Stefan Đorđević je rojen v začetku 90-ih v Kragujevcu. Skozi  je dal vse košarkarske selekcije, toda za kaj več je bil  prepočasen in preveč len. Trenutno študira na  fakulteti inženirskih znanosti kragujevške univerze, že leta pa  se ukvarja z analizami, skavtiranjem in pisanjem o košarki. Zaradi pristnosti Stefanove kolumne vsak torek berete v izvornem srbskem jeziku, vezane pa so prvenstveno na ABA  Ligo in košarkarsko dogajanje na področju bivše države ter po novem tudi na ligo NBA in njene košarkarje.   Išao je na prstima. Bio je tih u nekim stvarima čak i neprimetan. Bio je dosadan. Najblaže rečeno. Bio je dosadan čitavih 19 godina. Bio je najbolji na svojoj poziciji. NBA ligu počeo sam pratiti početkom 2000-ih godina i da budemo totalno iskreni tada pojma nisam imao o košarci. Mislim kog sedmogošinjaka zanima perfektna odbrana, maestralna taktika, dajte nam bre samo superstarove, zakucavanja i show. Naravno da sam tada postao fan Lejkersa, malo zbog magije Kobija i Šeka, a više zato što sam uvek voleo da kontriram drugima. Svi moji vršnjaci su “balavili” za Kingsima, no ja sam navijao za glamur Los Anđelesa. No, ako sam nešto mrzeo u to vreme u NBA ligi bili su San Antonio Sparsi. Evropski broj poena po meču, besumično forsiranje dugih napada na niskom postu i karate odbana Brusa Bouvena, ma stvarno sam ih mrzeo. No, sada kada realno pogledam, teško da postoji bolji tim na celom svetu u poslednjih 20 godina, ma iz bilo kog sporta da dolazi. Ono što četa Grega Popoviča igra u proteklih par  godina je prava magija. Pored komadanta sa klupe najzaslužniji je sigurno Dankan, čovek od koga je sve i krenulo. U sezoni 1996/97 najbolji igrač San Antonio Sparsa, Dejvid Robison, većinu mečeva propušta zbog povreda, pa je ekipa iz Teksasa imala očajan skor, što se na kraju ispostavilo kao fantastična stvar. Nisu imali najviše kuglica na Draft lutriji, ali su srećom stigli do startne pozicije. Izabrali su Tima Dankana, što je sa ove tačke gledišta bila istorijska odluka. Te godine su se na Draftu, pored Dankana, pojavili Čonsi Bilaps, Trejsi Mekgrejdi, ali i Predrag Drobnjak, koji je izabran sa 49. mesta. Ako niste gledali, obavezno pogledajte reklame Predraga Drobnjaka iz vremena kada je nastupao za Sijetl. Sparsi su napravili  sjajan centarski tandem Robinson-Dankan, čuveni toranj blizanaca. To je primoralo trenera Grega Popovića da reorganizuje ofanzivni set akcija. Sve su lepo upakovali, osmislilii i centarski par je počeo odlično da sarađuje, dopunjujući se na niskom postu. Posle razočaravajuće sezone pre dolaska Dankana, navijači Sparsa počeli su da se nadaju da bi već u prvoj sezoni mladog rukija mogli da dođu do prve titule u istoriji. U prvoj rundi protivnik im je bio Finiks, koji je sa klupe vodio Deni Ejndž. U prvom meču Ejndž je odlučio da ne udvaja Dankana, smatrajući da je on precenjeni novajlija. Tim je u tom meču zabeležio 32 poena i 10 skokova, vodeći ekipu do pobede. Uspeli su igrači Grega Popovića da eliminišu Sanse, ali su Džezeri u drugoj rundi bili prejaki. Prva ljubav Timija nije bila košarka, već je sestrinim stopama krenuo na plivanje. Njegova velika želja bila je da osvoji Olimpijsko zlato u tom sportu. Imao je predispozicije da postane vrhunski plivač, duge noge, duge ruke... Već sa 12, 13 godina bio je poznat u plivačkim krugovima. Sestra Triša učestvovala je na Igrama 1988. godine u Seulu, dok je on to ostvario kao član košarkaške reprezentacije Sjedinjenih Američkih Država 2004. godine u Atini. Ta generacija "drim tima" okitila se bronzanom medaljom, što i nije bio uspeh koji se od takve ekipe očekivao. Tim se bukvalno raspadao na tom turniru, mnogi analitičari su tada pod znak pitanja doveli njegove mogućnosti. Sa današnje tačke gledišta jasno je da analitičari nisu bili u pravu. Timoti je jako rano osetio gorčinu života, jako brzo je morao da odraste. Godine 1989. strašni uragan "Hugo" prošao je kroz Devičanska ostrva, polomio drveće, srušio kuće i od tada više ništa nije bilo isto. Bazen na kome su plivači trenirali bio je srušen, pa su se treninzi održavali u moru. Tu je nastao problem za Tima, koji se plašio morskih pasa, pa je počeo da propušta treninge. Ta godina sigruno je najteža u njegovom životu, pošto su lekari tada otkrili da njegova majka ima rak. Godinu dana kasnije, dan pred njegov rođendan, ona je izgubila borbu protiv opake bolesti, a on od tada više nikada nije takmičarski plivao. Ljubav prema košarci mu je usadio suprug njegove druge sestre, Šeril. On mu je pokazao prve košarkaške poteze, ujedno mu je bio i prvi trener. Odmah je uvideo da Dankan ima strašan osećaj za igru, a i da jako brzo uči. Uskoro se pročulo za njega kao košarkaša, pa su stigle i ponude sa koledža. Još dok je pohađao fakultet Dankan je pravio poteze za koje su i NBA igračima trebale godine da ih savladaju, izlazna dodavanja kada ga udvajaju, pronaležnje otvorenih šutera... Proveo je četri godine na koledžu stekavši diplomu iz psihologije, ispunivši tako obećanje dato svojoj majci. Nastupajući za Vejk Forest oborio je mnoge rekorde. Jedan je od najboljih blokera u istoriji NCAA košarke i jedan od malobrojnih članova kluba igrača koji su zabeležili 1.500 poena, 1.000 skokova, 400 blokada i 200 asistenicija. Dobio je 1997. godine Nejsmitovu nagradu za najboljeg koledž igrača. U drugoj sezoni u dresu San Antonio Sparsa Dankan je uz pomoć legendarnog Robinsona odveo svoj tim do prve, istorijske titule NBA šampiona. Upravo je Dankan bio MVP finalne serije, mogla bi se sada tu povući paralela sa nadolazećeom zvezdom Kavaji Lenardom. Zanimljivo je i to kako su se Pop i Timi zbližili... Leta 1997. godine Popović je odleteo na Devičanska ostrva da bi upoznao Dankana. Prvog dana ga je domaćin vodio na plivanje, a te avanture se obojica rado sećaju. Tokom naredna tri, četiri dana oni su uživali na plaži, pričali od životu, porodici, prioritetima, svemu osim o košarci. Bez obzira na razliku od skoro 30 godina, dva čoveka su se povezala kao otac i sin, a takav odnos imaju i danas, skoro dvadeset godina kasnije. "Stvarno cenim taj period. Kao da smo se znali ceo život, odmah smo stekli poštovanje jedan prema drugom, kao da smo srodne duše", izjavio je Popović, a mnogo godina kasnije taj odnos izgleda ovako: "On skoro više i ne priča sa mnom. Toliko dugo smo u braku da završavamo jedan drugom rečenice. Polovinu stvari koje mu kažem ni ne čuje, a polovinu je već ranije čuo. Prosto nema stvari kojoj bih ja više mogao da ga naučim". Pred sezonu 2002/03 Admiral Robinson rekao je da će to biti njegova poslednja sezona, pa je valjda i red bio takvog igrača ispratiti u penziju sa šampionskim prstenom. To je bila prva sezona Spursa u novoj dvorani, "Es-Bi-Si Centru". Toni Parker je tada postao prvi plej ekipe u svojoj drugoj sezoni, a Manu Đinobili je odigrao svoju prvu godinu u NBA ligi. Te godine je Dankan izabran za najkorisnijeg igrača Lige, drugu godinu uzastopno. Bila je to odlična sezona Spursa. U plej ofu na Zapadu su redom padali Sansi, Lejkersi i Dalas. U velikom finalu čekao ih je Nju Džersi, koji je hteo da objedini titule u NHL i NBA ligi. Ipak, magični Dankan to nije dozvolio, Spursi su bili bolji rezultatom 4-2. Naravno, Timi je proglašen za najboljeg igrača finalne serije. Kao što je i obećao, Robinson se nakon finala povukao. Dankan je tada morao da potvrdi da može da vodi svoj tim do titula i bez pomoći Admirala. Da je kadar za tako nešto pokazao je u sezonama 2004/05 i 2006/07 kada je vodio svoju ekipu do još dve titule.  Lani je iskusnoj trojci Dankan - Parker - Đinobili Kavaji Lenard primogao da upišu još jednu šampionsku titulu. Majami mi je bio razmontiran, a Sparsi su stvarno delovali nepobedivo. Koliko je Dankan unapredio San Antonio i koliko su oni uspešni od njegovog dolaska najbolje govori činjenica da su Spursi najbolji tim u Severnoj Americi u svim sportovima u poslednjih 18 godina. "On je verovatno najbolji igrač ikada koji je igrao na toj poziciji", reči su čuvenog trenera Jute, Džerija Slouna. Kada to kaže čovek koji je godinama trenirao Karla Melouna onda taj kompliment dobija na težini. Promenio je Dankan i tehniku trčanja, smršao destinu kila, kako bi njegovo telo moglo da izrži pritisak vremena. Produžio je karijeru kada smo ga svi već proglasili gotovim. Ove godine je NBA liga bila jako zanimljiva. Pali su razni rekordi od Golden Stejtovog do Klivlendovog. No, ove godine su ligu napustile dve legende. Prava pravcate legende. Isti broj titula, ali totalno drugačiji pristup i odnos prema svemu, pa kako ko voli. Ono što je istina da je NBA osiromašen ove godine i to jako.