Stefan Đorđević je rojen v začetku 90-ih v Kragujevcu. Skozi  je dal vse košarkarske selekcije, toda za kaj več je bil  prepočasen in preveč len. Trenutno študira na  fakulteti inženirskih znanosti kragujevške univerze, že leta pa  se ukvarja z analizami, skavtiranjem in pisanjem o košarki. Zaradi pristnosti Stefanove kolumne vsak torek berete v izvornem srbskem jeziku, vezane pa so prvenstveno na ABA  Ligo in košarkarsko dogajanje na področju bivše države. Prvi put u životu odlučio sam da budem vredan. Napisao sam kolumnu 5,6 dana pre roka i naravno da je to bila jedna od najgorih odluka u životu. Nedelja na ponedeljak noć vozio sam kući nakon kratkog puta u Beograd kad mi je prijatelj poslao poruku – proveri tviter. Kad tamo oproštajna poruka Kobi Brajanta. Legenda se povlači na kraju sezone, a ja sam napisao tekst u kome mu poručujem da je vreme da nađe novi izazov, ali bože moj Mamba me je preduhitrio. Jedna od prvih stvari u životu koje sebi odredite jesu heroji. Svi smo imali neke idole, heroje, uzore, nazovite to kako vam odgovara. Jako je bitno da imate idole i da maštate kad ste klinci jer kada ćete ako ne tad? Prvi čovek koji je meni bio idol jeste Kobi Brajant. Kada je u Srbiji u svakom soliteru u pola noći bilo uključeno svetlo kad god igraju Sakramento Kingsi ja sam kao večiti kontraš navijao za Lejkerse. Kako da se kao dete ne zaljubite u poteze Kobija Brajanta? Toliko lepote, elegencije i moći u potezima jednog čoveka.   Nakon tri godine crnčenja i obaveza konačno imam slobodno vreme da pogledam sve moguće košarkaške utakmice. Tako da sam zbog NBA lige, logično, zamenio noć za dan. Spremajući se da gledam meč Golden Stejt – Lejkers čitao sam izjave, najave, nagađanja. “Možemo da pobedimo, viđao sam i veća čuda”, govorio je Brajant pre meča. Ako neko živi za izazove i rušenje prepreka, pa to je on - Kobi Brajant. Moglo se čuti sa svih strana… Bitno je da znate da sam dugogodišnji fan Kobija i da je ovo sve samo ne tekst koji objektivno prikazuje stanje. “Ratnici” su bili na korak od rekorda i stigli su do njega. Tema dana, ipak, je bio Kobi. Njegova partija bila je užasna. Šut iz igre 1/14, bacanja 1/2 i svega četiri poena. Bilo je bolno. Svaki promašaj je bio teži od prethodnog. Dva air ball-a, jednom lopta zaglavljena između obruča i table. Svaki šut me je u dušu pogađao. Znate ono kad vidite oca kako plače i shvatite da je i on samo čovek. Tako je i sa Kobijem. Čak ni on ne može da pobedi vreme i povrede. Moj heroj iz detinjstva je mrtav, a to dragi moji boli. Baš boli. Čini se da se zapravo sve završilo one noći kad ih je Dalas pošteno izbacio iz plejofa. Ulični potez Bajnama, očajna igra i magija Peđe Stojakovića. Kakva ironija. Nakon što su Brajant i Lejkersi uništili snove Sakramenta i većini Srba Peđa je stavio tačku na poslednju ozbiljnu sezonu Brajanta. C’est la vie… Gledao sam Brajnta kako igra sa polomljenim prstom, kako iz sudnice pravo dolazi na teren i ubacuje 30,40,50 poena.  Nažalost to je prošlost i to je nešto što i Brajant mora da prihvati. Za razliku od Novickog kojem Kjuban dobrim potezima omogućuje pristojan odlazak u penziju Brajant igra sa Artesom i Nik Jangom. Tim Dankan i u ovim godinama napada titule. Samo što Dankan igra sa jedim Oldridžom, Lenardom, Tonijem i Đinobilijem. Jednu stvar da razjasnimo, Timi je timski igrač. Bio je takav od dolaska u NBA i biće i kada bude odlazio. Kobi je nešto drugo i ljudi koji očekuju da se Brajant ponaša drugačije jednostavno žive neke nerealne živote. Kobi je egoista i čovek koji je ceo svoj život posvetio košarci. “Ja nemam prijatelje. Prijatelji su prolazni, ja imam banere u Sali. Baneri su večni” nedavno je to Mamba izgovorio. Kada uložite ceo svoj život u nešto teško je oprostiti se od toga. Posebno kada ste u nečemu bili dobri, jedno vreme i najbolji. Brajant nije postao ono što jeste time što je bio timski igrač ili dobar čovek. Kobi je dobro znao kako treba igrati košarku. Čovek zna košarku bolje od 90 posto trenera, skauta, analitičara. Međutim, ono što se morati zapitati jeste li pobeda ako do nje ne dođete kako ste planirali? Da, Kobi je je sebičan. Da, Kobi je verovatno najzaslužniji za to gde su Lejkersi sada. To svako ko i malo prati košarku može da vidi. Međutim, Kobi je takav čitavog života. Očekivati da se menja sada na samom kraju je krajnje idiotski. Čovek je na maturu vodio jednu Dženet Džekson, oterao O’Nila, rastavio pola saigrača na deliće. “Ja sam mogao da dam sinoć 80 poena mi bismo izgubili. Mogu da postižem 30 poena svake noći, to ništa ne bi promenilo. Mi imamo veće probleme”, rekao je Kobi nakon meča. Pametnom dosta. Jedino što Kobi svojim saigračima može pružiti jeste iskustvo. Od Kobija Rasel i Rendl mogu naučiti kako bi trebalo da se trenira i kako bi trebalo da se odnosi prema treningu i samoj igri. U penziju možete otići ili kada ste na vrhuncu ili korak iznad toga kada je već kasno. Zlatna sredina ne postoji, a Brajant je izabrao drugu opciju. Valjda je i po tome morao da kopira Džordana… Kada sam ja odlučio da završim sa košarkom bio je to jedan od tužnijih dana u mom životu. Godinama sam bio izgubljen bez te igre, a ja dalje od juniorske lige nisam došao.  NBA bez njega neće biti isti jer realno NBA ligi i Lejkersima je Brajant bio važniji nego oni njemu. Ljudi su u “Stejpls Centar” dolazili samo zbog njega. Jedan deo mene će umreti kada odeš u penziju. Navijaću za medveda ukoliko vidim da se bori protiv “Crne Mambe”. Nikad nisam verovao da si silovao onu nesrećnicu. Znam da ćeš igrati na Olimpijskim igrama samo da bi prestigao Džordana po broju zlatnih medalja. Hvala ti za sve što si uradio, bila je privilegija gledati te. Ukoliko pustite suzu kad Kobi okači patike o kiln, nećete biti manje muškarac zbog toga. Zaista nešto posebno…