Članek
Objavljeno Dec 16, 2014
Stefan Đorđević je rojen v začetku 90-ih v Kragujevcu. Skozi je dal vse košarkarske selekcije, toda za kaj več je bil prepočasen in preveč len. Trenutno študira na fakulteti inženirskih znanosti kragujevške univerze, že leta pa se ukvarja z analizami, skavtiranjem in pisanjem o košarki.
Zaradi pristnosti Stefanove kolumne berete v izvornem srbskem jeziku, vsak torek dopoldan, vezane pa so prvenstveno na ABA Ligo in košarkarsko dogajanje na področju bivše države.
Guliver Izgleda su se slovenački timovi pretplatili na polovičan učinak u poslednjih nekoliko kola. Ponovo je Olimpija slavila, dok je Krka nanizala još jedan poraz. Tim iz Ljubljane bio je apsolutni favorit protiv Levskog, što to je i potvrdio. Bugarski tim je jedan od najlošijih ikada na Jadranu i čelnici lige bi morali ozbiljno da razmisle šta će raditi sa njima. Sa druge strane Krka je u ozbiljnim problemima, previše poraza u nizu potpuno je anuliralo odličan start sezone. A najviše bi trebalo da ih brine neefikasnost, svega 59 poena u Mađarskoj. U ovom kolu videli smo par jako zanimljivih rezultata. Prvo je Partizan katastrofalnim izvođenjem penala ostavio bodove u Zadru, onda je dalekometnom paljbom Cedevita „izrešetala“ Budućnost, a Ikogea je umala iznenadila lidera. Najčešće spominjeno ime ove sezone kako u ABA ligi, tako i u Evroligi sigurno je Boban Marjanović. Zaječarski džin zaista nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Prve korake u Jadranskoj ligi napravio je u Vršcu, igrajući za Hemofarm. Upravo tada sam ja ostvario prvi kontakt sa Bobanom. Naime igrajući (neuspešno) jedinstvenu juniorsku ligu Srbije vaš kolumnista je igrao protiv juniorskog tima Hemofarma. U toj ekipi su bili sadašnji Aba ligaši Luka Mitrović, Nemanja Dangubić, Nikola Milutinov, Nemanja Krstić, Đorđe Milošević i drugi. Naravno Vrščani su lagano izašli na kraja sa malim timom iz Kragujevca, ali je posle toga usledilo iznenađenje. Kako današnji novinari vole da kažu „Igrali su košarku, a onda se desilo nešto NEVEROVATNO (VIDEO)“. Bobi je posmatrao meč sa tribina, te je nakon istog odlučio da igrače našeg tima odvede na ručak. Čoveče, za nas je to tada bilo nešto neverovatno. Gledali smo ga na malim ekranima, ali on da nas vodi na ručak?! Tek kada ga uživo vidite shvatite koliko je to zapravo čovek. U šali je jedan saigrač rekao da je njegovo uvo veće od pljeskavice koju trenutno jede. Tim gestom Boban je meni dokazao, ono što će vam svi za njega reći, jeste ogromna osoba, ali je još veći čovek. Sledeća stanica za njega je bila Rusija, tačnije Moskva. Vujošević ga je poveo sa sobom u CSKA i svi su očekivali novog dominatnog centra. Vujošević je brzo „odleteo“ sa klupe „Crvene armije“, a Boban mlad, nedokazan i specifičan igrač nije našao svoje mesto u timu. Problemi sa povredama, slaba minutaža, pozajmice, sve je to uticalo da Marjanović već bude „bivši“ igrač u očima javnosti. Jednostavno centri starog kova su endemska vrsta u modernoj košarci. Masivni, spori centri sa tehnikom na niskom postu danas nisu tražena roba. Trend je igrati sa undersize peticama, koje su lagane i skočne, a jedan moj prijatelj je poziciju centra prekrstio u pozciju kengura. Što apsolutno ima logike, dovoljno je samo da pogledate ko je osvajao Evroligu prethodnih nekoliko godina. Olimpijakos je sa Hajnosm dominirao, a prošle godine Makabi je na petici imao Tajusa. U pokušaju da vrati svoju karijeru na pravi put Boban se vraća u Srbiju, preciznije Radnički. Muta Nikolić je bio dobro upoznat sa njegovim kvalitetima, znao ga je i iz Vršca, a i iz mlade reprezentacije. Navijači Radničkog su ga obožavali. Svake nedelje u „Jezeru“ mogli ste čuti ovacije, skandiranje upućeno Marjanoviću. Koncepcijski se nije uklapao u brzu igru trenera Nikolića, a prvi centar Sajmon je imao odličnu sezonu, te je Bobi uglavnom vreme provodio na klupi. Nije tajna da se kod Mute trenira niskim intezitetom, pa su se Bobanovi treninzi uglavnom svodili na preskakanje vijače. Svi su mislili da je gorostasti Marjanović gotova košarkaška priča, pogotovo nakon prelaska u Mega Vizuru. Činilo se da je to poslednji korak ka dnu, a ustvari je bila odskočna daska. Dejan Milojević je provodio sate radeći sa njim pokušavajući da mu vrati samopouzdanje pre svega. Naporan rad i igranje sa talentovanim plejmejkera preporodilo je Bobana i ponovo ga je vratilo na veliku scenu. Danas je Marjanović uglavnom nezaustavljiv. Neverovatno je da čovek onakve konstitucije ima toliko dobar osećaj za koš. Bacanja šutira skoro 80 %, ume da pogodi i sa distance, a videli smo da ume i da napravi izuzetne asistencije. Ljudi pričaju kako mu je odbrana problem, ne može da brani pikenrol. Crevena zvezda je prema neki parametrima napredne statistike treća najbolja odbrana Evrolige, golim okom bi rekli da je samo Olimpijakos defanzivno moćniji. Marjanović igra prosečno skoro 30 minuta po meču, pa kako onda to ide zajedno, njegova loša odbrana i dobra odbrana Zvezde? Boban Marjanović ove godine igra vrhunsku košarku, nekada to deluje kao da se dete igra na plastičnom košiću u svojoj sobi... Kolumna izraža mnenje avtorja in ne nujno uredništva košarka.si!
Guliver Izgleda su se slovenački timovi pretplatili na polovičan učinak u poslednjih nekoliko kola. Ponovo je Olimpija slavila, dok je Krka nanizala još jedan poraz. Tim iz Ljubljane bio je apsolutni favorit protiv Levskog, što to je i potvrdio. Bugarski tim je jedan od najlošijih ikada na Jadranu i čelnici lige bi morali ozbiljno da razmisle šta će raditi sa njima. Sa druge strane Krka je u ozbiljnim problemima, previše poraza u nizu potpuno je anuliralo odličan start sezone. A najviše bi trebalo da ih brine neefikasnost, svega 59 poena u Mađarskoj. U ovom kolu videli smo par jako zanimljivih rezultata. Prvo je Partizan katastrofalnim izvođenjem penala ostavio bodove u Zadru, onda je dalekometnom paljbom Cedevita „izrešetala“ Budućnost, a Ikogea je umala iznenadila lidera. Najčešće spominjeno ime ove sezone kako u ABA ligi, tako i u Evroligi sigurno je Boban Marjanović. Zaječarski džin zaista nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Prve korake u Jadranskoj ligi napravio je u Vršcu, igrajući za Hemofarm. Upravo tada sam ja ostvario prvi kontakt sa Bobanom. Naime igrajući (neuspešno) jedinstvenu juniorsku ligu Srbije vaš kolumnista je igrao protiv juniorskog tima Hemofarma. U toj ekipi su bili sadašnji Aba ligaši Luka Mitrović, Nemanja Dangubić, Nikola Milutinov, Nemanja Krstić, Đorđe Milošević i drugi. Naravno Vrščani su lagano izašli na kraja sa malim timom iz Kragujevca, ali je posle toga usledilo iznenađenje. Kako današnji novinari vole da kažu „Igrali su košarku, a onda se desilo nešto NEVEROVATNO (VIDEO)“. Bobi je posmatrao meč sa tribina, te je nakon istog odlučio da igrače našeg tima odvede na ručak. Čoveče, za nas je to tada bilo nešto neverovatno. Gledali smo ga na malim ekranima, ali on da nas vodi na ručak?! Tek kada ga uživo vidite shvatite koliko je to zapravo čovek. U šali je jedan saigrač rekao da je njegovo uvo veće od pljeskavice koju trenutno jede. Tim gestom Boban je meni dokazao, ono što će vam svi za njega reći, jeste ogromna osoba, ali je još veći čovek. Sledeća stanica za njega je bila Rusija, tačnije Moskva. Vujošević ga je poveo sa sobom u CSKA i svi su očekivali novog dominatnog centra. Vujošević je brzo „odleteo“ sa klupe „Crvene armije“, a Boban mlad, nedokazan i specifičan igrač nije našao svoje mesto u timu. Problemi sa povredama, slaba minutaža, pozajmice, sve je to uticalo da Marjanović već bude „bivši“ igrač u očima javnosti. Jednostavno centri starog kova su endemska vrsta u modernoj košarci. Masivni, spori centri sa tehnikom na niskom postu danas nisu tražena roba. Trend je igrati sa undersize peticama, koje su lagane i skočne, a jedan moj prijatelj je poziciju centra prekrstio u pozciju kengura. Što apsolutno ima logike, dovoljno je samo da pogledate ko je osvajao Evroligu prethodnih nekoliko godina. Olimpijakos je sa Hajnosm dominirao, a prošle godine Makabi je na petici imao Tajusa. U pokušaju da vrati svoju karijeru na pravi put Boban se vraća u Srbiju, preciznije Radnički. Muta Nikolić je bio dobro upoznat sa njegovim kvalitetima, znao ga je i iz Vršca, a i iz mlade reprezentacije. Navijači Radničkog su ga obožavali. Svake nedelje u „Jezeru“ mogli ste čuti ovacije, skandiranje upućeno Marjanoviću. Koncepcijski se nije uklapao u brzu igru trenera Nikolića, a prvi centar Sajmon je imao odličnu sezonu, te je Bobi uglavnom vreme provodio na klupi. Nije tajna da se kod Mute trenira niskim intezitetom, pa su se Bobanovi treninzi uglavnom svodili na preskakanje vijače. Svi su mislili da je gorostasti Marjanović gotova košarkaška priča, pogotovo nakon prelaska u Mega Vizuru. Činilo se da je to poslednji korak ka dnu, a ustvari je bila odskočna daska. Dejan Milojević je provodio sate radeći sa njim pokušavajući da mu vrati samopouzdanje pre svega. Naporan rad i igranje sa talentovanim plejmejkera preporodilo je Bobana i ponovo ga je vratilo na veliku scenu. Danas je Marjanović uglavnom nezaustavljiv. Neverovatno je da čovek onakve konstitucije ima toliko dobar osećaj za koš. Bacanja šutira skoro 80 %, ume da pogodi i sa distance, a videli smo da ume i da napravi izuzetne asistencije. Ljudi pričaju kako mu je odbrana problem, ne može da brani pikenrol. Crevena zvezda je prema neki parametrima napredne statistike treća najbolja odbrana Evrolige, golim okom bi rekli da je samo Olimpijakos defanzivno moćniji. Marjanović igra prosečno skoro 30 minuta po meču, pa kako onda to ide zajedno, njegova loša odbrana i dobra odbrana Zvezde? Boban Marjanović ove godine igra vrhunsku košarku, nekada to deluje kao da se dete igra na plastičnom košiću u svojoj sobi... Kolumna izraža mnenje avtorja in ne nujno uredništva košarka.si!
#ABALiga
Dec 16, 2014