Đorđević je rojen v začetku 90-ih v Kragujevcu. Skozi  je dal vse košarkarske selekcije, toda za kaj več je bil  prepočasen in preveč len. Trenutno študira na  fakulteti inženirskih znanosti kragujevške univerze, že leta pa  se ukvarja z analizami, skavtiranjem in pisanjem o košarki. Zaradi pristnosti Stefanove kolumne vsak torek berete v izvornem srbskem jeziku, vezane pa so prvenstveno na ABA  Ligo in košarkarsko dogajanje na področju bivše države ter po novem tudi na ligo NBA in njene košarkarje.   Nakon grupe A na red je došlo da se predstavi i druga grupa, to jest grupa B. Argentina Radi se o zemlji koja je bez ikakve sumnje obeležila košarku u poslednjoj deceniji. Najčešće u vrhu, a posebno se mora istaći 2004. godina i zlatno na OI. Izbačeni Amerikanci u polufinalu da bi Italijani bili samleveni u finalnom meču. Skola, Noćioni, Delfino i posebno Đinobili i sada nastupaju. Godine su učinile svoje, ali se stari lisci ne daju. I u ovim godinama je prelepo gledati Đinobilija. Vrhunski igrač koji je obeležio ne samo reprezentativnu košarku već i NBA ligu. “Da ja svojim igračima kažem da urade nešto poput Manua verujem da bi skoro svi polomili nogu”, rekao mi je jednom prilikom jedan trener. Uvek je bilo zabavno gledati ovu skupinu igrača. Ima tog šmeka, vica i kreativnog poteza. Delfino igra za reprezentaciju iako već dve godine nije igrao klupsku košarku, pa vi vidite. Skola je pravi umetnik takođe.. Verovatno neće imati snage i energije za velika dela, ali će sigurno umetnički dojam dobiti najvišu ocenu. Kao nove uzdanice Argentinci vide Kampaca i Laprovaltu koji imaju sasvim solidan kvalitet i pedigree. U Srbiji se najbolje pamti 2002. godina i finale na Svetskom kupu. Bila je to izuzetna utakmica, a samo čudom i magijom Dejana Bodiroge Srbija je došla do zlata. Sastav: PG: Fakundo Kampaco, Nikolas Laprovalta SG: Manu Đinobili, Nikolas Brusino SF: Karlos Delfino, Andreas Noćioni, Gabriel Dek PF: Luis Skola, Leo Mainoldi, Patrisio Garino C: Markos Delia,  Roberto Akuna Selektor: Serhio Ernandez   Španija Glavni rival Amerikancima, po običaju, biće Španija. Nakon Amera najdominantnija ekipa poslednjih 16 godina svakako. Uglavnom se najjače ekipe mrze od strane navijača. Tako su i Jugoslaviju svojevremeno mrzeli svi redom. Ruku na srce teatralno ponašanje, konstantno kukanje od strane Španaca ne da vam za pravo da ih branite. Prva perjanica ovog moćnog tima i dalje je Pau Gasol. Čovek je maltene sam osvojio titulu na Eurobasketu. Jedna od najdominatnijih partija kada je EP u pitanju. Ono što Gasolu i Španiji nedostaje jeste zlato na OI. Tri puta su završavali kao drugi (2012,2008, 1984). Na žalost njihovih navijača u timu zbog povrede neće biti Marka Gasola i to je ozbiljan hendikep. Ono što ih još brine jeste to što Rudi Fernandez nije blistao poslednjih godinu dana, a da Rubio nije postao ono što se očekivalo. Svakako kao jedini pravi izazivač Dream Team-a svi vide Špance. Mnogi su osporavali trenerske kvalitete Skariola, ali čovek je dokazano najbolji stručnjak za ovaj posao. Možda Španci ni ove godine neće uspeti da potuku Amere, ali neka nam bar pruže meč poput onog 2008. godine. Nadamo se da igrači Španije ovog puta neće imati rasističke ispade poput onih u Pekingu. Sastav: PG: Riki Rubio, Serhio Rodrigez, Hose Kalderon SG: Serhio Ljulj, Huan Karlos Navaro, Aleks Abrinjes SF: Rudi Fernadez, Viktor Klaver PF: Nikola Mirotić, Felipe Rejs C: Pau Gasol, Vili Ernangomez Selektor: Serđo Skariolo   Brazil Domaćin je prvi kontakt sa košarkom imao davne 1896. godine, a prave ozbiljne korake napravili su 1912. godine. Profesor Augusto Šo je bio zaslužan za to. Već 1948. godine na OI osvojili su bronzu, što su ponovili i 1960., te 1964. godine. To su ujedno i najveći uspesi na OI ove zemlje. U novijoj istoriji Brazil ima odlične igrače, ali nekako se to nikad ne uskladi. Uglavnom su to NBA igrači poput Nenea, Barbose i drugih. Sada kao domaćini sigurno imaju motiv više da zablistaju. Ponovo će se najviše očekivati od Barbose, ali i od unutrašnje linije. Ono što je najzanimljivije za ovu selekciju je to da je već godinama selektor Argentinac. Na poslednjim Olimpijskim igrama Brazilci su zauzeli mesto broj 5, dok u periodu od 2000. do 2008. godine nisu ni učestvovali. Sastav: PG: Raulzinjo Neto, Marselinjo Uertas, Rafael Luz SG: Vitor Benite, Leandrinjo Barbosa SF: Aleks Garsija, Markinjos Souza PF: Giljermo Đovanoni, Augusto Lima C: Kristiano Felisio, Nene Ilario, Rafal Heštmajer Selektor: Ruben Manjano   Litvanija Prava zemlja košarke. Godinama u samom vrhu ovog sporta, ma u vrhu od kako su postali samostlani manje više. Od kako su samostalni najveću sportsku smotru ne propuštaju, a tri puta su stizali do bronze. Posebno je upečatljivo to bilo 1992. godine. Najveća legenda njihove košarke Arvidas Sabonis nije se pojavio na dodeli medelja jer se toliko napio veče pre. Ono što se promenilo kod Litvanca u odnosu na istoriju jeste način igre. Nema više one lepršavosti, vrhunskog šuta za tri i fantastičnih bekova. Sada se igra bazira na jakoj, čvrstoj odbrani i sporom ritmu. Pokušava se na sve načine da se iskoristi snaga i kvaltet centra Jonasa Valančiunasa. To zaista izgleda ružno, ali daje rezultate. Svake godine ih svi otpišu, ali oni svejedno stignu do rezultata. Cilj opravdava sredstvo… Jednostavno je fizionomija tima drugačija i Kazlauskas se tome prilagodio. Kao novo lice u timu je mlađi Sabonis. Sin legendernog Arvidasa… Sastav: PG: Mantas Kalnietis, Vaidas Kariniauskas SG: Renaldas Seibutis, Marius Grigonis, Adas Juškevičius SF: Mindigas Kuzminskas, Jonas Mačiulis PF: Paulius Jankunas, Domantas Sabonis C: Jonas Valančiunas, Robertas Javtokas, Antanas Kavaliauskas Selektor: Jonas Kazlauskas Nigerija Prva asosijacija na ovu zemlju je Hakim Oladžuvan kada je košarka naravno u pitanju. Ovaj legendarni košarkaš ipak nikad nije nastupao za seniorsku košarkašku reprezentaciju Nigerije. Igrao je za mlađe selekcije, ali je odlaskom u NBA odlučio da igra za SAD. Što je bilo protiv pravila, ali ko te pita kad si najmoćnija zemlja na svetu. Da budem iskren kada kažete Nigerija svi prvo pomisle na sledeće osobe: Babangida, Kanu, Vest, Babajaro, Okoča… Ko je igrao Sony Playstation 1 zna sve. Rerpezentaciju Nigerije, na njihovu žalost, najbolje pamte svi sa OI u Londonu. Od Amerikanaca su izgubili 156:73 i tako postali ekipa sa najviše primljenih poena na jednom meču na Olimpijskim igrama. To im je do sada bio i jedini nastup na OI. Sastav: PG: Ben Uzo, Džoš Akojon, Majkl Umeh SG: Čembrlen Oguči, Majkl Gbiniže, Ebi Ere SF: Sten Okoje , Endi Ogide PF: Šejn Laval, Alade Aminu C: Ike Diogu, Ekene Ibekve Selektor: Vil Vojt Najpoznatiji igrač Nigerije Al-Farak Aminu neće ove godine nastupati za nacionalnu selekciju. Krilo Portlanda nije se odazvao pozivu.   Hrvatska I došli smo do samog kraja i reprezentacije Hrvatske. Kada je košarka u pitanju Hrvatska je sinonim za luzerstvo. Nakon ’93. i sramnog silaženja sa postolja sve je krenulo nizbrdo. Uvek vrhunski igrači, solidni treneri, a nigde rezultata. Krivio se Savez, igrači, treneri, ma svi redom. Niko nije verovao u ovaj tim ovog leta. Čak njihove mečeve nacionalna televizija Hrvatske nije prenosila. Međutim, svako ko poznaje košarku znao je da će sa Acom Petrovićem ovo biti ili katastrofa ili vrhunska priča. Desilo se ovo drugo. Aca je majstor da za kratak period izvuče maksimum i da motiviše igrače. Već godinama Hrvati daju vrhunske mlade igrače poput Šarića, Hezonje, ranije Bogdanovića, Tomasa, Tomića, sada Žižića, Zupca, Bendera... Da li je ovo momenat kada se Hrvati vraćaju na pobednički kolosek? Videćemo… Sastav PG: Roko-Leni Ukić , Rok Stipčević SG: Krunoslav Simon, Mario Hezonja, Filip Krušlin SF: Bojan Bogdanović, Luka Babić PF: Dario Šarić, Marko Arapović, Željko Šakić C: Miro Bilan, Darko Planinić Selektor: Aleksandar Petrović