Stefan Đorđević je rojen v začetku 90-ih v Kragujevcu. Skozi  je dal vse košarkarske selekcije, toda za kaj več je bil  prepočasen in preveč len. Trenutno študira na  fakulteti inženirskih znanosti kragujevške univerze, že leta pa  se ukvarja z analizami, skavtiranjem in pisanjem o košarki. Zaradi pristnosti Stefanove kolumne vsak torek berete v izvornem srbskem jeziku, vezane pa so prvenstveno na ABA  Ligo in košarkarsko dogajanje na področju bivše države ter po novem tudi na ligo NBA in njene košarkarje. Kada su trofeji u pitanju prvi su podeljeni za ovu sezonu. Širom Evrope igrala su se Kup takmičenja, a Srbija je dobila novog pobednika. Po prvi put je to postala ekipa Mega Leksa predvođena odličnim Nikolom Ivanovićem. Ono što smo na početku sezone u jednoj od kolumni najavali obistinilo se. Ovo je Mega koja ume da pobeđuje i kada gori pod nogama. Koliko puta smo videli ove sezone da se vraćaju iz deficita. Stigli su do top 4 ekipe na Jadranu, a kruna dosadašnje sezone je sigurno uspeh u Nišu. Turnin je počeo jednom tragičnom pričom o katastrofalnom stanju u kojem se nalazi Smederevo (učesnik završnice Kupa Radivoja Koraća). Momci su jedva skupil sredstava da dođu na takmičenje. Jedan od igrača bavi se poljoprivredom kako bi uspeo da prežive. Prava slika i prilaka stanje košarke u našem regionu. Bez ikakve dvojbe glavni favorit za osvajanje ovog trofeja bila je Crvena zvezda. Tim koji ima odličnu sezonu kada je Evroliga u pitanju. Ako se pogleda roster, finansije, organizacija, tim za sigurno dve klase iznad ostalih. Sve to nije dovoljno ponekad. Igrači Dejana Radonjića izašli su na parket protiv crno-belih kao da je u pitanju čas fizičkog vaspitanja kada ste druga smena, a to je poslednji čas. Priprema meča od strane trenera bila je užasna. Prosto je neverovatno da se dozvoli da igrači u meč uđu toliko nemotivisani. Uz dužno poštovanje Koprivici neverovatno je da on skida Mileru loptu sa  glave? Sa druge strane Džikić je pokazao svu svoju stručnost i kvalitete. Igrači iz crno-belog tabora izašli su na parket spremni i da se pobiju ako treba. Potpuno su “potukli” Zvezdu. Svaka ničija lopta bila je njihova, na svaki skok su išli sa dva puta više energije nego protivnici. Zbog toga ne čudi da je Partizan imao 20 ofanzivnih skokova. Ako ste i malo pratili rad Džikića ranijih sezona poznato vam je da on forsira skok u napadu, pa čak ako i nešto slabije brani tranziciju zbog toga. Zar to nije nešto što bi stručni štab Zvezde morao da zna? Kako bilo Partizan je apsolutno zaslužio plasman u finale. [caption id="attachment_38865" align="alignright" width="289"] PARTIZAN vs MEGA LEKS, finale kupa Radivoja Koraca
Nis, 21.02.2016.
foto: Nebojsa Parausic
Kosarka, Kup Radivoja Koraca, Partizan, Mega Leks[/caption] Na drugoj strani žreba Mega Leks je rutinski prešao prepreke u vidu domaćina Konstantina, a zatim i Metalca. Time je tim Dejana Milojevića po treći put uzastopno došao do finala. Pre dve godine je Jokić imao šut za pobedu, prošle Zagorac, ali nije im se dalo. Ove godine je bila treća sreća. Meč je bio jako dobar i što je najbitnije za publiku neizvestan do samog kraja. Čini se da je Partizan veći deo meča bio skocentrisaniji i taktički spremniji. Uglavnom su igrači Džikića znali šta i koga napadaju, dok je Mega pravila neke izuzetno jeftine greške. Kaba je par puta delovao kao neko ko se pita da li je snimio sinoćnu partiju FM menadžera na računari. Dok je Jaramaz delovao jako pasivno i nije napadao koš. Srećom po Dejana Milojevića kad god je trebalo da se povuče tu su bili Danilo Nikolić i Nikola Ivanović. Ovaj dvojac je nosio Megu čitav meč. Iako je Mega bila ta koja je veći deo meča donosila pogrešne odluke kada je bilo najbitnije stvari su okrenule. Partizan je uzeo loše šuteve za tri poena što je potvrdio i Džikić – “ Zaljubili smo se u šut za tri poena u momentima kada je trebalo da idemo do samog koša”. Dok su u odbrani ostavili otvorene šuteve koje su Nikolić i Ivanović iskoristili. Nikako ne bi trebalo zaboraviti onaj let Luvavua preko odbrane Partizana i lagano polaganje. Nema potrebe da se zavaravmo svi znamo da je Mega Leks tim Miška Ražnatovića koji za cilj ima pre svega promociju mladih, a ne osvajanje titula. No, zaista je lepo videti grupu dečaka koji osvajaju trofej.  Ovi mladići čitavu godinu pokazuju karakter i dižu igru iz nedelje u nedelju. Ono što je najbolje je da nisu zadovoljni ovime. “Nadam se da ovo nije poslednji trofej koji ćemo osvojiti ove sezone”, rekao je nakon meča Danilo Nikolić. Neka to bude inspiracije za druge da se okrenu talentovanim mladim igračima, a da izrabljene strance, mediokritete i polovnjake prestanu da angažuju. Vreme je da timovi shvate da su finansijski nemoćni i da je ulaganje u mlade, kvalitetan i vredan rad jedino rešenje za njih.