Stefan Đorđević je rojen v začetku 90-ih v Kragujevcu. Skozi  je dal vse košarkarske selekcije, toda za kaj več je bil  prepočasen in preveč len. Trenutno študira na  fakulteti inženirskih znanosti kragujevške univerze, že leta pa  se ukvarja z analizami, skavtiranjem in pisanjem o košarki. Zaradi pristnosti Stefanove kolumne vsak torek berete v izvornem srbskem jeziku, vezane pa so prvenstveno na ABA  Ligo in košarkarsko dogajanje na področju bivše države.   Prošle godine pričalo se na sva usta o ekipi Mega Leksa. Apsolutno zasluženo jer je Nikola Jokić pravio “čuda” u ABA lige. Svi su dolazali da gledaju sadašnjeg rukija Denver Nagetsa. Od ljudi iz NBA lige preko velikana iz redova Barselone i Real Madrida. Naravno Miško Ražnatović je čovek koji najbolje zna da izreklamira svoje igrače. Uz male marketinške trikove poput dresova i sličnih stvari poveo se veliki “hajp” oko ovog tima. Kada na to nadovežete odlične partije Nenada Miljenovića, lucidne asistencije stvarno je imalo šta da se vidi. Svako ko vole prati košarku zna, da je cilj ovog tima da afirmiše mlade igrače i proda ih dalje. Nema potrebe da se to nešto posebno mistifikuje. Oni radikalni bi rekli da je to Miškov izlog za prodaju, al je ne bih išao tako daleko. Glavni postulat igre jeste bio veliki broj poseda. Prosto više napada, više šansi za poene i dobre indekse. Plus brza tranziciona igra je uvjek privlačnija za oko publici. Kada na sve to dodate, da je Mega najmlađi tim u ligi jasno je zašto su ljudi toliko pričali baš o tom timu. Ono što se zameralo igračima Dejana Milojevića jeste slabija igra u odbrani i manjak takmičarksih motiva. Iako se zaboravlja da je upravo taj tim dve godine uzastopno bio na korak od titule u Kupu Radivoja Koraća. Mega nije imala u sezoni iza nas možda veliki broj pobeda, ali su nosioci našli bolje angažmane. Jokić je kao što svi znamo u najboljoj ligi na svetu, Miljenović je u ACB ligi, kao i Musli. Godinu dana pre toga Dangubić, Jokić i Vasa su bili izabrani na Draftu. Takođe Danga i Micić su našli angažmane u evroligaškim timovima. Dakle puno uspeha za čelnike Mege, ali su košarkaški zaljubljenici, ipak bili u nekoj meri iznervirani zbog kako sam već naveo manjka takmičarksih ambicija. Posebno je upadalo u oči to što su igrači propuštali polufinale domaće lige kako bi učestvovali na Eurokampu u Trevizu. Ili prodaja igrača u sred sezone. Al’ Mega je privatan klub tako da mogu da rade šta im se hoće. Za razliku od ovih giganta što crpe držvani novac, a ponašaju se znatno gore. Ove godine desio se zaokret. Tim su pojačali igrači iz Francuske Luvavu i Kaba. Radi se o dvojici igrača koji će takođe najverovatnije biti u NBA ligi kroz koju godinu. Prema nekim informacijama koje imam iz NBA Luvavu će vrlo verovatno biti izabran u prvoj rundi. Tu su “starosedeoci” Jaramaz i Zagorac, a tim su popunili Ivanović (koji igra odlično poslednjih par mečeva), Samardžijski (daje ton iskustva), mladi Janković i drugi. Ovako kad se kaže to sve zvuči isto kao i ranijih sezona. Tu su talenti, Miško će pokušati da ih proda i to je to. Igraće se na visok broj poena, trčanje, indeksi, već viđeno. Samo što ove godine to nije tako. Iako su imali velike pehove u vidu povreda Zagorca i Kabe Mega ove godine igra odličnu košarku. Kvalitet ABA lige je opao, a može se reći da je jedino Mega podigla kvalitet svoje igre. Sada ovi momci igraju znatno pametnije, a pre svega znatno bolju odbranu. Defanzivna rotacija je sada mnogo pokretnija. Tako da ako ste gledali meč sa Cedevitom ste mogli da videte kako jedan bek poput Aranitovića sa strane pomoći udara odličnu banana jednom Bilanu. Veliki pomak u odbrani Mege doneo je Luvavu. Momak ima odlične fizičke predispozicije: krakat, dug, odličan rad nogu, aktivne ruke. Ono što ga muči jeste nepoznavanje dovoljno nekih osnovnih stvari, a to je ono što muči veliku većinu Francuza. Jaramaz i Ivanović odlično vrše pritisak na loptu. I sada se posle dužeg vremena čini da igra Mege ima i glavu i rep. U poslednjih šest mečeva imaju pet pobeda. I to su većinu mečeva dobili nakon preokreta, dakle pokazali su da imaju i karakter. Čak su i meču sa Cedevitom bili jako blizu pobede. Kada se na parket vrate Jaramaz i Kaba Mega postaje najozbiljniji pretedent za mesto broj četiri. I šta se sada dešava? Dešava se to, da je u medijima, javnosti i uopšte Mega ove godine mnogo manje praćena. Nema više one buke, epskih naslova u novinama, epskih indeksa i svega toga. Naravno nije sve ružičasto ni sada. Ova Mega verovatno neće uzeti niti jedan trofej, niti će im to biti cilj. Sezona će biti uspešna ukoliko svi talenti napreduju, nađu bolje timove. No, opet ova Mega igra neku drugačiju košarku nego ranije zato ih vredi i gledati. Plus je uvek zabavno gledati mlade igrače kako stasavaju…