Đorđević je rojen v začetku 90-ih v Kragujevcu. Skozi  je dal vse košarkarske selekcije, toda za kaj več je bil  prepočasen in preveč len. Trenutno študira na  fakulteti inženirskih znanosti kragujevške univerze, že leta pa  se ukvarja z analizami, skavtiranjem in pisanjem o košarki. Zaradi pristnosti Stefanove kolumne vsak torek berete v izvornem srbskem jeziku, vezane pa so prvenstveno na ABA  Ligo in košarkarsko dogajanje na področju bivše države ter po novem tudi na ligo NBA in njene košarkarje.   Nećemo da se lažemo gotovo svi igrači danas su postali politički korektni. Takvo je vreme. Poštuju se sponzori, novac koji dolazi odatle, svi su dobri momci. Svi su se prilagodili, pa gotovo svi. Jedan momak ostao je veran sebi, veran svom timu i pravi vitez današnje košarke. Njegovo ime je Rasel Vestbruk. “Nikad ne možeš da promeniš odakle si došao” više puta ponovio je Vestbruk u dosadašnjoj karijeri. Rasel je došao iz Los Anđelesa. Kao i većina NBA igrača dolazi iz manje više siromašne porodice, ali na njegovu sreću odrastao je i sa ocem i sa majkom. “Nismo imali mnogo. Majka mi je uvek birala odeću i uvek sam bio lepo i čisto obučen”, seća se prva zvezda Oklahome. Znate kada pričate o najvećim igračima ikad većina njih sa 7, 8 godina je pokazivala raskošan talenat za košarku. Sa Raselom je bila sasvim druga priča. Tek na svojoj junior godini u srednjoj školi došao je do prvog školskog tima. Prve pozivnice za koledže dobio je tek negde pred seniorsku sezonu. “Nikad nisam mislio da ću stići do NBA lige. Svi su bili dobri igrači sa već 8 godina, ja sam tek počeo da ličim na nešto sa 17”, iskren je kao i uvek Ras. Većinu svog detinjstva provodio je u kući. Jednostavno to je bio način da se skloni od ulice, problematičnog društva i sve što takav život nosi. San njegovog najboljeg druga bio je da dođu do UCLA. Maštalo se o tome, ali samo maštalo. Ras je stigao baš do tog Univerziteta, nažalost njegov najbolji prijatelj Kelsi Bars nije. Bars je preminuo 2004. godine igrajući ulični basket. Jednostavno njegovo srce je stalo… Kada su počeli da razmišljaju na UCLA-u o momku iz kraja niko nije sanjao da će stići gde je stigao. Nije se još znalo da li će Farmar na Draft i trebalo je naći zamenu za njega i rezervu Darenu Kolinsonu.  Otišlu su da gledaju Rasela u njegovoj srednjoj školi. Stigli su oko pola 7 ujutru u staru halu škole i zatekli momka koji zogerom čisti parket. Nikad ranije nisu uživo gledali Rasa i pitali su se gde je on. Momak koji je ribao salu bio je on. Nakon što je očistio parket i bio spreman za trening okupio je svoje saigrače i zagrlio ih. Održao govor i tek onda krenuo sa treningom. “Prvi utisak o Vestbruku mi je bio da je on lider. Pravi lider”, rekao je trener UCLA-a Ben Hovland. Rasel je uglavnom bio užasan na terenu tada. Zabijanje u pet igrača, odluke uvek pogrešne, šut nije  postojao ni u snovima. Jednostavno nije imao predstavu šta je košarka. Uglavnom je trenirao sa ocem koji nije imao puno dodirnih tačaka sa košarkom. Najčešće su to bili vojnički treninzi po plažama u LA-u. Sprintevi, skokovi u pesku do iznemoglosti. “Pobedi ih treningom. Pobedi ih treningom”, ponavljao mu je otac. To je jedan od razloga zašto je Ras to što je danas. Farmer je otišao u NBA te se otvorilo mesto za Vestbruka na prestižnom koledžu u Los Anđelesu. Ras je ostao kod kuće. Košarkaški prva sezona na koledžu bila je užasna. Vestbruk je slobodna bacanja izvodio jedva preko 50 posto?! Postizao je svega 3, 4 poena po meču. NBA karijera bila je daleka poput Aljaske. Uglavnom je bio korišćen kao specijalac za odbranu. Sa druge strane na kampusu je bio omiljen lik. Svi su ga voleli, pa čak i profesori. “Bio je zainterosovan za sve. Svuda se kretao, sve ga je zanimalo. Izuzetan momak”, reči su jednog od profesora ovog fakulteta. Period između prve i druge godine bio je ključan. Svako jutro je išao na treninge, a kasnije je igrao pick up utakmice. Ono što malo ljudi zna je to da NBA igrači tokom leta tako provede vreme. Tako je Rasel igrao basket sa Kobijem ,Garnetom i takvim veličinama. Na početku druge godine koledža prvi plej Kolins se povredio , a Ras je uskočio na njegovo mesto. Brojke su porasle i tada je već bilo jasno da će Ras stići do NBA lige. Na Draftu 2008. godine tadašnji Sijetl imao je pik broj četiri. Trener Karlisimo želeo je Bruka Lopeza sa te pozicije. Hteo je sigurno. Talentovanog centra, pa od centra se gradi tim. Tako je bar bilo nekada. Generalni menadžer Sem Presti nije bio saglasan sa tim. Presti jeste dosta brljao u poslednje vreme, ali na početku svog mandata bio je brilijantan. Presekao je i uzeo Rasa. Plan je bio da Karlisimo provede leto radeći sa Vestbrukom. Selidba iz Sijetla u Oklahomu je to pokvarila. Tanderi su sezonu počeli očajno, pa je Karlisimo dobio šut kartu. Zamenio ga je Skot Bruks i ostalo sve manje više znate. Vesbruk je popravio šut. I dalje to ne šljaka uvek kako bi trebalo, ali ponekad vidimo lude serije pogođenih šuteva. Rasel ima nešto što niko drugi nema u ligi. Svoj stil, svoj način igre, ponašanja i svega. To nije promenio niti za jedan milimetar. Pokušali su mnogi da utiču, da ga menjaju, da ga uče. Nije nikog slušao. To nije baš najpametnija stvar na svetu, ali je vredna poštovanja. Količina pljuvanja od raznih ljudi, novinara, trenera prema njemu je užasana. Niko nije podneo više kritika nego on. Da li ga je to nešto promenilo? Ne! “Stvarno me ne zanima šta drugi misle o meni” to Ras non stop ponavlja. Vestbru fizički liči na nindža kornjaču. Stavite mu onu traku na glavu i eto ga Mikelanđelo. Igra mu je kao da je zec iz one reklame za Durasel baterija. Uvek ide u petoj brzini. Nema stajanja, nema predaje. Niko na svetu ne igra sa toliko energije. Niko. Od koša do koša u punom sprintu i onda zakucavanje ko sa video igrice. Brutalno. Samo se jednom povredio u životu. Ta povreda je bila preozbiljna, da li se posle nje promenio? Nije. Način igre ostao je isti. Uvek glavom kroz zid. Uvek prvi u kontri, uvek je tu. Ne libi se da preuzme odgovornost. Nekad pretera, često donese pogrešnu odluku, ali se ne kaje. Uvek veran sebi. Uvek. Ovo što je ovog leta uradio ako imate i malog viteza u sebi i malo osećaja za borbu i čast nateralo vas je da zavolite Rasela. Ukoliko ga niste voleli do sada. Ni kukavički potez Durenta ga nije pokolebao. Ostao je veran svom timu, svojim saigračima. “Ovo su moji ljudi. Ostajem veran njima i idem sa njima u bitku”, poručio je Ras. Broj ljudi koje Ras pušta u svoj život je godinama isti i veoma mali. Roditelji, agent i naravno supruga. Sa druge strane Durent je pokušavao svima da se dopadne manje više, ima brojne ljude koji mu savetuju ono i ovo. Rasel je izabrao svoj put, ako mene pitate pravi put. Jeste težak, vrlo moguće da do prstena neće ni stići. No, nekad prsten nije sve. Nekad je sama borba dovoljna, ona prava borba iz viteških filmova. Džordan i Kobi su nekoliko puta već rekli da ih najviše Rasel podseća na njih same. Pravi ratnici, verni svojim uverenjima i istrajni. To je nešto što se ne viđa često i zbog toga mi je Rasel ovog leta postao jedan od omiljenih NBA igrača. Rečima Duleta Vujoševića – Neko je Vestbruk, a neko je Durent…