Stefan Đorđević je rojen v začetku 90-ih v Kragujevcu. Skozi je dal vse košarkarske selekcije, toda za kaj več je bil prepočasen in preveč len. Trenutno študira na fakulteti inženirskih znanosti kragujevške univerze, že leta pa se ukvarja z analizami, skavtiranjem in pisanjem o košarki. Zaradi pristnosti Stefanove kolumne vsak torek berete v izvornem srbskem jeziku, vezane pa so prvenstveno na ABA Ligo in košarkarsko dogajanje na področju bivše države.

---

Mister MVP  Iza nas je 17. kolo Jadranske lige u kome je sigurno derbi kola igran u Beogradu. Olimpija je u protekla dva kola pružila odlične partije i oba puta su ostali kratkih ruku. Prvo je Zvezda boljom završnicom meča neutralisala neverovatno šutersko ludlo Klemena Prepeliča, a zatim je Partizan svojom poznatnom odbranom stigao do pobede. Bilo bi sasvim zasluženo da je Olimpija slavila bar u jednom meču, ako ne i u oba. Krka je konačno ubeležila novu pobedu. Još jednom se pokazalo da tim direktno zavisi od Armsteada, kada on igra, Krka najčešće pobeđuje. Trebalo bi istaći i da je Krka za njih pogodila solidan broj trojki, 11. Iznenađenje kola je sigurno pobeda Metalca u Valjevu nad Cedevitom. Dejan Đokić ozbiljno pretenduje da osvoji titulu za najboljeg trenera lige, jer zaista maestralno vodi svoj tim. Tim igra sa puno energije, borbeno i sa jasnim planom. Ovog utorka malo ćemo se se prisetiti igračkih dana Dejana Milojevića, sadašnjeg stratega Mega Leksa.

foto: trojka.rs

Zamislite krilnog centra visokog 201 centimetara, ne ide baš? Danas ta visina gotovo da nije dovoljna ni za poziciju krila. Sa tom visinom Dejan Milojević pravio je dar mar svim svojim čuvarima. Učenik je Miše Lakića, vlasnika poznate beogradske škole košarke – Beovuk. Može se naći podatak da je na jednoj juniorskoj utakmici igrajući za Beovuk Milojević ubacio 131 poen. Za vas sa jeftinijim ulaznicama ta škola košarka je poznata po tome što igraju izazivno agresivno, bore se za svaku loptu, ne priznaju nikome da su bolji i na njihovim mečevima bukvalno sve puca i pršti na terenu. Upravo tako je i Dejan igrao, bez pardona, uvek tvrdo do koske. Malo je poznato da je Milojević pre košarke trenirao boks, otuda i ne čudi način na koji je igrao. Ako pitate bilo kog igrača sa ovih prostora ko je najjači košarkaš sa ovih prostora u poslednjih 20 godina, sigurno će reći Milojević. Čak i danas, pet godina od prestanka karijere, Milojević je sigurno fizički superiorniji od pola ABA lige. Upravo zbog načina igre, konstitucije Dejan Milojević je prozvan srpskim Čarls Barklijem.

foto: eurocupbasketball.com

Profesionalnu karijeru je započeo u FMP-u i odmah u prvoj sezoni je beležio prosečno beležio dabl-dabl učinke, te je poneo titulu MVP-a srpske lige. Usledio je transfer u Podgoricu i tim Budnućnosti, gde je ostavio dubok trag. U prvoj sezoni u Podgorici osvojio je duplu titulu, a da bi se na jesen 2001. godine sa reprezentacijom popeo na „krov“ Evrope na prvenstvu u Turskoj. Tih godina je popularni Miloje ispravio nedostatke koje je imao sa šutem sa linije slobodnih bacanja, kao i šutem za tri poena. Trećeg dana 2004. godine postavio je rekord Jadranske lige po broju indeksnih poena na jednom meču. U utakmici protiv Lovćena imao je 35 poena (15/19 iz igre), 18 skokova, 4 asistencija i 2 ukradene lopte, što je zbirno donelo indeks 59. Prosečan indeks korisnosti u karijeri u ABA ligi mu je 26, pa vi vidite koliko je Dejan bio moćan igrač. Nakon toga se vratio u Beograd, tačnije Partizan. Tu je proveo dve godine, beležeći neke neverovatne partije u Evroligi. Crno-beli navijači odlično pamte 12. februar 2004. godine. Pamti ga i vaš kolumnista jer je na taj datum rođen (naravno ne 2004. godine). U hram košarke „Pionir“ došao je čuveni grčki Olimpijakos. U vreloj atmosferi Partizan je slavio 87:73, a Milojević je imao indeks 55, što je drugi najbolji rezultat u istoriji Evrolige. Bio je MVP regularne faze Evrolige, nešto kao Bobi Marjanović ove sezone, te je tri puta poneo titulu MVP Jadranske lige. To mu je donelo i nadimak – Mister MVP.

foto: abaliga.com

Usledilo je vreme za inostranstvo. Poziv iz Španije nije mogao odbiti, te je 2006. godine otišao u Valensiju, u ekipu Pamese. Tu se zadržao dve godine, a poslednju sezonu u karijri proveo je u Galatasaraju. Partije nisu bile na nivou prethodnih godina, ali su i dalje bile odlične. Kao problem igranja u inostranstvu Dejan ističe to što se znatno manje trenira nego na parketima bivše Juge. Za igrače poput njega to je zaista bitna stavka, jer je naučen da uvek daje maksimum. Kraj karijere je trebalo da dočeka u Partizanu, ali povrede kolena to nisu dozvolile. Umesto njega je došao Lorens Roberts i dalji tok te sezone 2009/2010 svi dobro znate. Rezultati Milojevića kao mladog trenera dobro su poznati svima. Čovek sa ogromnom količinom energije i harizme odlično vodi mladi tim Mega Vizure kroz fizički izuzetno nezgodnu ligu poput Jadranske. Jedan je od glavnih „krivaca“ za preporod Marjanovića i njegov povratak na veliku scenu. Njih dvojica su jako puno individualno radili, a Deki je uspeo da mu usadi tu dozu samopouzdanja koja je njega godinama krasila. Pored njega na pravi put izveo je i Miljenovića, Micića, Dangubića, sada izvodi Jokića, Jaramaza, Zagoraca, a možda rehabilituje i Muslija. Dejan Milojević nekada zver na terenu, danas talentovani strateg. Bila je zaista čast gledati takvog majstora, ako ga niste gledali, ili ste zaboravili nađite snimke njegovih mečeva. Sigurno nećete ostati ravnodušni... Kolumna izraža mnenje avtorja in ne nujno uredništva košarka.si!