Stefan Đorđević je rojen v začetku 90-ih v Kragujevcu. Skozi  je dal vse košarkarske selekcije, toda za kaj več je bil  prepočasen in preveč len. Trenutno študira na  fakulteti inženirskih znanosti kragujevške univerze, že leta pa  se ukvarja z analizami, skavtiranjem in pisanjem o košarki. Zaradi pristnosti Stefanove kolumne vsak torek berete v izvornem srbskem jeziku, vezane pa so prvenstveno na ABA  Ligo in košarkarsko dogajanje na področju bivše države ter po novem tudi na ligo NBA in njene košarkarje. Bliži se već šest godina od kako je zabeležen najveći uspeh klupske košarke sa ovih prostora u ovom milenijumu – Partizan na fajnal foru Evrolige u Parizu 2010. godine. Tačno juče je bilo šest godina kako je u prvom meču četvtrfinalne serije Partizan savladao Makabi. Bio je to prvi poraz Izraelaca na domaćem parketu kada je u pitanju plejof serija. To je takođe bio najveći comeback viđen u plejof seriji pošto je Partizan imao -21 nakon prvog poluvremena. Onda je nastupio Dušan Kecman pravi tajni agent košarke… Nigde Dušan Kecman nije bio prva zvezda. I u toj legendarnoj sezoni Partizana bio je treći strelac iza Marića i Mekejleba. Iako nije bio prva violina Dušan Kecman je uvek imao nešto posebno u sebi. Stav, način igre, ponašanje svima je izazivalo apsolutno divljenje. Elegancija pokreta, inteligenta rešenja, pravi maestro ove divne igre. Sve je to počelo sada već davne 1995. godine u Beopetrolu… Sa 18 godina priključen je prvom timu, a najveću zaslugu za to imao je trener Vladimir Jokanović. Nakon dve godine debitovao je u našoj najjačoj ligi i odmah je proglašen za najboljeg mladog igrača. Njegova igra tada bazirala je na prodoru i ofanzivnom skoku. Tu je bio najjači i to je koristio koliko god je mogao. Nažalost Beopetrol je 2001. godine ispao iz lige, dok je Kecman proglašen za najkorisnijeg igrača lige. To mu je otvorilo vrata za veće klubove, a prva stanica je bio FMP. Igrajući za FMP vodio je ljute bitke protiv tima u kojem će kasnije dobiti status legende.  Te bitke nije dobio, ali je dobio kuma. Pošto su svi igrači FMP-a bili sličnih godina bilo je i odlično druženje. Kecman i Ognjen Aškrbić rešili su da se okume. “Vežu me lepe uspomene za FMP. Imali smo odličnu atmosferu, hemiju i odličan tim. Dva puta nas je u polufinalu porazio Partizan. Jednom u Kup takmičenju, jednom u plejofu”, seća se Dušan. Potpunu afirmaciju Kecman je stekao igrajući za Partizan. Dve domaće titule, kucanje na vrata Top 16 faze Evrolige otvorila su mu vrata za evropske timove poput Efesa. Posle toga se vratio u Partizan ponovo, da bi sezone 2008/2009. i 2009/2010. bile vrhunac karijere Dušana Kecmana. Klubovi koje vodi Željko Obradović nikad nemaju problema oko dovođenja igrača koje žele. Uglavnom se to svede na to da Željko pozove telefonom tog igrača i kaže – “Željko je na vezi, da li ti želiš da igraš za mene?” To je poziv koji se ne odbija. Te 2008. godine Željko je pozvao Kecmana i ovaj se nije dvoumio. Konkurencija je bila paklena u vidu Spanulisa, Jasikevičijusa, Dijamantidisa, Hadživretasa. Dokazani šampioni i najveća imena evropske košarke u novijoj istoriji. Jasno je bilo Kecmanu da se tu neće naigrati, ali biti pozvan u to društvo je već ogroman uspeh. Kada na to nadovežete unutrašnju liniju sa Batistom, Focisom i Pekovićem sa sve Željkom na klupi jasno je bilo da Pao te godine osvaja Evroligu. Tako je i bilo… U meču protiv Lotomatike Kecman je pri već sigurnoj pobedi Grčkog tima ubacio trojku sa čitavog terena. Niko tada nije ni slutio da je to zapravo samo uvertira za nešto mnogo, mnogo veće… Kako je već dobro poznato Partizan je u tu legendarnu sezonu 2009/2010. krenuo traljavo. Milojević je morao da završi prevremeno karijeru, Palasio je imao probleme sa papirima. “Upali” su Mekejleb i Roberts kao zamene. Ekipa se skupila kasno, trebalo im je vremen da se uklope, ali onda je sve došlo na svoje. Okidać sezone i za Partizan i za Kecmana je upravo bila ta utakmica sa Makbijem u Tel Avivu. Nakon -21 u prvom delu igre Kecman je u trećoj četvrtini ubacio 10 poena i pogurao svoj tim ka povratku. Meč je završio sa sedam trojki i ukupno 29 poena na kontu. Ta partija je bila rekord karijere za Kecmana. Partizan je sledeći meč izgubio, da bi onda sa dve pobede na domaćem terenu čekirao vizu za Pariz i F4. Svaki i površni ljubitelj košarke seća se finala ABA lige između Partizana i Cibone. Svega 0,06 sekundi, glave već svim navijačima Partizane spuštene ka podu, navijači Cibone u transu, a onda bomba. To je onaj šut u kom će se pričati i za 50, 100 godina sigurno. Potez koji vas vodi u besmrtne, a to je upravo Kecman. “Bez obzira da li je neko partizanovac ili zvezdaš, nebrojeno puta sam čuo: "Majstore, čestitam ti za onu trojku". "Kada se sve dogodilo nisam ni bio svestan da je to istorijski koš. Vreme je prolazilo i shvatao sam značaj pobede, u kojem ambijentu je ostvarena i šta je to predstavljalo za navijače. Niko to ne bi mogao da izrežira. Košarkaški, to je moja "lična karta". Znam da će me se ljudi po tome zauvek sećati, svaki put kada vidim snimak naježim se. Nisam mogao ni da zamislim da će mi se tako nešto dogoditi“, iskren je Kecman.

Kada bi neko snimao film o tajnom agentu koji igra basket i spašava svet sigurno bi ga glumio Kecman. Gospodski potezi na terenu i uvek šmekerski stav van terena vam daje za pravo da zamislite Kecmana u ručno krojenom odelu kako naručuje martini. Nikad se nije isticao u prvi plan, uvek je bio odmeren, delovao iz senke, a rešavao mnoge bitne momente i utakmice. Kecman predstavlja sve što pravi ljubitelj ovog sporta voli i što ceni. Ostaje žal za reprezentacijom jer za najjaču seniorsku selekciju nije odigrao niti jedan zvaničan meč. Kada je bio mlađi konkurencija je bila paklena, kada je bio na vrhuncu radilo se na podmlađivanju tima. Ipak, sedam domaćih trofeja, četiri Jadranske lige, isto toliko Kupova Radivoja Koraća, jedna Evroliga, jedna titula Grčke lige i Kupa je sasvim dovoljna uteha. Veliki je igrač bio Dušan Kecman...