Poraz Zahoda in demokracije: Ko namesto volivcev sodijo sodišča za izredne razmere
2. apr 2025 07:00 | posodobljeno: 2. apr 2025 07:00 Milica Stanojković

Za vsako ceno se poskuša ohraniti in okrepiti liberalni koncept in ne dovoliti preboja državotvornega suverenizma, ki se zdi po spremembah v Washingtonu v Evropi pomembnejši, meni poklicni diplomat Zoran Milivojević

© Getty Images (Andrei Pungovschi / Anadolu Agency / Antoine Gyori/ Corbis)

Ljudi, ki se bojijo sodb volivcev, pogosto pomiri sodba sodišča, s temi besedami je podpredsednik italijanske vlade Mateo Salvini opisal usodo evropskih politikov, ki niso na liniji Zahoda, potem ko je bila vodja francoske desničarske stranke Nacionalni shod Marine Le Pen zaradi zlorabe sredstev v Evropskem parlamentu obsojena na zapor in denarno kazen ter za pet let odstranjena s političnega prizorišča.

Le Penova je po izreku sodbe poslala sporočilo, da se ne bo pustila izločiti na tak način in da je bila „neupravičeno obsojena favoritka predsedniških volitev“.

„Obstaja pot, ki je sicer ozka, vendar obstaja. Milijoni Francozov verjamejo vame,“ je dejala francoska političarka in komentirala to, kar je označila za ‚politično odločitev, da ji preprečijo sodelovanje in zmago na volitvah‘.

Od kod še politični boj proti „nacionalnim tokovom“ in od kod je zapihal veter?

V tej sodbi proti desničarskim politikom, ki ne ustrezajo standardom zahodnih načel, a imajo dobre možnosti za zmago na volitvah, Le Penova ni osamljen primer. Sistematično zavračanje desničarskih kandidatov, ki ne ustrezajo zahodnim merilom, ni nov mehanizem. Izločitev favoriziranega kandidata z visoko oceno iz volilne tekme je bila preizkušena tudi na primeru romunskega kandidata Kalina Djordjescuja, ki je bil izključen iz predvolilne igre, politično preganjanje pa se je pokazalo z obsodbo predsednika Republike Srbske Milorada Dodika in izdanim nalogom za aretacijo. Tudi aretacija vodje moldavske pokrajine Gagauzija Jevgenije Gucula po mnenju sogovornikov RT Balkan „diši“ po preganjanju s političnim predznakom.

Namestnik predsednika ruskega varnostnega sveta Dmitrij Medvedjev se je na najnovejšo sodbo proti Le Penovi odzval z besedami, da se je Francija dokončno diskreditirala, ko je stopila na pot „odvratnega politikantstva“, in kot je poudaril, je francosko sodišče s sodbo želelo izločiti tekmeca pred predsedniškimi volitvami leta 2027. Medvedjev je dodal, da je bil svet nedavno priča podobni sramoti v Romuniji.

Vodja Republike Srbske Milorad Dodik, ki je sodbo proti francoski političarki primerjal s politično sodbo proti njemu, je pojasnil, da je bila „Le Penova obsojena, ker je grožnja sistemu, ki ne zna izgubljati“, in da na ta način oboji poskušajo izbrisati z razsodbami, ne pa premagati z argumenti.

„Tako kot v mojem primeru sodba ni bila izrečena zaradi prava, temveč zaradi politike. Tako kot jaz tudi ona plačuje ceno, ker ima podporo ljudi, ki jim na volitvah ne morejo zmagati. Sodišča so postala orodje tistih, ki se bojijo demokracije, saj vedo, da na poštenih volitvah proti nam ne morejo uspeti,“ je dejal Dodik.

Ameriški predsednik Donald Trump je dejal, da ga pregon vodje francoske opozicije spominja na njegove lastne pravne bitke v času Bidnove administracije.

„Toda že pet let ji je bilo prepovedano kandidirati, ona pa je vodilna kandidatka. To zveni kot ta država,“ je dejal Trump in se pri tem skliceval na sodne postopke proti njemu, preden je nastopil mandat.

Za enega od najtesnejših sodelavcev predsednika ZDA Donalda Trumpa in nekdanjega guvernerja Illinoisa Roda Blagojeviča je ta primer v Franciji podoben tistemu, ki ga v Bosni in Hercegovini vodijo proti predsedniku Republike Srbske. Levičarski oboroženi tožilci, sodišča in visoki predstavniki skušajo zapreti populistične konservativne voditelje, ki jih je izvolilo ljudstvo, in jim prepovedati opravljanje funkcije.

Italijanska predsednica vlade Giorgia Meloni pravi, da noben zagovornik demokracije ne more biti zadovoljen z razsodbo, ki prizadene vodjo „velike stranke“ in mu odvzame pravico, da zastopa milijone ljudi.

Tudi madžarski zunanji minister Peter Szijjártó meni, da sodba kaže na bistvo liberalne demokracije. Trdi, da se „domoljube odpravlja z vsemi sredstvi in da je ‚vojskujočemu se Bruslju dovoljeno vse, tudi goljufije‘.

Moldavsko tožilstvo je pred kratkim zahtevalo 30-dnevni pripor za vodjo moldavske pokrajine Gagauzija Jevgenijo Gucul.

Tiskovna predstavnica ruskega zunanjega ministrstva Marija Zaharova je dejala, da je Gucul med zagovorniki konstruktivnih odnosov z Rusko federacijo in da je zato deležen pritiska.

„V sami republiki pa so ocenili razmere in jih označili za brezpravje in odkrit politični teror. Ker se v Moldaviji bližajo parlamentarne volitve, se nasprotniki sedanjih oblasti v Moldaviji vse pogosteje pritožujejo nad samovoljo organov pregona. Proti neprimernim politikom se sprožajo kazenski postopki,“ je dejala Zaharova.

Karierni diplomat Zoran Milivojević je ob takšnih primerih menil, da je sodba proti Le Penovi zadnja v nizu političnih sodnih odločitev in da je bistvo vsega spora, ki obstaja v Evropi, konflikt med dvema konceptoma.

„Za vsako ceno se poskuša ohraniti in okrepiti liberalni koncept ter preprečiti preboj državotvornega suverenističnega, ki se zdi v Evropi po spremembah v Washingtonu pomembnejši. V tem smislu vidim podobnosti s tem, kar se dogaja v Romuniji. In ko gre za ta dva koncepta, ju najbolj jasno vidim v odnosu do vojne v Ukrajini, torej v poskusu liberalcev, ki prevladujejo v evropskih elitah, da bi za vsako ceno nadaljevali vojno, po drugi strani pa si prizadevajo za politično rešitev in mir.

Milivojević pojasnjuje, da je ta razsodba tudi neposredno v funkciji, da na kakršen koli način prepreči, da bi se s prihajajočimi volitvami leta 2027 potrdila realnost na francoskem političnem prizorišču.

„Po zadnjih volitvah je jasno, da v Franciji prevladuje nacionalna politika. Doslej so to preprečevali z oblikovanjem koalicij, zadnje volitve pa so pokazale, da ta politična suverenistična opcija v Franciji na neki način prevladuje celo med levico. Obstaja resna nevarnost, da bo v letu in pol prišlo do resnih sprememb. Ta trend se krepi tudi v Evropi. Iz Melonijevih odzivov, iz odzivov iz Rusije lahko vidimo, da Le Penova s svojo politiko ni osamljena. Videli smo jo zlasti v govoru ameriškega podpredsednika na münchenski konferenci, ki se vse bolj potrjuje. Takšne politične odločitve pa ne bodo preprečile rasti tega trenda, ne bodo pa prispevale k stabilizaciji notranjepolitičnih razmer,“ zaključuje Milivojević.

Podpredsednik ZDA J. D. Vance je na münchenski konferenci Evropi dejal, da bi se morala vprašati, ali se drži svojih razglašenih visokih standardov, ko opazuje, kako evropska sodišča razveljavljajo volitve na podlagi „šibkih dvomov in ogromnega pritiska celinskih sosedov“.

„Že leta nam govorijo, da je vse, kar financiramo in podpiramo, v imenu naših skupnih demokratičnih vrednot. Vse, od naše ukrajinske politike do digitalne cenzure, se prikazuje kot obramba demokracije. Nam se ni treba strinjati z vsem ali čemerkoli, kar ljudje rečejo. Toda ko politični voditelji predstavljajo pomembno volilno telo, je naša naloga, da z njimi vsaj začnemo dialog,“ je D. Vance nedavno dejal Evropejcem.

Evropa se še vedno drži svojega ključa.

==== Originalni prispevek https://lat.rt.rs/svet/136102-politicke-presude-marin-le-pen-djordjesku-dodik-analiza/ ====

Poraz Zapada i demokratije: Kad umesto birača, sude preki sudovi
2. apr 2025 07:00 | Obnovljeno: 2. apr 2025 07:00 Milica Stanojković

Na delu je pokušaj da se liberalni koncept po svaku cenu sačuva i osnaži i da se ne dozvoli proboj državotvornog suverenističkog koji u Evropi deluje značajnije posle promena u Vašingtonu, smatra karijerni diplomata Zoran Milivojević

Ljude koji se plaše presude birača, često umiruje sudska presuda, ovim rečima je zamenik italijanskog premijera Mateo Salvini opisao sudbinu evropskih političara koji nisu na liniji Zapada, a nakon što je liderka francuske desničarske partije Nacionalno okupljanje Marin le Pen osuđena na zatvorsku i novčanu kaznu i eliminisana sa političke scene na pet godina zbog zloupotrebe sredstava u Evropskom parlamentu.

Le Penova je nakon presude poslala poruku da neće dozvoliti da je na ovaj način eliminišu i da je "neutemeljeno osuđen favorit predsedničkih izbora".

"Postoji put, on je uzak, ali postoji. Milioni Francuza veruju u mene", istakla je francuska političarka komentarišući kako je rekla, "političku odluku da je spreče da učestvuje i pobedi na izborima".

Gde se još primio pelcer političke borbe protiv "nacionalnih struja" i odakle duva vetar?

U ovoj presudi protiv desničarskih političara koji nisu po merilima zapadnih načela, a imaju velike šanse da pobede na izborima, Le Penova nije usamljen slučaj. Sistemsko odbacivanje kandidata desnice, koji nisu u dosluhu za zapadnim kriterijumima, nije nov mehanizam. Uklanjanje kandidata favorita iz izborne trke, sa velikim rejtingom, oprobano je i na primeru rumunskog kandidata Kalina Đorđeskua koji je izbačen iz predizborne igre, a politički progon demonstriran je i presudom i protiv predsednika Republike Srpske Milorada Dodika i raspisanom poternicom. Na gonjenje sa političkim prizvukom "miriše" i hapšenje lidera moldavske pokrajine Gagauzije Jevgenije Gucul, smatraju sagovornici RT Balkan.

Reagujući na najnoviju presudu protiv Le Penove, zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev poručio je da se Francuska konačno diskreditovala tako što je krenula putem "odvratnog politikanstva", a kako je istakao, presudu je francuski sud osmislio kako bi eliminisao konkurenta uoči predsedničkih izbora 2027. godine. Medvedev je dodao i da je svet sličnu sramotu nedavno video u Rumuniji.

Bivši brazilski predsednik Žair Bolsonaro smatra da odluka suda pokazuje da je francusko pravosuđe ispolitizovano i da je "levo orijentisano".

Lider Srpske Milorad Dodik, koji je presudu protiv francuske političarke uporedio sa političkom presudom protiv njega, objašnjava da je "Le Penova osuđena jer je pretnja sistemu koji ne zna da gubi" i da na taj način oboje pokušavaju da izbrišu presudama, a ne da ih poraze argumentima.

"Kao i u mom slučaju, presuda nije donesena zbog zakona, već zbog politike. Ona, kao i ja, plaća cenu, jer ima podršku naroda koju ne mogu pobediti na izborima. Sudovi su postali oruđe onih koji se boje demokratije, jer znaju da protiv nas ne mogu uspeti na fer izborima", poručuje Dodik.

Na presudu nije odćutao ni američki predsednik Donald Tramp, koji je naveo da ga progon liderke francuske opozicije, podseća na njegove sopstvene pravne bitke pod Bajdenovom administracijom.

"Ali njoj je zabranjeno da se kandiduje na pet godina, a ona je vodeći kandidat. To zvuči kao ova zemlja", rekao je Tramp, misleći na pravne slučajeve protiv njega pre nego što je preuzeo dužnost.

I za jednog od najbližih saradnika američkog predsednika Donalda Trampa i nekadašnjeg guvernera Ilinoisa Roda Blagojevića, ovaj slučaj u Francuskoj sličan je onome koji se u BiH vodi protiv predsednika Republike Srpske. Ističe da levičarski naoružani tužioci, sudovi i visoki predstavnici pokušavaju da zatvore populističke konzervativne lidere koje je izabrao narod i da im zabrane vršenje dužnosti.

Premijerka Italije Đorđa Meloni izjavila je da nijedna osoba koja se zalaže za demokratiju, ne može da bude zadovoljna presudom koja pogađa lidera "velike stranke" i oduzima mu pravo da predstavlja milione ljudi.

Da presuda pokazuje suštinu liberalne demokratije, mišljenja je i mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto. On navodi da "patriote eliminišu svim potrebnim sredstvima, a da je "ratnohuškačkom Briselu dozvoljeno bilo šta, uključujući prevaru".

Po principu koji podseća, nedavno su i tužioci u Moldaviji zatražili 30 dana pritvora za lidera moldavske pokrajine Gagauzije Jevgenije Gucul.

Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova je tim povodom, saopštila da je Gucul među onima koji se zalažu za konstruktivne odnose sa Ruskom Federacijom i da zato trpi pritiske.

"I u samoj republici su dali ocenu situacije, nazvavši je bezakonjem i otvorenim političkim terorom. Kako se približavaju parlamentarni izbori u Moldaviji, protivnici trenutnih vlasti u Moldaviji sve češće se žale na samovolju organa za sprovođenje zakona. Protiv nepodobnih političara pokreću se krivični postupci", istakla je Zaharova.

Komentarišući ovakve primere, karijerni diplomata Zoran Milivojević smatra da je presuda protiv Le Penove poslednja u nizu političkih sudskih odluka i da je u osnovi svega, sukob koji postoji u Evropi između dva koncepta.

"Na delu je pokušaj da se liberalni koncept po svaku cenu sačuva i osnaži, kao i da se ne dozvoli proboj državotvornog suverenističkog koji u Evropi deluje značajnije posle promena u Vašingtonu. U tom smislu, vidim sličnosti sa onim što se događa u Rumuniji. I kad je reč o ta dva koncepta, najjasnije ih vidim u stavu prema ratu u Ukrajini, odnosno pokušaju liberala, koji dominiraju u elitama u Evropi, da se rat po svaku cenu nastavi, i s druge strane, da se traži političko rešenje i mir.

Milivojević objašnjava da je i ova presuda direktno u funkciji da se spreči na bilo koji način, da se potvrdi realnost na francuskoj političkoj sceni i kroz predstojeće izbore 2027. godine.

"Jasno je posle poslednjih izbora, da u Francuskoj dominira nacionalna politika. To se do sada sprečavalo pravljenjem koalicija, a poslednji izbori su pokazali da ta politička suverenistička opcija dominira u Francuskoj čak i kod levice na neki način. Postoji ozbiljan rizik da za godinu i po dana dođe do ozbiljnih promena. Ta tendencija jača i u Evropi. Vidimo po reakcijama Melonije, po reakcijama iz Rusije, da politika Le Penove nije usamljena. Naročito smo je videli u govoru američkog potpredsednika na Minhenskoj konferenciji, koji se sve više potvrđuje. Ipak, ovakve političke odluke neće sprečiti rast ovog trenda, ali neće ni doprineti stabilizaciji unutrašnjih političkih prilika", zaključuje Milivojević.

Američki potpredsednik Džej Di Vens je u obraćanju na Minhenskoj konferenciji poručio Evropi da treba da se zapita da li se drži proklamovanog visokog standarda, dok gleda kako evropski sudovi poništavaju izbore na osnovu "slabih sumnji i ogromnog pritiska kontinentalnih suseda".

"Godinama su nam govorili da je sve što finansiramo i podržavamo u ime naših zajedničkih demokratskih vrednosti. Sve, od naše ukrajinske politike do digitalne cenzure, knjiži se kao odbrana demokratije. Sada, opet, ne moramo da se slažemo sa svime ili bilo čime što ljudi kažu. Ali kada politički lideri predstavljaju važno biračko telo, na nama je da barem učestvujemo u dijalogu sa njima", poručio je nedavno Evropljanima Di Vens.

Evropa se i dalje drži svog ključa.

==== Konec https://lat.rt.rs/svet/136102-politicke-presude-marin-le-pen-djordjesku-dodik-analiza/ ====

* * *

Le Pen: Evropa je Rusiji posredovala lekcije o demokraciji, ki so se nam vrnile kot bumerang
2. april 2025 11:16 | Posodobljeno: 2. apr. 2025 11:33

Vodja francoske desničarske stranke Nacionalni shod je bil zaradi zlorabe sredstev v Evropskem parlamentu obsojen na zaporno kazen, denarno kazen in petletno prepoved delovanja v politiki.

Marin le Pen, Getty © Carl Court/Getty Images

Rusija je Evropi kot bumerang vrnila lekcijo o demokraciji, je dejala vodja francoske desničarske stranke Nacionalni shod Marine Le Pen.

„Postavite se na mesto Kremlja, ki se zjutraj, opoldne in zvečer uči demokracije. Zdaj so rekli: 'To lekcijo jim bomo vrnili kot bumerang'. Za Kremelj je to očitno način, kako Macrona postaviti v težaven položaj. „Če bomo jutri dali lekcijo Turčiji, ki je zaprla glavnega Erdoganovega nasprotnika, nas bodo gledali z nasmeškom, tako kot številne druge države, kar je grozno,“ je dejala Le Penova.

„Francija ima v svetu svojo vlogo. Ko je tako diskreditirana, da vodja opozicije, favorit na volitvah, ne sme kandidirati, se ves svet sprašuje, kaj se dogaja v Franciji,“ je dodala.

Poudarila je tudi, da se namerava obrniti na Ustavni svet in Evropsko sodišče za človekove pravice, da bi izpodbijala sodbo, ki ji prepoveduje udeležbo na volitvah.

„Upamo, da nam bodo vse te pobude, ki jih sprožamo, omogočile izvedbo predsedniških volitev pod normalnimi pogoji,“ je dejala Le Penova.

„Mislim, da v politiki nikoli ne smeš reči nikoli. In da, mislim, da bodo zadnje. Razen če bom izvoljena,' je dejala v intervjuju za Parisienne na vprašanje, ali namerava kandidirati za predsednico po letu 2027.

Voditeljica francoske desničarske stranke Nacionalni shod Marine Le Pen je bila zaradi poneverbe sredstev v Evropskem parlamentu obsojena na zaporno kazen in denarno kazen ter petletno prepoved delovanja v politiki.

Le Penova je po izreku sodbe poslala sporočilo, da se ne bo pustila tako izločiti in da je bila „neupravičeno obsojena za favoritko predsedniških volitev“.

Tiskovni predstavnik Kremlja Dmitrij Peskov je sodbo komentiral z besedami, da vse več evropskih prestolnic stopa na pot teptanja demokratičnih norm.

==== Originalni prispevek https://lat.rt.rs/svet/136270-le-pen-rusija-vratila-lekciju-kao-bumerang/ ====

Le Penova: Evropa delila lekcije Rusiji o demokratiji – vratili su nam kao bumerang
2. apr 2025 11:16 | Obnovljeno: 2. apr 2025 11:33

Liderka francuske desničarske partije Nacionalno okupljanje osuđena je na zatvorsku i novčanu kaznu i eliminisana sa političke scene na pet godina zbog zloupotrebe sredstava u Evropskom parlamentu

Marin le Pen, Getty © Carl Court/Getty Images

Rusija je vratila Evropi lekciju o demokratiji kao bumerang, izjavila je liderka francuske desničarske partije Nacionalno okupljanje Marin le Pen.

"Stavite se na mesto Kremlja, kome se drže lekcije demokratije ujutru, u podne i uveče. Sada su rekli: 'Vratićemo im ovu lekciju kao bumerang'. Za Kremlj je to očigledno način da Makrona dovede u otežanu poziciju. Na isti način, ako sutra damo lekcije Turskoj, koja je zatvorila glavnog protivnika Erdogana, oni će nas gledati sa osmehom, kao i mnoge druge zemlje, a to je strašno", izjavila je Le Pen.

"Francuska treba da igra svoju ulogu u svetu. Kada se diskredituje do te mere da lideru opozicije, favoritu u anketama, nije dozvoljeno da se kandiduje, ceo svet se pita šta se dešava u Francuskoj", dodala je ona.

Podvukla je i da namerava da se obrati Ustavnom savetu i Evropskom sudu za ljudska prava da ospori presudu o zabrani da učestvuje na izborima.

"Nadamo se da će nam sve ove inicijative koje pokrećemo dati priliku da u normalnim uslovima održimo predsedničke izbore", dodaje Le Pen.

"Mislim da u politici nikada ne treba reći nikad. Ali da, mislim da će oni biti poslednji. Osim ako ne budem izabrana", rekla je ona u intervjuu za "Parizijen" na pitanje da li namerava da se kandiduje za predsednika nakon 2027. godine.

Podsetimo, liderka francuske desničarske partije Nacionalno okupljanje Marin le Pen osuđena je na zatvorsku i novčanu kaznu i eliminisana sa političke scene na pet godina zbog zloupotrebe sredstava u Evropskom parlamentu.

Le Penova je nakon presude poslala poruku da neće dozvoliti da je na ovaj način eliminišu i da je "neutemeljeno osuđen favorit predsedničkih izbora".

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je, komentarišući donesenu presudu, izjavio da sve više evropskih prestonica ide putem gaženja demokratskih normi.

==== Originalni prispevek https://lat.rt.rs/svet/136270-le-pen-rusija-vratila-lekciju-kao-bumerang/ ====

* Prevodi narejeni s pomočjo www.DeepL.com/Translator (free version) *