Đorđević je rojen v začetku 90-ih v Kragujevcu. Skozi  je dal vse košarkarske selekcije, toda za kaj več je bil  prepočasen in preveč len. Trenutno študira na  fakulteti inženirskih znanosti kragujevške univerze, že leta pa  se ukvarja z analizami, skavtiranjem in pisanjem o košarki. Zaradi pristnosti Stefanove kolumne vsak torek berete v izvornem srbskem jeziku, vezane pa so prvenstveno na ABA  Ligo in košarkarsko dogajanje na področju bivše države ter po novem tudi na ligo NBA in njene košarkarje. Kako se Olimpijske igre približavaju nama u goste došao je Nenad Miljenović. Talentovani srpski plej za naš sajt. „Prve igre koje zaista pamtim su 2004.u Atini. Iz Sidneja se jedino sećam finala naših odbojkaša kad su osvojili zlatnu medalju. Nakon Atine sam detaljno ispratio Peking i London. Najlepša i najveća smotra sporta i zaista ceo svet koji prati sport uživa u tih 15 dana2“, započeo je Miljenović razgovor. Često se vodi polemika da li je možda zbog Hakima, Šekila i Admirala Dream Team iz 1996. godine negde blizu onog iz Barselone. “Mislim da tu nema velike dileme, najjači je prvi Drim tim iz 1992.godine u Barseloni. Pored toga što su po imenima najzvučniji, toliko su dominatni bili da ne ostavljaju puno prostora za raspravu. Samim tim što su prvi Drim tim su i unikatni. I imali su Majkl Džordana. Dovoljno. Ekipa koja im je najbliža kvalitetom je po meni iz 2012.godine sa Kobeom, LeBronom, Durentom, Karmelom...“, nema sumnje za bivšeg igrača Sevilje. Miljenović se složio sa vašim kolumnistom da je meč između Španije i Amerike 2008. godine najbolji ikada na OI. “Mogu samo da pričam o onim utakmicama koje sam ja gledao, dakle ne pre 2004.godine recimo, uz par nekih istorijskih finala koje sam delimično pogledao iz 80-ih i 90-ih. Najbolja utakmica koju sam gledao na Olimpijadi a i svakako jedna od najboljih koje sam uopšte gledao je bilo finale između SAD i Španije 2008. u finalu u Pekingu. Španci su odigrali vrhunsku utakmicu i naterali SAD da uz fenomenalnu poslednju četvrtinu Kobija Brajanta izbore pobedu u poslednjem minutu što objekitvno niko nije očekivao s obzirom da su ih u grupi pobedili 40 razlike. Tu je bio i Riki Rubio koji je igrao to finale sa 17 godina, zakucavanje Rudija Fernandeza preko Hauarda, stvarno pregršt neverovatnih poteza. Moj prošlogodišnji saigrač i kapiten Berni Rodrigez je bio deo te utakmice i baš sam ga pitao za neke detalje, kaže najbolja utakmica u kojoj je igrao u karijeri“. Obavezno je bilo pitanje oko Amerikanaca. Ko ih može iznenaditi, da li mogu izgubiti.... “Pogledao sam par utakmica Amerikanaca, i  nisam bio toliko impresioniran koliko sam mislio da ću biti. Ne igraju na 100 odsto pripremne utakmice to je jasno ali ovo im je slabija ekipa nego one iz Pekinga i Londona. Naravno da mogu da izgube, u tome je i draž sporta. Jasno je da će biti potrebna izvanredna utakmica bilo koje ekipe da ih uvedu uopšte u neizvesnu završnicu ali što da ne, gubili su Amerikanci ranije, gubiće i opet,  u sportu se takve stvari dešavaju iako vidimo koliko retko zaista. Lakše će ih biti savladati za nijansu u grupi nego kad dođu mečevi za medalju. Amerikanci su veliki favoriti naravno, i biće ih zaista teško pobediti pre svega u eliminacionim utakmicama i bilo bi ogromno iznenađenje da ne budu u finalu. Drugog finalistu ja vidim između Srbije, Španije i Francuske. Mislim da će ključna utakmica u borbi za potencijalno finale biti između Francuske i Srbije već u grupi jer će to biti borba za drugo mesto i izbegavanje SAD-a do finala. Ko izgubi biće treći i imaće težeg protivnika i u 1/4 finalu i nakon toga Ameriku u polufinalu. S druge strane, verujem da će Španija izbeći već nekako SAD do finala i uraditi sve da posle dva zaista odlična finala u Pekingu i Londonu, pokušaju da dodju do trećeg i tu ih pobede“, detaljno analizira Nenad. Zanimalo nas je da li očekuje neka iznenađenje, a evo kako je on odgovorio na to. “Nema puno prostora za iznenadjenja jer maltene sve ekipe ispod Amerike a iznad Kine, Venecuele i Nigerije su sličnog kvaliteta. Recimo da bi Australija sa nekoliko NBA igrača u potencijalnom 1/4 finalu mogla da bude vrlo nezgodna i da ugrozi nekog od favorita iz druge grupe poput Španije ili Litvanije. U duelima ostalih ekipa između Francuske, Srbije, Argentine, Brazila, Litvanije, Španije, Hrvatske šta god da se desi, teško možemo nazvati velikim iznenađenjem“. “Definitivno su Olimpijske igre najveće takmičenje i tu za sebe nemam nikakvu dilemu da mi je san da zaigram u Tokiju na narednim Igrama. Videćemo kroz 4 godine kakva će situacija biti“, jasno Miljenović odgovara na pitanje da li su OI najveći izazov za nekog sportistu. Nakon dve odlične sezone u Megi Miljenović je proteklu sezonu odigrao u ACB ligi. U najjačoj ligi Evrope nastupao je za Sevilju, tim koji je na ivici gašenja. “Sezonom sam sa jednog stanovišta zadovoljan, a sa drugog ne. Nisam bio zadovoljan ulogom, i mislim da sam u drugačijim okolonostima mogao dosta više. Zadovoljan sam činjenicom da sam igrao protiv jednih od najboljih igrača i timova u Evropi i video na kom su nivou Barselona, Real Madrid i šta ja treba da uradim kako bih jednog dana došao do tog nivoa. Tu je i deo nevezan za košarku, stvaranje novih prijateljstava, upoznavanje kulture i jezika, sam život u toku jedne godine u Sevilji i Španiji me je dosta naučio i unapredio“, iskreno priča nekadašnji as Mege. Nova destinacija za njega je Paok. Čeka ga i Evrokup iduće godine, grčka liga... “Zadovoljan sam potezom koji sam napravio, PAOK je klub sa velikom tradicijom, ima visoke ambicije i u grčkom prvenstvu i u FIBA Ligi šampiona i nadam se dobroj sezoni, kako timski tako i individualno“, završio je Miljenović razgovor.