Stefan Đorđević je rojen v začetku 90-ih v Kragujevcu. Skozi  je dal vse košarkarske selekcije, toda za kaj več je bil  prepočasen in preveč len. Trenutno študira na  fakulteti inženirskih znanosti kragujevške univerze, že leta pa  se ukvarja z analizami, skavtiranjem in pisanjem o košarki. Zaradi pristnosti Stefanove kolumne vsak torek berete v izvornem srbskem jeziku, vezane pa so prvenstveno na ABA  Ligo in košarkarsko dogajanje na področju bivše države ter po novem tudi na ligo NBA in njene košarkarje. Svima je poznato koliko je proteklo leto bilo turbulentno za tim Partizana. Jedna era je okončana kada su Danilović i Vujošević napustili klub. Crno-beli su bili na ivici kada je Nikola Peković prihvatio poziv da pokuša da on bude taj koji će slavni klub vratiti na pravi put. Najveći problem u svemu tome bilo je to što se novi predsednik, novi stručni štab i tim sastavio isuviše kasno. Bilo je teško naći kandidata za upražnjenu klupu. Prvo, niko nije hteo da uđe u cipele Vujoševića jer kakav god rezultat ostvario biće upoređivan sa Duletom. Imali smo tu situaciju već sa Jovanovićem kada je tim finansijski bio izuzetno stabilan. Drugo, slaba baza igrača, loše finansije sigurno nisu stvari koje privlače ozbiljne i kvalitetne trenere. Pera Božić na klupi Partizana nije pokazao mnogo. Veliki broj “dobijenih” mečeva uspeo je da izgubi i uz to je imao neke zaista neshvatljive poteze. Najbolji primer je ubacivanje Anđušića na nekih pola minuta do kraja. Već je spomenuto da je tim sastavljen kasno, ali opet je selekcija bila loša. Gomilali su se igrači na pozicijama koje su već bile pune. Drugo, tim nije imao nikakav karakter. Nije ovo tim umetnika ni vrhunskih igrača, ali je stepen borbenosti, agresivnosti, želje morao biti veći. Nije problem gubiti sa ovim timom već je problem gubiti na način na koji je Pera gubio mečeve. Vidljivo je bilo da jednostavno ne može da dopre do igrača. Pera je uvek bio nasmejan tip, kapiten Partizana, čovek koji je donosio radost navijačima. No, u privatnim razgovorima sa njegovim saigračima se moglo čuti da on i nije baš omiljeni lik u svlačionici. Čini se da je taj odnos sa igračima zakazao i kada je prešao u trenere. Bitna stvar je takođe što je izbor njegovih pomoćnika bio katastrofalan. Svaka čast Kecmanu i Avdaloviću na karijerama, ali za njih u ovom momentu nije bilo mesta u stručnom štabu. Kada je trener početnik, tim takav kakav je, jako je bitno da bar pomoćnici budu ljudi sa iskustvom. Ono za šta bi trebalo skinuti kapu Božiću jeste hrabrost. Svi su bežali od klupe Partizan kao da je ukleta, ali on ne. Time je sada otvorio put za Džikića i ostale trenere koji će doći. Da li je Džikić lud što je preuzeo Partizan? Naravno da nije. Poznate su njegove simpatije prema crno-beloj boji, ali to ne znači da je potez lud. Šta god uradio do kraja sezone nikakva krivica se ne može prebaciti na njegova leđa. Ukoliko napravi uspeh (na primer uzme Kup) biće slavljen. Druga stvar, Džikić je na primer Krku preuzeo u momentu kada su igrali samo ligu Slovenije. Naredne godine je stigao do F4 ABA lige, osvojio Euročelendž Kup. Pravio je odlične rezultate sa Krkom, a ruku na srce ti timovi Krke nisu bili mnogo jači od sadašnjeg tima Partizana. Dakle, Džikić sigurno ume da izvuče maksimum iz ograničenih timova. Njegovo znanje je neosporno, ima tvrd karakter i brzo uspostavlja autoritet. Ako bi upoređivali Božića i njega nema segmenta u kom je Petar bolji od njega. Pravednije bi bilo upoređivati Duleta i Džikića. Teško da u Evropi neko ima veće teorijsko znanje od Vujoševića, ali zato postoje segmenti u kojima je Diže bolji. Novi strateg Partizana ima izuzetno znanje kada je u pitanju košarka u Americi. Tu je u samom vrhu kada je Evropa u pitanju. Pored toga ima odlične kontakte i mrežu ljudi tamo. Tako da kada je u pitanju dovođenje igrača sa tog područja teško da ćemo gledati ponovo nekog Tori Tomasa kako ordinira “Pionirom”. Uz to ne plaši se da dovede “rukija” i da mu da šansu i slobodu. Takođe zna kako se radi tamo i šta se tamo očekuje od igrača. To će biti značajno za mlade talentovane igrače jer će njima rad za Džikićem biti izuzetno bitan. Džikić je čovek koji voli da pobeđuje i to pokušava da prenese na igrače. Jednom prilikom je izjavio da i kada igra video igre sa ćerkom i tu uvek ide na pobedu.  I još jedna stvar je sigurna - konferencije za štampu će ponovo biti urnebesne. Kako je Džikić postao to što jeste? Kako su nekada u košarkaškom savezu Srbije radili vizonari, grupa mladih trenera je poslata u Severnu Ameriku na usavršavanje. Talentovani treneri su radili sa velikim Gregom Popovićem, sa Rojom Vilijamsom (trener Kanzasa i Severne Karoline). Jedan od učesnika ovog putovanja bio je i Džikić, a time su mu se otvorila mnoga vrata. Ma koliko znate košarku, naporno radite, bez određnih kontakata teško da ćete daleko stići. Leta 2005. godine postao je prvi trener koji je bez ikakvog rada u Americi seo na klupu NBA tima (pomoćnik u Minesoti).  Kevin Garnet je tada bio centralna ličnost u „Target centru“.  Garnet je jedan od najkomplikovanijih ljudi u NBA. Pred meč ne priča ni sa kim, ako ga poremetite spreman je da vas ubije, ali je Džileta odlično prihvatio. Zbog čega? To ni sam Džikić ne zna. Nakon dve godine u Americi bilo je vreme za prvi samostalni aganžman u Evropi. Na polu sezoni preuzeo je posrnulu Olimpiju, doveo je do F4 ABA lige, a u Sloveniji uzeo titulu. Naredna sezona nije počela najbolje te je Džikić morao da pakuje kofere. Nakon toga preuzeo je Krku i sa njom pisao istoriju. Tim iz Novog Mesta sa Džiletom na klupi beleži izvanredne rezultate (tri titule prvaka Slovenije, Evročelendž kup, dva Kupa Slovenije, fajnal for Jadranske lige). Da budemo iskreni u 99 posto timova ekipu formira budžet, a trener pokušava da napravi što bolju selekciju. Džikić voli da ima atletski moćan tim, koliko je to moguće. Otuda ne čudi činjenica da su Zoran Dragić i Edo Murić blistali u njegovim sistemima. Inače, Zoran je njegov omiljeni igrač. Koji god tim da vodi voleo bi da ga ima u ekipi. Partizan je ostvario pobedu protiv Cibone na Džikićevom debiju. Nisu blistali, opet su dozvolili protivnicima da se vrate u život, ali su pobedili. Videla se odmah promena u pristupu igrača, kao i u skok igri. Džile insisitra na ofanzivnom skoku čak i po cenu lakšeg otvaranja tranzicije protivnika. Neće se za noć ništa drastično promeniti, ali vremenom i radom verujem da će Džikić napraviti dobar posao sa Partizanom i da je on najbolje moguće rešenje za crno-bele.