Stefan Đorđević je rojen v začetku 90-ih v Kragujevcu. Skozi  je dal vse košarkarske selekcije, toda za kaj več je bil  prepočasen in preveč len. Trenutno študira na  fakulteti inženirskih znanosti kragujevške univerze, že leta pa  se ukvarja z analizami, skavtiranjem in pisanjem o košarki. Zaradi pristnosti Stefanove kolumne vsak torek berete v izvornem srbskem jeziku, vezane pa so prvenstveno na ABA  Ligo in košarkarsko dogajanje na področju bivše države ter po novem tudi na ligo NBA in njene košarkarje. Groznicu subotnje večeri uglavnom provodim kod kuće kao i svako normalno asocijalno biće. Prelistavajući tako u subotu tviter naiđoh na tivit od jednog prijatelja koji je glasio ovako – “Verovatno prvi put u životu gledam neku utakmicu Džamala Kroforda i pojma nemam što ja ovog lika držim u fantazi ekipi”. Ruku na srce Džamal ove godine igra možda i najslabiju sezonu u poslednjih 15 godina. Klipersi ne igraju preterano dobro ove sezone, pa se spominje da bi ovaj bek mogao da bude trejdovan. Pored njega na izlaznim vratima su i  Džoš Smit i urbenesni Lens Stivenson. Ako mene nešto pitate mislim da mnogo većih problema tim iz LA ima u vidu trenera i glavnih igrača, ali Bože moj. Ukoliko poput mog prijatelja nemate pojma o NBA ligi i Džamalu Krofordu onda pročitajte ovaj tekst do kraja. Džamal je rođen 1980. godine u Sijetlu. Njegova mama kaže, da je već sa tri godine dobio prvu loptu, a sa 5 je već spavao sa njom. Tada je i dobio mali koš sa aplikacijom Doktora Džeja. Kažu da je većinu vremena kao dete provodio na tom košu. “Koristio sam ga unutar kuće, nosio van. To je sigurno moj omiljeni poklon ikada. Imam dve sestre i pošto su one pričlljive, ja sam uglavnom ćutao, mudrovao i šutirao na koš”, kaže Kroford na tu temu. Kako mu je otac živeo u Los Anđelesu njegovi su rešili da je najbolje da pređe kod njega. Veliki broj bandi, teškoća pronalaženja društva nije prijala malom Džamalu. Sa loptom u jednoj ruci, torbom u drugoj Kroford je odlučio da se vrati u rodni Sijetl. Teško da bi iko normalan zamenio LA Sijetlom, ali dete zna šta mu je draže. Kako je život često ironičan Džamal sada već četvrtu godinu živi baš u Los Anđelesu. “Voleo sam svoje naselje, svoju slobodu i bezbrižnost. U Los Anđelesu sam morao da pazim koju ću majicu obući u školu da se neka banda ne uvredi”, iskreno govori bek Klipersa. Pored košarke Kroford je igrao i bejzbol i američki fudbal, ali je u basketu bio ubedljivo najbolji. Svoju srednju školu – Rejner Bič 1998. godine odveo je do nacionalne titule, a njegov dres sa brojem 23 je povučen iz upotrebe. Zanimljivo je da su ovu školu pohađali i Dag Kristi i Nejt Robinson. Usledile su brojne  ponude za koledž, ali njega je zanimao samo jedan – Mičigen. Bio je oduševljen legendarnom ekipom “FAB 5”. Ako se ne sećate to su bili Džalen Rouz, Kris Veber, Džuvan Hauvard, Džimi King i Rej Džekson. Dugi šorcevi, vrhunska košarka i sve što ide uz to. Kroford je proveo na Mičigenu godinu dana. Uz to je 6 utakmica morao da gleda sa tribina jer ga je NCAA komitet kaznio zbog poklona Beni Hetorna, biznismena, inače porodičnog prijatelja porodice Kroford. Prelazak na koledž nije bio težak za igrača ovih kvaliteta. Brojke su bile odlične – 16.6 poena i 4.5 asistencije po meču. Logično, sledeći korak bio je NBA. Draftovali su ga Kavsi sa mesta broj 8 i odmah ga trejdovali u Čikago. Bravo Kavsi, kao i uvek odlični potezi. Ruki godina nije prošla bajno. Osim što je minutaža i uloga na ternu bila slaba nije se proslavio ni van terena. Reklamirao je D-Band. Znate, imate headband- ono što LBJ nosi na glavi, a Kroford je reklamirao D-Band. To izgleda otprilike ovako: [caption id="attachment_34756" align="aligncenter" width="311"] Da znam ovo je užasno i naravno nikad nije zaživelo...[/caption] “Da užasno izgelda, ali kada ste ruki, svaki dodatni dolar dobro dođe. Ovo mi je platilo telefonske račune”, kroz smešak priča Kroford. Godine 2004. odigrao je svoju poslednju sezonu za Čikago što je ujedno bila poslednja sezona i za Skotija Pipena u NBA ligi. U toj sezoni imao je 17.7 poena po meču i 5.1 asistenciju. No, timski rezultati Bulsa bili su jako loši. Uprava ga je trejdovala za Dikeme Mutomba između ostalog. Trebalo bi istaći da je te sezone Reptorsima ubacio 50 poena (6/11 za tri). Novi tim bili su Njujork Niksi. To je bila užasna era za jedan od najprestižnijih timova na svetu. Užasna timska igra, užasne odluke. Kroford je i tu pružao jako dobre individualne partije, konstantno je bio na oko 17 poena po meču, a dolaskom Leri Brauna preuzeo je ulogu šestog igrača. Posle je tu bio Ajzea Tomas i znate i sami šta je sve tu bilo. Igrati za Njujork nije lako jer su navijači takvi kakvi su, ali Kroford nosi lepe uspomene. “Gledao me je Adam Sendler i ponašao se prema meni kao da smo drugovi iako ga nikad pre toga nisam upoznao. Dobio sam pohvale od Samuel L. Džeksona čoveče, da bilo je baš kul igrati tamo”. Noć za pamćenje je sigurno meč protiv Majamija kada je ubacio 52 poena. Vezao je 16 pogodaka u nizu. Legendarna partija. Posle Niksa igrao je za Golden Stejt gde je fino sarađivao sa Donom Nelsonom. Posle toga je igrao za Atlantu, a poslednje četiri godine je u Klipersima. Dva puta je biran za najboljeg šestog igrača što je za rukom pošlo još samo četvorici igrača. Ono po čemu ga svi prepoznaju jeste krosover. Način na koji on dribla loptu, pravi promene pravca, ritma i finte koje prodaje su legendarne.

“Ono što je najzanimljivije je to što ja te promene uopšte ne vežbam posebno. Nemam neke vežebe za to, iako me ljudi non stop pitaju kako da to navežbaju. Jednostavno je to neki osećaj, instinkt sa kojim sam rođen”. Ljudi očekuju da Džamal i sa 35 godina bude na nivou od 17,18 poena po meču i sve to za nekih 20 minuta na parketu. To je nerealno. Ono što je realno da bih ja prodao bubreg da imam njegov krosover. Krosover, protvnik na podu, šut za tri i bomba. Ma ima li šta lepše od toga…