Stefan Đorđević je rojen v začetku 90-ih v Kragujevcu. Skozi  je dal vse košarkarske selekcije, toda za kaj več je bil  prepočasen in preveč len. Trenutno študira na  fakulteti inženirskih znanosti kragujevške univerze, že leta pa  se ukvarja z analizami, skavtiranjem in pisanjem o košarki. Zaradi pristnosti Stefanove kolumne vsak torek berete v izvornem srbskem jeziku, vezane pa so prvenstveno na ABA  Ligo in košarkarsko dogajanje na področju bivše države.   Evropsko prvenstvo u Turskoj, Vlado Šćepanović zakucava u kontri i stavlja tačku na "i". Jugoslavija je prvak Starog kontinenta. Jutro posle toga, trčanje do kioska po "Večernje Novosti" jer se u njima nalazio poster junaka iz Istanbula. Naredne godine je usledio Indijanapolis i još jedna vrhunska predstava. Buđenje u pola noći da bi se gledala reprezentacija, "ludilo" Milana Gurovića, bacanja Vlade Divca, "čudo" Dejana Bodiroge... Te stvari se ne zaboravljaju. Devedeset odsto mladića je krenulo da trenira košarku u to vreme. Kraljica igara je cvetala, jurile su se "Champion" majice reprezentacije, tražile patike kakve je nosio Marko Jarić. Tereni za basket su bili prepuni. Svi su jedva čekali Evrobasket u Švedskoj 2003. i bili sigurni u novo zlato. Međutim, prvo su nas Rusi i Španci preslišali u grupnoj fazi, da bi nas Litvanija uništila u četvrtfinalu i kasnije osvojila Prvenstvo. Na tom turniru je zablistao Arvidas Macijauskas. "Litvanski kalašnjikov" je oduševljavao svojim igrama. Ruka kao pamuk, lakoća postizanja poena, sve što se od jednog vrhunskog igrača priželjkuje. Litvanci su se bez poraza prošetali do titule. Imali su problema u prvom meču sa Letonijom i Francuskom u polufinalu. Šaranuas Jasikevičijus je dirigovao, a sjajni trio Macijauskas-Štombergas-Šiškauskas je bio neuzaustavljiv. U finalu ih je čekala poletna Španija sa tek stasalim Gasolom, Kalderonom, Navarom... Ni promil nade Šaras i drugari nisu dali Furiji i više nego zasluženo su odneli pehar kući. Macijauskas je u finalu isporučio Špancima 21 poen i tako bio najefikasniji akter meča. Prosečno na Šampionatu je postizao 15.8 poena. Frapantan je podatak da je Arvidas na tom Prvenstvu bio nepogrešiv sa linije slobodnih bacanja (28/28). Sa današnje tačke gledišta, kada veliki broj bekova jedva veže dva uspešna penala, to deluje kao naučna fantastika. Na svim takmičenjima pod okriljem FIBA, od takmičenja mlađih selekcija pa nadalje, prosečno je postizao 16.2 poena. Bio je fantastičan šuter, konstanto je rešetao protivničke odbrane, ali daleko od toga da je bio samo to. Uvek je bio pretnja u napadu. Ili ste morali da ga jurite kroz blokove ili je tražio milimetar prostora da napravi prodor do koša. Igrao je sa fantastičnom energijom, znao je da izvuče faul kad god je bilo potrebno i imao je odličnu anticipaciju. U zonskoj odbrani 2-3, koji su postavili u finalu sa Španijom, nekoliko puta je upravo zbog toga oduzeo loptu ili bio blizu da to uradi. Bio je lider, čovek kome biste dali loptu u poslednjim sekundama meča i bili sigurni da će da pogodi, izmisli koš. Otuda i potiče njegov nadimak "Ubica dečijeg lica". Prvi tim za koji je igrao bila je ekipa Nafte, koja sada igra drugu litvansku ligu, mada ćete u gotovo svim validnim dokumentima pronaći podatak da je karijeru počeo u Neptunasu. U Lijetuvos Ritas je stigao 1999. godine. Četiri godine je proveo u Viljnusu, predvodivši Ritas do dve nacionalne titule. Dva puta je proglašavan za najkorisnijeg igrača litvanske lige. Za tim iz Viljnusa odigrao je 143 meča, prosečno je ubacivao 15.3 poena, uz fantastičan šut iz igre od 61 odsto! Godine 2003. sledi selidba u zemlju Sunca, interesantne arhitekture, sjajnih slikara, fantastične košarke i, neki bi rekli, dobre hrane. Sa poslednjim se ne slažem, ali to je neka druga tema. Proveo je dve godine u Taukeramici. Tim Duška Ivanovića imao je strašnu ekipu koju su činili: Kalderon, Skola, Noćioni, Priđoni, Spliter, Koturović, Macijauskas… U sezoni 2003/04 Litvanac je postavio svoj lični rekord što se tiče postignutih poena na jednoj utakmici. Unakazio je nesrećni Asvel koji je zabeležio svega dve pobede u najjačem evrposkom takmičenju te godine. Kao od šale je ubacio 40 poena, uz samo tri promašaja na čitavom meču ( 14/14 za jedan, 4/7 za dva i 6/6 za tri poena). Tim iz Baskije neočekivano je ispao u TOP 16 fazi Evrolige iako su imali skor od četiri pobeda i dva poraza. U Španiji osvajaju “Kup kralja” i zauzimaju prvo mesto u ligaškom delu Prvenstva. U polufinalu sledi šok  i lagano izbacivanje od strane Estudijantesa (3-1). Barselona je u pet mečava finala bila bolja od Studenata. Titulu MVP-a apsolutno zasluženo poneo je Dejan Bodiroga, koji je bio nezaustavljiv tih godina. U drugoj godini u Španiji Macijauskas predvodi svoj tim do finala domaćeg takmičenja i finala Evrolige. Ipak, iz obe borbe za trofej izašli su kao poraženi. U Španiji su prepustili titulu Real Madridu u majstorici, dok ih je u Evroligi savladao Makabi. Jednostavno, te sezone od 10 mečeva Makabi bi sigurno dobio devet. Predvođen Jasikevičijusom, "ponos Izraela" je igrao svemirsku košarku. Ako je za neku utehu, Macijauskas je izabran u najbolju petorku Evrolige. Tih godina u NBA ligi je počela prava ekspanzija evropskih igrača. Tamo se 2005. godine uputio i Arvidas. Njegova destinacija bila je Nju Orleans. Horentsi su te godine sa četvrtog mesta na Draftu pokupili Krisa Pola i imali jednu solidnu sezonu. Nažalost, usled katastrofalnog uragan "Katrina", Grad je bio uništen, te su većinu svojih mečeva igrali u Oklahomi. Što se tiče Litvanca, on tu godinu sigurno neće pamtiti po dobrom. Jednostavno, Bajron Skot nije imao poverenja u njega. Macijauskas je ugalvnom sedeo na klupi, "mašući peškirom". Popularni Macas ljubimac je litvanske nacije, ne samo zbog toga što je vanserijski igrač, već zato što je izuzetno fina osoba. Kako je košarka apsolutno najvažniji sport u bivšoj sovjetskoj republici, navijači su bili poprilično revoltirani njegovim neigranjem. Skot je govorio kako Macijauskas ne govori engleski, kako ne zna napadačke setove... "Želim da zaboravim ovu godinu. Sve je bilo pogrešno, loš trener, loša franšiza. Ne verujem da ću sledeće godine biti ovde. NBA nije zabavna, timovi nisu timovi. Ne postoji drugarska veza između igrača", rekao je tada Macijauskas. Vratio se u Evropu, iako je imao ugovor na tri godine sa Hornetsima (2+1). Leta 2006. potpisao je za Olimpijakos, gde je trebalo da inkasira devet miliona evra za četiri godine. Navijači crveno-belih bili su šokirani kada je na samom početku sezone Macas doživeo povredu Ahilove tetive, što je značilo da je sezona za njega završena. Oporavak je bio dug, ali se Macijauskas naredne godine vratio u velikom stilu. Izabran je za MVP-a meseca novembra u Evroligi, šutirajući frapantnih osamdeset (80!) odsto iz igre. Stigli su do četvrtfinala Evrolige, gde ih je sačekao CSKA, budući šampion. Zanimljivo je to da je Arvidas ponovo bio poražen od druga iz reperezentacije. Ovoga puta u pitanju je bio Ramunas Šiškauskas, jedan od najbitnijih šrafova šampionske generacije Armejaca. Nažalost, krajem sezone Macijauskas se ponovo povredio. Vlasnicima Olimpijakosa, braći Angelopulos, se to ni malo nije svidelo. Velika svota novca je uložena u igrača koji je više vremena provodio po zdravstvenim ustanovama nego na terenu. Tražili su raskid ugovora, bez kompenzacije. Usledilo je suđenje, a sud je presudio u korist Macijauskasa. Naravno da se na tome nije završilo. Nemoguće je bilo zanemariti uticaj bogate porodice Angelopulos u Grčkoj. Usledila je žalba i novo suđenje, na kojem je trijumf odneo Olimpijakos. Usled svega toga, Macijauskas je leta 2010. godine rešio da se oprosti od košarke. Iako je bio daleko od takmičarske forme, dobio je poziv od selektora Kestutisa Kemzure da nastupi za reprezentaciju na Svetskom prvenstvu. Zahvalio se na poverenju, ali je ostao pri odluci da je njegova karijera okončana. Leta 2011. godine Macijauskas je dobio svoje prvo dete. Dan koji trebalo da bude jedan od najsrećnijih u njegovom životu imao je jedan nesrećan događaj. Naime, lokalni narko-diler napao je Macijauskasa ispred njegove kuće. U tom napadu proslavljeni igrač ostao je bez zuba. Nije želeo da traži odšetu od napadača. "Ne želim nikakav novac koji je stečen krvlju dece i suzama roditelja", poručio je tada. Napadač je, ipak, morao da plati 3.000 evra na ime moralne odštete i sudskih troškova. Taj novac prosleđen je u humanitarne svrhe. Iako je završio trenersku školu u Vorčesteru, nikada nije radio kao trener. Trebalo je da bude streteg drugog tima Lijetuvosa (Perlasa), ali se iz nekog razloga to nije dogodilo. Njegovo boravište tokom zime je Florida, dok leta provodi u svojoj rodnoj zemlji. Šuteri kakav je bio plavokosi Litvanac su gotovo izumrla vrsta u evropskoj košarci. Videli smo na Eurobasketu da je startni bek Litvanije prvu trojku postigao u finalu? Što bi moj trener rekao blagi užas i tiha jeza. Ipak priče o nekadašnjim velikanama održavaju nas u nadi da će stasati neki novi klinci koji će oživeti njihovu magiju