kada vam ništa ne ide. Teško je nekad naći snagu da pregurate dan. Paul George je našao snagu, vratio se na parket i pokazao da je jedan od najboljih igrača u ligi. Nadajmo se samo da će mu Bird u skorijoj budućnosti ponovo obezbediti konkurentan tim.