Stefan Đorđević je rojen v začetku 90-ih v Kragujevcu. Skozi je dal vse košarkarske selekcije, toda za kaj več je bil prepočasen in preveč len. Trenutno študira na fakulteti inženirskih znanosti kragujevške univerze, že leta pa se ukvarja z analizami, skavtiranjem in pisanjem o košarki. Zaradi pristnosti Stefanove kolumne vsak torek berete v izvornem srbskem jeziku, vezane pa so prvenstveno na ABA Ligo in košarkarsko dogajanje na področju bivše države. Rođen sam nakon raspada Jugoslavije, tako da se nikada nisam osećao jugonostalgično ili tako nešto. No, ipak uvek mi je bilo zanimljivo, da razmišljam kako bi izgledala reprezentacija Juge danas. Jasno je, da bi vaterpolo kao sport bio ugašen, u rukometu bi ta reprezentacija bila dominanta, ma čak bi možda i u fudbalu nešto uradili. Košarkaška reprezentacija bi bila nešto posebno... Evo sastava tima, da se ja nešto pitam (hvala Bogu, pa se ne pitam). Plejmejkeri: Miloš Teodosić i Goran Dragić. Ako pogledate nekoliko godina unazad jedino Srbija i Slovenija nemaju problema na poziciji organizator igre. Hrvati, Bosanci, Makedonci, Crnogorci svi su se bavili import/export poslovima. Dovodili su razne strance poput Cook-a, Wright-a, Draper-a i druge. Srbija i Slovenija su sa druge strane imaju dva majstora ove igre. Obojica se nalaze u najboljim igračkim godinama, a dodatni plus je to što se po načinu igre jako razlikuju. U zavisnosti od situacije na terenu selektor bi mogao da igra košarku sa dosta trčanja i jakim tempom ili da igra pozicionu košarku sa dosta pick and roll-a. Ukratko vrhunski tandem plejmejkera. Bekovi: Bogdan Bogdanović, Bojan Bogdanović, Mario Hezonja. Komentatori širom sveta i onako imaju dovoljno problema sa prepoznavanjem Bojana i Bogdana, još da igraju u istom timu... Obojica imaju širok napadački repertoar, šire odbranu, imaju napadački instinkt, dok Bojan ima i sjajnu igru na postu. Doduše kada se lomi utakmica ja bih pednost na parketu dao mlađem Bogdanoviću. Treći bek bio bi Hezonja kao najtalentovaniji igrač na ovim prostorima. U mojoj viziji reprezentacije uvek mora biti mesta za jednog talentovanog igrača, iako kvalitetom još uvek to nije zaslužio. Krila: Nikola Kalinić i Zoran Dragić. U ekipi u kojoj ima nekoliko virtuoza mora neko i da pegla odbranu. Duo Kalinić i Dragić bio bi od velikog značaja za ovaj tim. Njih dvojica su pravi borci, kako bi Amerikanci rekli hustleri. Krase ih odlične atletske sposobnosti koje daju još jednu dimenziju u igri tima. Njihovi potezi daju energiju i dižu tim, a boga mi i publiku na noge.. Nisu baš Bogiroga i Kukoč, ali ruku na srce, ko to danas i jeste? Krilni centri: Nemanja Bjelica i Mirza Teletović. Konkurencija pod košem je sigurno najveća. Dosta igrača ima kvalitet da se nađe u timu, ali su samo dvojica to i izborila. Bjelica bi bio lepak za ovaj tim. Spona između spoljne i unutrašnje linije, glavni skakač tima, čovek koji kreira sekundarni kontranapad i donosi ekstra kvalitet u igri.  Kada na to nadovežete razornu snagu i vrhunski šut Teletovića... Centri: Nikola Peković, Ante Tomić i Nikola Vučević. Crnogorski lobi je izuzetno jak, pa otuda i dvojca Crnogaraca na ovoj pozicji. Šalu na stranu centarska linija je izuzetno jaka, naravno ukoliko je Pekmen zdrav  i fizički spreman. Prva zamena svakako bi bio Boban Marjanović. Pekovićeva snaga, Tomićev pregled i osećaj igre predstavljaju pravo blago za selektora, a katastrofu za protivnike. Postavite Pekovića pod koš, odbrana je primorana da skuplja na njemu. Bogdanović(i) i Mirza čekaju povratni pas na šutu, Kalinič/Dragić su spremni kao zapete puške da cut-uju ka košu, dok Teodosić sve to kreira. To je samo jedna situacija, ovaj tim ima bezbroj opcija u napadu. Stvarno bi bila milina gledati ga..  Teško da bi u Evropi imali ravnopravnog protivnika, eventualno Španci u najjačem sastavu. Dok bi na jedan meč sa FIBA pravilima, sve bilo moguče... Selektori: Duda Ivković i Željko Obradović. Godine 1996. Duda Ivković je sišao sa kormila reprezentacije Juglosavije, a palicu je u ruke uzeo Željko Obradović. Duda je ostao da mu bude pomoćnik i savetnik, koliko trenera danas bi to uradilo? Sa druge strane Željko je već tada imao tri Kupa šampiona, koji trener danas bi prihvatio mentrostvo sa takvim CV-jem. Za kraj jedno pitanje za razmišljanje – Da li bi iko iz ovog tima našao mesto u ekipi stare Juge (Dražen, Bodiroga, Kukoč, Divac..)?