Stefan Đorđević je rojen v začetku 90-ih v Kragujevcu. Skozi je dal vse košarkarske selekcije, toda za kaj več je bil prepočasen in preveč len. Trenutno študira na fakulteti inženirskih znanosti kragujevške univerze, že leta pa se ukvarja z analizami, skavtiranjem in pisanjem o košarki. Zaradi pristnosti Stefanove kolumne vsak torek berete v izvornem srbskem jeziku, vezane pa so prvenstveno na ABA Ligo in košarkarsko dogajanje na področju bivše države.

---

Hvala čika Neshu za sve Postulat igre bio je sedam sekundi ili manje. Trčali su kao gazele, svi do jednog, dodavanja u sekund tačna, svaka lopta imala je oči, njihova igra bila prelepa. Igrali su se košarke, bili su tim na čiju utakmicu bih odveo malog sina da se upozna sa košarkom. Bar na tri meseca odgledam neki njihov stari meč ili prelistam "playbook" iz tog perioda. Oni su Phoenix Suns, a ja sam ih mrzeo iz dna duše. Bilo je lično. Kada smo krenuli da treniramo košarku moj najbolji drug je sebi za idola izabrao Steva Nasha, a ja sam u našoj mašti bio Kobe Bryant. On je kopirao Nasha tako što je ulazio do koša i onda se vraćao na penal milion puta, a ja sam njega laktao na niskom postu kao Kobe Raju Bella. Tako je nastalo rivalstvo iz koga se rodilo ogromno poštovanje prema Steve Nash. Ono što se zna već dve godine dobilo je zvaničnu potvrdu pre nekoliko dana – Steve Nash ide u penziju. Rođen u Južnoafričkoj Republici, odrastao u Kanadi, od oca Engleza i majke iz Velsa u teoriji je imao više šansi da postane Indiana Jones nego košarkaš.

foto: sbnation.com

"Ja nikada nisam bio sigurna stvar. Na stolu sam imao jednu ponudu za fakultet, zato je moja priča inspirativna." Omaleni belac, sa fizičkim predispozicijama Homera Simpsona nije baš NBA materijal.  Ipak, koordinacija koju je Nash imao bila je izvanredna. Postoji milion klipova gde Nash kroz grad ide na skejtu, a paralelno uz to non stop dribla lopticu za tenis. Njegova dodavanja uglavnom su bila perfektna, sa kuka, bez trzaja i jednoručna. U trku, iza leđa, kroz noge, preko celog terena, ništa nije bilo nemoguće. Koliko je bio dobar u pikenrol igri najbolje pokazuje napredna statistika. Naime Nash je u svojoj karijeri prosečno 24 poena po meču kreirao iz pikenrola. To je najveći broj poena zabeležen u čitavoj bazi podataka napredne statistike. Ukoliko ne verujete u statistiku, pitajte Amareja Stoudemireja kako je zaradio milione ... Kažu da je Chris Paul na početku karijere non stop vrteo snimke Steva Nasha i da je učio od njega. "Mama ja ću biti NBA zvezda," rekao je dečak Neš. Tako je i bilo, no to je bio dug i naporan put. Nije uvršten u juniorsku reprezentaciju Kanade jer je trener smatrao da je netalentovan. Trener je bio Ken Olynyk, otac Kellyja Olynyk igrača Boston Celtics. Jedino mu je univerzitet Sante Clare ponudio stipendiju, uz napomenu njihovog trenera da je Nash najgori defanzivac kojeg je ikada video. No, Nash je sate i sate provodio na parketu. Maksimalno je bio posvećen košarci, trenirao je do iznemoglosti, režim ishrane, ma apsolutno sve je radio kako bi ostvario san. Draftovan je od strane Phoenixa 1996. godine kao 15. pik. Navijači Sunsov nisu bili oduševljeni izborom i to su jasno stavili do znanja.

foto: nba.com

Nije bilo prostora u timu iz Nevade ispred njega su tu bili Kevin Johnson, Sam Cassell, a kasnije i Jason Kidd. Trejdovan je u Dallas, 1998.godine gde ga je čekao Dirk Nowitzki.  Upućeni kažu da su se Dirk i Nash odlično slagali, te da su se na početku karijere zajedno pitali kako će njih dvojica uspeti u NBA ligi. Prelomni trenutak bio je Sidney i Olimpijske igre 2000. godine ili ja bar tako volim da mislim. Košarkaška javnost na Balkanu nije baš bila upoznata sa Nashom, a tek sa reprezentacijom Kanade. Izvesni momak sa brojem 7 na leđima i dugom kosom razmontirao je Jugoslaviju. Nikom ništa nije bilo jasno, bledo smo svi gledali kako „plavi“ gube od neke Kanade. Neki Steve Nash sasuo je 26 poena, 8 skokova i 8 asistencija. Dati Jugoslaviji 26 poena tada je kao dati 50 poena nekoj drugoj ekipi, tako smo mi svi gledali na to. Nakon Sidneyja Nash i Nowitzki kreću da žare NBA ligom. Poezija u napadu, ne zna se ko igra bolje, ali se bogami i ne zna ko ima ružniju frizuru. Don Nelson je posebno uticao na Nasha, terao ga je da bude agresivniji u napadu. "Ako si domanantan igrač, onda j**** dominiraj," jasan je bio coach. Uz pomoć Michaela Finleyja spomenuti dvojac Dallasa je igrao najlepšu košarku u ligi. Uspeli su da stignu do finala konferencije, ali ne više od toga. Nashu je istekao ugovor, Kuban nije hteo mu ponudi dugogodišnji ugovor. Neš se vratio u Phoenix. Tim je igrao neverovatnu košarku vrhunski dodavači, odlični šuteri, tečna igra kojom komanduje Nash. Mamili su uzdahe širom sveta, Nash je pokupio dve uzastopne MVP nagrade, ali titula je uvek izmicala. Poslednje tri NBA titule uzeli su timovi koji su u dobroj meri "prekopirali" Sunse. Naoružali su se dobrim šuterima i dodavačima, čak su u svojim timovima imali nekadašnje igrače Phoenixa. Povrede, suspenizije u plejofu, diskutabilno suđenje, konstantni maleri su im se događali. Neš je igrao završnicu sezone sa polomljenim nosem, Spursi su jedne godine popili "metlu", a Nash je igrao sa jednim okom. Ipak, nekad nije suđeno, a često sport nije fer. [caption id="attachment_16848" align="alignright" width="150"] foto: nba.com[/caption] Steve Nash je bio lider i ratnik. No, za razliku od drugih velikih igrača on nije igrao iz besa, već uz osmeh. "Treneru, Kidd me ubija. Ne mogu ništa večeras, probaćemo neki drugi put da ih dobijemo," takav je bio Nash. Daj sve od sebe, pa kako bude, uvek nasmejan i duhovit. Saigrači su ga voleli, a on je primerom uticao na njih. Dudley je u Phoenix stigao kao krilni igrač sa viškom kilograma, da bi nakon Nasheve dijeti postao bek. Čak je i Shaq O'Neal u Phoenixu redukovao svoju ishranu. Pokušao je da zajedno sa Kobejem dođe do titule. U teoriji to bi bio odličan tandem, dva ogromna borca, posvećena igri. No, načeti povredama, uz totalno nezainteresovanog i nezrelog Howarda to nije bilo moguće. Bila je privilegija gledati Nasha i njegov Phoenix. No, postavlja se pitanje koliko su klasični plejmejkeri bitni za današnje timove? Nash nije uzeo trofej, Kidd se jedva dokopao jednog, Stockton nije uzeo niti jedan, Chris Paul je daleko od titule.. Bilo kako bilo, hvala čika Neshu za sve.. Kolumna izraža mnenje avtorja in ne nujno uredništva kosarka.si.