Članek
Objavljeno Mar 03, 2015
Stefan Đorđević je rojen v začetku 90-ih v Kragujevcu. Skozi je dal vse košarkarske selekcije, toda za kaj več je bil prepočasen in preveč len. Trenutno študira na fakulteti inženirskih znanosti kragujevške univerze, že leta pa se ukvarja z analizami, skavtiranjem in pisanjem o košarki.
Zaradi pristnosti Stefanove kolumne vsak torek berete v izvornem srbskem jeziku, vezane pa so prvenstveno na ABA Ligo in košarkarsko dogajanje na področju bivše države.
Paklena mašina Nakon nedelju dana pauze zbog Kup takmičenja Jadranska liga se vratila i to na velika vrata. Kolo iza nas bilo je jako dinamično i uzbudljivo. Sve je krenulo podvigom Mega Leksa u Zagrebu protiv Cedevite i to bez najboljeg igrača Miljenovića. Nastavilo se vrhunskom partijom Malcolma Armsteda i pobedom Krke u meču sa Zadrom, da bi Olimpija sa novim trenerom "uništila" MZT. Prosto je neverovatno da Aleš Pipan izgubi tako lako od tima kojeg je do juče vodio. Kulminacija je nastala u nedelju kada je Partizan lako izašao na kraj sa najvećim rivalom – Crvenom zvezdom. Za razliku od meča u Nišu, videli smo potpuno drugu sliku na terenu. "Glavni krivac za poraz sam ja. Moje loša igra u odbrani,a i u napadu je razlog zašto smo izgubili," jasan je bio Dragan Milosavljević nakon meča sa Crvenom zvezdom u polufinalu Kupa Radivoja Koraća. Čuti bilo kog čoveka da prizna krivicu, da jasno i glasno kaže "Da ja sam kriv, pogrešio sam, ovo ide meni na dušu," je za mene izuzetan čin. Da je život film verovatno bih ga još na toj konferenciji za medije ponudio sladoledom i filmom Sandre Bullock. Retko ćete najbolje trenere čuti da iskreno kažu da su oni krivi. Traže se razlozi u sudijama, političarima, vanzemaljcima. Taj ego je gadna stvar, upravo on nas gura i tera da pravimo stvari na koje nismo ponosni. Dragan Milosavljević nema problem sa tim i upravo zbog toga je kapiten i lider svog tima. Košarkom je počeo da se bavi u rodnom Kruševcu sa 15 godina. Danas do 15. godine života skauti već znaju sve o vama. Koja ste krvna grupa, kad ste imali boginje i da li ćete moći da igrate košarku. Neki će vas sa tih 15 godina već nazvati propalim talentom. Gagi je debelo kasnio sa košarkašim početcima, ali mu je zato razvoj išao petom brzinom. Radnički iz Kragujevca je imao svakvih mana dok je postojao, ali je činjenica da je lansirao nekoliko mladih igrača, a one nešto starije je revitalizovao. Na leto 2009. godine Milosavljević je potpisao ugovor sa tada novim članom Jadranske lige. U drugom kolu ABA lige Radničkom je gostovao Zadar, ako me sećanje ne vara kvota u kladionicama na Zadar bila je oko 1.20. Svima je jasno ko je tu bio apsolutni favorit. Milosavljević je ubacio 16 poena iz 8 šuetva ka košu, uhvatio 7 lopti i tako vodio svoj tim do iznenađenja i prve pobede Radničkog u "Jezeru". Već se tada moglo naslutiti ko će biti glavni šraf u Mutinom timu. Ta sezona je bila prektrenica. Miroslav Nikolić mu je dao minutažu, ulogu i apsolutno poverenje. Dragan je sve to vraćao na parketu u oba smera. U odbrani je izgarao, bilo ga je svuda, a u napadu je imao nekih 10,2 poena po meču, 3,8 skokova po meču i 2,1 asistencije. I sve to uz gotovo 60 procenata pogođenih šuteva. Ne bi trebalo zanemariti činjenicu da ga je Muta na terenu držao sve dok „ne umre“. "Milosavljević je najbolji igrač na svetu. To je čudo jedno, jedini on može 40 minuta da igra u istom ritmu, kao da se ne umara," rekao je Miroslav Nikolić. Naravno, po starom običaju, Muta preuveličava stvari, ali poenta je tu. Milosavljević nije posebno kreativan, ne može se reći da njegova igra baš umire u lepoti, ali je on čovek motor svog tima, pokretač i generator pozitivne energije na terenu. Siguran šuter, dobar prodor, vrhunska odbrana, zalaganje uvek na maksimalnom nivou, retko koji trener ga ne bi poželeo u svom timu. "Dragan Milosavljević bi uvek igrao u mom timu," jasno je sve rekao Duško Vujošević. Navijači Partizana ga nisu odmah "zavoleli". U eri Vlade Jovanovića često je delovao na terenu kao muva bez glave. Nastupati za Partzian i za Radnički nikada neće biti isto. Pritisak, očkivanja, istorija je nešto što se ne može zanemariti. Sa druge strane igranje u Evroligi je tek priča za sebe. Igrao je jedan na jedan, zabijao se u centre, izlazni pasovi najčešće su stizali u ruke protivničkih igrača. Objašnjenje za to je činjenica da je kao juniorski igrač Milosavljević svoju čitavu igru zasnivao na prodoru, na šutu je počeo da radi tek kasnije. Takođe je njegova odbrana bila diskutabilna, previše je koristio ruke, kolenima je išao u igrača. No, povratkom Duška Vujoševića na klupu, Milosavljević je korigovao neke stvari i igra znatno zrelije, pametnije. U napadu je postao sigurna opcija, a u fazi odbrane uvek čuva najbolje protivničke bekove. Ja sam veliki protivnik epiteta on je jako dobar momak ili on je jako borben. Ovo je košarka, a ne rat, ako će da se bori dajte mu pušku. Najveći ikada, Michael Jordan, bio je sve samo ne dobar momak, toliko o tome. No, Dragan je zaista miran, povučen tip koji kako van tako i na terenu zaista gotovo uvek deluje staloženo, pristojno, deluje kao neko za koga bi voleli da vam je prijatelj. Teško da ćete ga naći po klubovima, svoje slobodno vreme uglavnom provodi gledajući filmove. Najviše je zbog toga ispaštao Duško Savanović koji se javno žalio kako nije mogao da spava zbog horor filmova koje mu je Gagi puštao. [caption id="attachment_14746" align="alignright" width="150"] foto: abaliga.com[/caption] Kada ga je 2009. godine Duda Ivković uvrstio na širi spisak reprezentacije Dragan je ispunio svoj san. Legenda kaže da je nakon prvog treninga u nacionalnom timu legao na parket i rekao "Sada mogu da umrem." U vreme kada je veliki broj samoizvikanih igrača previše „umorno, uvređeno, čuti tako nešto zaista prija ušima. Milosavljević je jedan od retkih igrača kojeg poštuju i navijači najvećeg rivala. Da nije bilo povrede verovatno bi bio i reprezentativac Srbije prošlog leta, verujem da bi se više nego odlično uklopio u koncept Saše Đorđevića. Kada njega vidite na parketu znate da će dati sve od sebe, neće vas razočarati i da će ići do svojih limita. Prostije rečeno prava košarkaška mašina.... Kolumna izraža mnenje avtorja in ne nujno uredništva kosarka.si.
Paklena mašina Nakon nedelju dana pauze zbog Kup takmičenja Jadranska liga se vratila i to na velika vrata. Kolo iza nas bilo je jako dinamično i uzbudljivo. Sve je krenulo podvigom Mega Leksa u Zagrebu protiv Cedevite i to bez najboljeg igrača Miljenovića. Nastavilo se vrhunskom partijom Malcolma Armsteda i pobedom Krke u meču sa Zadrom, da bi Olimpija sa novim trenerom "uništila" MZT. Prosto je neverovatno da Aleš Pipan izgubi tako lako od tima kojeg je do juče vodio. Kulminacija je nastala u nedelju kada je Partizan lako izašao na kraj sa najvećim rivalom – Crvenom zvezdom. Za razliku od meča u Nišu, videli smo potpuno drugu sliku na terenu. "Glavni krivac za poraz sam ja. Moje loša igra u odbrani,a i u napadu je razlog zašto smo izgubili," jasan je bio Dragan Milosavljević nakon meča sa Crvenom zvezdom u polufinalu Kupa Radivoja Koraća. Čuti bilo kog čoveka da prizna krivicu, da jasno i glasno kaže "Da ja sam kriv, pogrešio sam, ovo ide meni na dušu," je za mene izuzetan čin. Da je život film verovatno bih ga još na toj konferenciji za medije ponudio sladoledom i filmom Sandre Bullock. Retko ćete najbolje trenere čuti da iskreno kažu da su oni krivi. Traže se razlozi u sudijama, političarima, vanzemaljcima. Taj ego je gadna stvar, upravo on nas gura i tera da pravimo stvari na koje nismo ponosni. Dragan Milosavljević nema problem sa tim i upravo zbog toga je kapiten i lider svog tima. Košarkom je počeo da se bavi u rodnom Kruševcu sa 15 godina. Danas do 15. godine života skauti već znaju sve o vama. Koja ste krvna grupa, kad ste imali boginje i da li ćete moći da igrate košarku. Neki će vas sa tih 15 godina već nazvati propalim talentom. Gagi je debelo kasnio sa košarkašim početcima, ali mu je zato razvoj išao petom brzinom. Radnički iz Kragujevca je imao svakvih mana dok je postojao, ali je činjenica da je lansirao nekoliko mladih igrača, a one nešto starije je revitalizovao. Na leto 2009. godine Milosavljević je potpisao ugovor sa tada novim članom Jadranske lige. U drugom kolu ABA lige Radničkom je gostovao Zadar, ako me sećanje ne vara kvota u kladionicama na Zadar bila je oko 1.20. Svima je jasno ko je tu bio apsolutni favorit. Milosavljević je ubacio 16 poena iz 8 šuetva ka košu, uhvatio 7 lopti i tako vodio svoj tim do iznenađenja i prve pobede Radničkog u "Jezeru". Već se tada moglo naslutiti ko će biti glavni šraf u Mutinom timu. Ta sezona je bila prektrenica. Miroslav Nikolić mu je dao minutažu, ulogu i apsolutno poverenje. Dragan je sve to vraćao na parketu u oba smera. U odbrani je izgarao, bilo ga je svuda, a u napadu je imao nekih 10,2 poena po meču, 3,8 skokova po meču i 2,1 asistencije. I sve to uz gotovo 60 procenata pogođenih šuteva. Ne bi trebalo zanemariti činjenicu da ga je Muta na terenu držao sve dok „ne umre“. "Milosavljević je najbolji igrač na svetu. To je čudo jedno, jedini on može 40 minuta da igra u istom ritmu, kao da se ne umara," rekao je Miroslav Nikolić. Naravno, po starom običaju, Muta preuveličava stvari, ali poenta je tu. Milosavljević nije posebno kreativan, ne može se reći da njegova igra baš umire u lepoti, ali je on čovek motor svog tima, pokretač i generator pozitivne energije na terenu. Siguran šuter, dobar prodor, vrhunska odbrana, zalaganje uvek na maksimalnom nivou, retko koji trener ga ne bi poželeo u svom timu. "Dragan Milosavljević bi uvek igrao u mom timu," jasno je sve rekao Duško Vujošević. Navijači Partizana ga nisu odmah "zavoleli". U eri Vlade Jovanovića često je delovao na terenu kao muva bez glave. Nastupati za Partzian i za Radnički nikada neće biti isto. Pritisak, očkivanja, istorija je nešto što se ne može zanemariti. Sa druge strane igranje u Evroligi je tek priča za sebe. Igrao je jedan na jedan, zabijao se u centre, izlazni pasovi najčešće su stizali u ruke protivničkih igrača. Objašnjenje za to je činjenica da je kao juniorski igrač Milosavljević svoju čitavu igru zasnivao na prodoru, na šutu je počeo da radi tek kasnije. Takođe je njegova odbrana bila diskutabilna, previše je koristio ruke, kolenima je išao u igrača. No, povratkom Duška Vujoševića na klupu, Milosavljević je korigovao neke stvari i igra znatno zrelije, pametnije. U napadu je postao sigurna opcija, a u fazi odbrane uvek čuva najbolje protivničke bekove. Ja sam veliki protivnik epiteta on je jako dobar momak ili on je jako borben. Ovo je košarka, a ne rat, ako će da se bori dajte mu pušku. Najveći ikada, Michael Jordan, bio je sve samo ne dobar momak, toliko o tome. No, Dragan je zaista miran, povučen tip koji kako van tako i na terenu zaista gotovo uvek deluje staloženo, pristojno, deluje kao neko za koga bi voleli da vam je prijatelj. Teško da ćete ga naći po klubovima, svoje slobodno vreme uglavnom provodi gledajući filmove. Najviše je zbog toga ispaštao Duško Savanović koji se javno žalio kako nije mogao da spava zbog horor filmova koje mu je Gagi puštao. [caption id="attachment_14746" align="alignright" width="150"] foto: abaliga.com[/caption] Kada ga je 2009. godine Duda Ivković uvrstio na širi spisak reprezentacije Dragan je ispunio svoj san. Legenda kaže da je nakon prvog treninga u nacionalnom timu legao na parket i rekao "Sada mogu da umrem." U vreme kada je veliki broj samoizvikanih igrača previše „umorno, uvređeno, čuti tako nešto zaista prija ušima. Milosavljević je jedan od retkih igrača kojeg poštuju i navijači najvećeg rivala. Da nije bilo povrede verovatno bi bio i reprezentativac Srbije prošlog leta, verujem da bi se više nego odlično uklopio u koncept Saše Đorđevića. Kada njega vidite na parketu znate da će dati sve od sebe, neće vas razočarati i da će ići do svojih limita. Prostije rečeno prava košarkaška mašina.... Kolumna izraža mnenje avtorja in ne nujno uredništva kosarka.si.
#ABALiga
Mar 03, 2015