Stefan Đorđević je rojen v začetku 90-ih v Kragujevcu. Skozi  je dal vse košarkarske selekcije, toda za kaj več je bil  prepočasen in preveč len. Trenutno študira na  fakulteti inženirskih znanosti kragujevške univerze, že leta pa  se ukvarja z analizami, skavtiranjem in pisanjem o košarki. Zaradi pristnosti Stefanove kolumne vsak torek berete v izvornem srbskem jeziku, vezane pa so prvenstveno na ABA  Ligo in košarkarsko dogajanje na področju bivše države ter po novem tudi na ligo NBA in njene košarkarje. Kažu da samo budale rade uvek isto i očekuju drugačiji rezultat. Scenario svima dobro poznat, glumci uglavnom isti. Muk. Svi mi kraj ekrane vraćamo film unazad u sebi pomišljamo – Ma da li je ovo moguće? Svi smo videli CSKA na nogama ponovo. Onda je Krijapa svojim skokom i poenima stavio melem na dugogodišnje rane. Pre ovoga je Viktor imao jednu titulu sa CSKA i 9 poraza na završnim turnirima Evrolige. Pre dve godine je u polfinalu “poklonio” loptu Makabiju što je Rajs materijalizovao i pogurao tim Davida Blata ka finalu, a kasnije i tituli. Krijapa je ove godine dva puta lomio ruku, već neko vreme je van svoje prepoznatljive forme i renomea. Baš zbog toga je ovaj pogodak bio i poseban. Mislim da je ovo pravi način da jedan veliki igrač završi karijeru... Iskupio se Viktor, a iskupio se i za Miloša. Godinama već slušamo kako je Teo ovakav i onakav, luzer i egoista. Neke legende košarke su bile i vrlo proste kada su njegove ime uzimali u usta. Gubio je od Barse kao član Olimpijakosa, pa od Olimpijakosa dva puta, od Makabija. Uz to su svi ti porazi bili epski. Trpeo je Miloš uvrede i od srpskih navijača za njegove nastupe u reprezentaciji. Tek kada je Srbija bila lišena njegove pomoći usled povrede 2013. godine u Sloveniji i “slepi” su shvatili njegov kvalitet. Sada se Teodosić popeo i na krov Evrope, da li je sad Teo bolji igrač nego što je bio do pre dva dana? Znak pitanja stavljao se i pred MVP-ja sezone i finale Nanda De Koloa. On je odgovorio sa 52 poena u 2 meča. Ruku na srce imao je grešaka u završnici poslednjeg kvartala finala, ali konačna ocena je odlična. Protivničke odbrane nisu imale rešenja za ovaj bekovski dvojac iako su sudije često tolerisale i jače odbrane nad njima. “Navikli smo Nando i ja da se protiv nas igra i čvršće nego što bi možda trebalo da bude dozvoljeno”, rekao je Teo nakon finala. Prva prepreka za Armiju bila je Lokomotiva. Osnovna defanzivna zamisao Itudisa za ovaj meč bilo je da sve preuzima. Razlog toga je izuzetna moć Hajnsa da nogama isprati igrače iz spoljne linije. Kako unutrašnja linija Lokosa nema naviku i stil da igraju na niskom postu ovo je bilo logično rešenje. Mane ovoga je teža kontrola defanzivnog skoka. Tim koji predvodi Bracokas je imao čak 22 uhvaćene lopte u napadu i to je jedini razlog zašto CSKA ovaj meč nije dobio bar jedno 15 razlike. Najjače oružje Lokomotive, odbrana, je zakazala. De Kolo se šetao kroz reket, poentirao kako je želeo i bio noseća snaga svog tima. U momemntima (druga četvrtina) kada su Lokosi “zategli” odbranu Hajns je ofanzivnim skokovima doneo svom timu jedno desetak poena. Za nešto više Lokomotivi je falio pravi Rendolf kao i bolji šut na početku meča za tri poena. Barcokas je pokušao da eksplatiše defanzivne nedostatke Teodosića preko Drejpera i to mu se isplatilo. Retko ćete videti Didija Drejpera da postiže 17 poena. Ono što je pohvalno za oba tima jeste da su promašili svega jedno bacanje na ovom meču (36/37). Kada je samo finale u pitanju moramo skinuti kapu Itudisu. Prvo poluvreme bila je košarkaška poezija na obe strane parketa takozvani “Poetry In Mottion”. Pa samo se setite onog dodavanje iza leđa De Koloa levom rukom. Fener je i previše rotirao u odbrani. Trebalo je da uzmu neki rizik, tipa da puštaju Voroncevića ili nekog unutrašnjih igrača da šutiraju spolja sa namerom da zaustave neke opasnije šutere. U odbrani je Hajns ponovo dominirao na preuzimanju. Gotovo sam siguran da ga niti jedan bek Fenera nije obišao, a tek poentirao pored njega. Ono što je Itudis odlično primetio jeste komplet Jan Veseli - psihička nestabilnost plus loše izvođenje penala reprezentativca Češke. Namerno ga je faulirao i slao na liniju slobodnih bacanja. Rezultat? Veseli je prvo bacanje pogodio iz desetog pokušaja. Takođe se mora istaći i potez uvođenja Korobkova kome ni majka do sinoć nije verovala da se bavi košarkom. Odigrao je svoju rolu perfektno. Odradio praljav posao, odbranio na preuzimanju svoje rivale, imao bitan skok u napadu. To su te neke sitnice koje mogu da znače dosta u ovakvim mečevima. Ovo je bilo jedno od najboljih finalnih mečeva i mečeva uopšte koje sam ja gledao. Imali smo poluvreme vrhunske košarke jedne ekipe, pa druge, pa i neke gluposti, povratak, infrakt završnicu, ma čitav paket. Ova utakmica je za anale i može se koristiti za razne stvari u životu. Često se ističe količina novca u sportu, ali ovde je količina emocija bila nemerljiva.  I za kraj: Ja sam Miloš Teodosić, imam 29 godina, i uzeo sam trofej Evrolige.