Dozvoli.te mi, da krenem od detinjstva. Već kao učenik osnovne škole upoznao sam se sa
ugostiteljstvom, jer je moj otac imao vinski podrum . Nisam baš voleo, da idem u školu, pa
me je lako nagovorio, da povremeno radim nekoliko sati dnevno u podrumu i poslužujem
goste. Otvarali smo u šest ujutro, pa sam često morao raditi oko dva sata pre polaska u
školu, koja je obično počinjala u osam.

Ponekad sam i izmišljao, da škola počne kasnije, te
sam radio i do deset sati, pa čak i duže. To mi je često stvaralo probleme i u školi a i kod
kuće. Rad u vinskom pdrumu me činio srećnim, pa sam želeo raditi što više. Upoznao sam
mnogo ljudi i uvek je bilo živo.
S vremenom sam došao do zanimljivog saznanja koje mi je promenilo pogled na život. Ljudi koji su
dolazili u lokal u šest ili sedam sati ujutro dolazili su pešice ili biciklom. Svi oni su se bavili poštenim
poslovima i bili, što bi se reklo, obični radnici. Oko devet sati, automobilima su dolazili gosti koji još
nisu išli na posao, bili su privatnici, obrtnici. Tako su bar oni govorili. Ponekad bi celo prepodne
sedeli, pili i razgovarali. Budući, da sam po prirodi znatiželjan, pitao sam ih čime se bave. Rekli su mi,
da su privatnici i da sklapaju poslove.

Nikako mi nije išlo u glavu, da ljudi koji rade od šest sati ujutru
idu pešice na posao ili eventualno biciklom, a, da se oni koji puno troše i piju, obično voze skupim
automobilima i odlaze na posao tek u devet sati, ili još kasnije.
Tada sam odlučio, da ne želim, da radim u nekoj firmi nego, da ću biti zanatlija, ako je
ikako moguće.

Šezdesetih godina u Jugoslaviji nije bilo baš velikih preduzetnika, nije bilo
privatnih kompanija, već samo državne. Ali bilo je mnogo zanatlija.
Moja zanatska karijera započela je 1974. godine, a moj preduzetnički put 1991. godine - doduše,
u početku samo u mojoj glavi, ali moja je odluka bila nepokolebljiva i postupno sam je, s
godinama, i ostvario.
U to vreme nije bilo baš knjiga u kojima je pisalo kako organizovati posao. Učili smo iz vlastitog
iskustva i jedni od drugih. Svi smo bili manje-više samouki i svako se snašao onako kako je znao
i umeo. Znanje se većinom prenosilo s kolena na koleno. Ako uporedim vreme socijalizma s
današnjim, moram reći, da je tada bilo više demokratije na svim nivoima. Bilo je malo zanatlija,
jer ljudi su više voleli stalan posao. Sviđala im se redovna plata, kao i činjenica, da su manje bili
pod stresom. Jer ako ste želeli, da budete zanatlija, imali ste puno veze s birokratijom i morali
ste uložiti puno truda, da biste isterali svoje.

Ali kad ste postali zanatlija, bili ste “car”. Posla
je bilo koliko ste hteli, a bilo je i para ako ste samo hteli raditi. S poreskom upravom
mogli biste se dogovoriti, samo ako ste postupili pametno i bili komunikativni, a pre
svega, da niste previše pohlepni. Za mene je to bio “raj na zemlji”. Ni ostalim radnicima i
zanatlijama nije nedostajalo ništa. Niko se nije žalio. Ljudi nisu bili bogati, ali su bili zadovoljni.
Toga je danas izuzetno malo. Čak su i oni za koje mislimo, da su sretni uglavnom nesretni i
depresivni.
Da vam pravo kažem, novac sam držao kod kuće, u velikim vrećama za smeće, i to ne
samo u jednoj. To je čak otišlo toliko daleko, da sam nekad čak mrzeo brojati novac. Iz
torbe sam vadio onoliko, koliko mi je trenutno trebalo. Bila su to zaista zlatna vremena.
Naravno, nisam bio jedini koji je imao toliko keša.

Poznavao sam dosta takvih. Danas se malo,ko može time pohvaliti, TAJKUNI SU IZUZETAK. Možda nismo preko noći postali milioneri, ali
smo postepeno zarađivali, i ljudi su bili srećni. Ipak, mnogi još uvek nisu želeli da budu zanatlije.
Uglavnom su imali dobre plate, vikendom su bili slobodni, radili su šta su hteli i nisu brinuli. “Da
sam zanatlija, morao bih, da radim ceo dan i imao bih puno problema.” Barem su tako ljudi
mislili, ali nije bilo sve tako crno. Posao kad bi krenuo, išao je sam od sebe, jer konkurencije
gotovo, da nije ni bilo. Mnogi zanatlije su zapravo uživali - leti i vikendom na moru, na
putovanjima, a zimi na skijama, često i tokom sedmice. Ukratko, zabava svuda! Tako smo mi
živeli u “trulom” socijalizmu. Čak bih mogao reći, da smo živeli srećno do kraja života. Čak su
i oni koji nisu bili imućni, uglavnom bili zadovoljni. Ako uporedim situaciju u staroj YU sa
situacijom u novim zemljama bivše YU, rekao bih, da je u to vreme 95% ljudi bilo
zadovoljno, a 5% nezadovoljno. Barem je nakon 1965. godine bilo tako, ali je pre toga,
kako sam čuo, bilo svega i svačega. Danas je, nažalost, obrnuto.
Kad je Slovenija 1991. postala nezavisna država i kad smo prešli na kapitalizam, mnogi su
preko noći postali vlasnici preduzeća i većina je mislila, da će se obogatiti preko noći, jer su bili
ubeđeni, da je to baš jednostavno. Kupiš jeftino, prodaš skupo, a razliku strpaš u džep. To je bio
osnovni moto mnogih. Najzanimljivije u svemu tome bilo je to, što su odjednom svi postali
direktori. Pre toga bio je „bedno piskaralo“, a preko noći je baš on postao važan. Ali danas se
većina ovih ljudi vratila na posao i u velikoj meri rade, da bi otplatili kredite koje su uzeli kao
preduzetnici. Lični dugovi su priča za sebe.
Znajte, da beda voli budale!
Otvorili su preduzeća i većina je posuđivala novac od roditelja, rodbine i prijatelja jer nisu
imala dovoljno kapitala. Najveću grešku napravili su oni koji su uzimali kredite od
reketaša. I sâm sam bio jedan od njih, pa to dobro znam.
U roku od godinu ili dvije, većina je već počela propadati zbog nedostatka iskustva i znanja. Ali
budući, da su računali, da će se nekako izvući, podigli su hipoteke na kuće, poslovne prostore,
vikendice, gazdinstva i tako dalje. Većina njih nije uspela. Ali oni nisu sami propali, već su u svoju
propast uvukli i sve bliže i dalje rođake. Neki su preduzetnici čak i „završili na konopu“. Mnogi su se i
razboleli zbog stresa i nažalost prerano napustili ovaj svet. Samo su neki uspeli, da se izvuku.
Opet vam kažem, budite vrlo oprezni jer preko noći možete ostati bez svega. Biti
biznismen vrlo je primamljivo, ali i vrlo opasno. Ne gledajte samo one koji su uspeli;
pogledajte i one koji to nisu i stavite se u njihovu kožu.
Jedna od glavnih grešaka koju obično čine početnici u biznisu, je ta, što su veći deo početnog
kapitala koji su stekli sami ili uz pomoć porodice, prvo ulažu u svoj izgled, stvaraju nekakv imidž,
što je vrlo nesmotreno i brzopleto. Kupuju skupu odeću i ostalo bezvredno smeće, a pre svega
uzimaju automobil na lizing, glume nekakve mangupe i pretvaraju se, da su mnogo sposobni.
Takvi ljudi su često meta prevaranata koji im obećavaju milionske poslove i “ludu”
zaradu. Oni uglavnom preko noći ostanu „goli i bosi“, bez igde ičega. Znam mnogo takvih
primera.
Budući, da sam radio u ugostiteljstvu i poznavao mnogo ljudi, ne samo u Sloveniji, već i
širom YU, moje informacije su prilično verodostojne i transparentne. Po mom mišljenju,
većina ljudi je živela prilično bogato i, pre svega, demokratski. Svi koji su želeli, da rade,
imali su posao; niko ko je želeo, da postane zanatlija nije imao prepreka, ili ih je imao vrlo
malo. Tačno je, da niste mogli imati ne znam koju fabriku s nekoliko stotina radnika, ili ne
znam kakve automobile, ali mnogi su se snašli i bili vrlo uspešni.
Bila su to zlatna vremena, a mi smo uglavnom bili samouki. Zanatlije su razmenjivali
iskustva i informacije udruženjima, ukratko, sve je bilo manje-više kako treba, barem u
Sloveniji, u drugim republikama je bilo svašta.
Ali, tada se pojavio opštepoznati problem, koji nam je dao socijalizam. Većina ljudi je samo
čekala, da ih država zbrine, što se i danas može videti. Većina ljudi bi se “obesila o državna
jasla”, što je velika greška. U socijalizmu su ljudi bili bez sopstvene inicijative i nekreativni,
ukratko, preduzetnički duh je zamro, barem za većinu. Oni se više ne znaju boriti (većina njih) i
nisu svesni, da se država neće brinuti o njima. Neki samo čekaju, sede kod kuće, gunđaju i sve
više tonu i propadaju. Starajte se sami o sebi i borite se, to je jedini izlaz iz krize. Danas
živimo u kapitalizmu, u kome nema milosti. Mnogi još uvek žive s glavom u socijalizmu, a
dupetom u kapitalizmu, na čelu s našom vladom. Slična je situacija i u zemljama bivše
Jugoslavije, kao i drugde u svetu.
Ako danas želite, da postanete preduzetnik ili zanatlija, najveće je pitanje šta raditi i odakle
početi. Odjednom svi rade sve, a onda udara konkurencija. Početni kapital u socijalizmu nije bio
ne znam koji problem, svi smo imali novca. Ni kredit nije bilo teško dobiti, sve dok ste imali malo
iskustva i veza. A danas morate imati puno znanja, iskustva i kapitala, da biste započeli posao,
jer ako danas uzmete kredit, na početku ste već u minusu. Iskustvo se uglavnom stiče radom, a
znanje u školi. Istini za volju, škole još uvek nisu onoliko dobre koliko bi trebalo, da budu, ali su i
dalje bolje nego ništa. Najveći je problem što decu u školama, a posebno na fakultetima,
podučavaju profesori koji su se obrazovali u socijalizmu i nemaju pojma o kapitalizmu kakav
imamo sada, ili bih rekao, da to nije ni kapitalizam; to je više nalik feudalizmu. Svi su puni teorije,
što u praksi ne funkcioniše. A kad ovi ekonomisti završe školu, oni su poput izgubljenih ovaca. To
je posebno vidljivo u našoj vladi, a slično je i u zemljama bivše Jugoslavije, i shodno tome, svi
smo u govnima do guše. Problem je u tome što imamo u vladi 80% politike i 20%
ekonomije, a trebalo bi da bude obrnuto. Ali kao što sam već spomenuo, nije ni čudo s
obzirom na to ko je podučavao ljude. Ipak, sve zavisi od toga kakav posao želite pokrenuti.
Puno informacija može se dobiti putem interneta, ali one su prilično raštrkane i ljude mrzi time,
da se bave, pa traže najlakši način kako, da dođu do što više korisnih informacija uz što manje
truda.
Postoje i knjige o tome kako započeti sopstveni biznis i kako živeti, ali su one više manje
komplikovane, mnoge su vrlo opsežne i većina ih ne voli čitati jer štiva se pnekad „vuku ko kokošja
crevca“, mnogo se detaljiše, a na posletku, teško je i sve to upamtiti. Mnogo puta ni sami ne znate šta
čitate. Naravno, postoje i neke kvalitetne koje zapravo vredi pročitati. Ne trebaju vam motivaciona
predavanja i slične mutljavine. Postavite cilj, motivišite se i edukujte sami! Na internetu postoji
ogromna količina motivaciskog materijala. Samo se zavalite i gledajte, odaberite ono što vam
u tom trenutku odgovara i ponavljajte to, kad god vam motivacija padne. Ako želite, sigurno
ćete pronaći ono što vam treba, a zatim pogledajte ili pročitajte. Mnogi odlaze na seminare i
plaćaju ih masno. To je greška, motivacija za zalihe ne deluje. Na kraju, to zaslužuju samo
predavači i organizatori, a vi sigurno ne.
Budući, da sam od osamnaeste godine bio zanatlija, a kasnije i preduzetnik, stekao sam puno
poslovnog i životnog iskustva do 60. godine.
Sokrat je rekao, da čovek u šezdesetim dostiže vrhunac mudrosti; i ako još nisam na
vrhuncu, ipak sam sasvim blizu, nadam se.
Od 1991. godine, kada sam postao preduzetnik, do 2015. kada sam uglavnom završio
preduzetništvo, imao sam piceriju, prodavao automobile, polovnu ugostiteljsku opremu,
kozmetiku, medicinske uređaje i pegle na terenu, imao sam i privatnu kockarnicu i još mnogo
toga. Između ’91. i ’95. godine pohađao sam seminare i predavanja širom Slovenije. Dobio sam
puno informacija i stekao mnogo znanja, pročitao sam puno knjiga i sve mi je to kasnije vrlo
dobrodošlo. Najuspješniji sam bio u prikupljanju vaučera, a kasnije u kupnji dionica na terenu i
poštom. Odprilike četrdesetak agenata radilo je za mene na terenu i to za dobru platu.
Nikad nisam štedeo na radnicima, kao što to danas čine mnogi kapitalisti. Mnogi su rekli,
da za tako jednostavan rad, nikada nisu bili toliko dobro plaćeni. Okretao sam milione
evra, uglavnom tuđeg novca, ali je i meni dosta ostajalo. Radio sam sve ako sam osetio
dobru zaradu, ponekad i neuspešno, ali istrajao sam i tražio dok nisam pronašao nešto
dobro. Iz svakog gubitka dolazio sam do novih iskustava koja sam koristio u novim
projektima.
Za sve ovo vreme zaradio sam puno novca, ali ga puno i izgubio. Bankrotirao sam
najmanje četiri puta, a ne znam tačan broj, jer sam ih tada prestao brojati.
Ali bez obzira na sve, i dalje se borim i osmišljavam nove projekte. Moj moto je, da se
morate boriti dok ste zdravi i, da nema predaje, dok ste živi. Prebrodio sam sve bankrote i
sada opet idem u susret novim pobedama.
Pre otprilike godinu dana odlučio sam, da sva svoja iskustva stavim na papir. Zaista
mislim, da je greh ne podeliti ih s drugima. Odlučio sam, da ih zapišem na kratak i praktičan
način kako bih ljudima pomogao sažetim savetima, a ne, da im bez potrebe oduzimam
dragoceno vreme. U svetu već postoji bezbroj knjiga koje treba nečemu, da vas poduče, kako
duhovnih, tako i poslovnih, brojni romani objavljeni su širom sveta, ali u mojoj knjizi ćete
pronaći sve što je potrebno za početak. Po mom mišljenju, knjiga je korisna, zanimljiva,
zabavna, ponekad čak i šokantna i provokativna. Sadrži korisne smernice, nešto duhovne
hrane i neke korisne poslovice.

To je neka vrsta osnove za nadogradnju vašeg života. Pomoći
će mladim ljudima, da vide koje ih prilike i zamke očekuju u životu, a pre svega kako ih
izbeći. Stariji, će oživeti uspomene i razmisliti o tome koje su greške počinili i u koje su
zamke upali jer, nažalost, takvu knjigu nisu imali na raspolaganju. Ali nikad nije kasno.
Iznad svega, želeo sam pokazati koje greške ne bi trebalo, da činite u poslu i životu. Ovo
treba, da bude svojevrsni priručnik u kojem vam pokazujem “proverene prečice”, a
namenjen je svima, da ga razmatraju i, da se zabave. Nema smisla ponavljati ni svoje ni
tuđe greške. Nekome, će se knjiga svideti, nekome neće, ali sve napisano uglavnom je
moje vlastito iskustvo i moja razmišljanja o poslu i životu uopšte. Knjiga je osmišljena
tako, da je možete koristiti više puta, jer se bavi različitim temama. Kad se nađete u
nejasnoj situaciji, možete otvoriti knjigu i pročitati ono što vas u tom trenutku zanima.
Nadam se, da, će vam moja uputstva i saveti o životnom i prvenstveno poslovnom putu
biti barem malo korisni, da će ublažiti vaše probleme, i, da, će vam pre svega skratiti put
do cilja.
Pokušao sam predstaviti što širi izbor proverenih pravila i, pored toga, izbor duhovnih
misli. Koliko sam u tome uspeo, presudite sami.
Na kraju ćete pronaći još nekoliko naslova knjiga, koji su nadogradnja ove knjige. Predlažem, da
ih čitate, postepeno, jednu za drugom, jer mislim, da je bolje pročitati jednu pametnu knjigu,
nego izgubiti puno novca, pa tek onda razmišljati o tome, gde ste pogrešili. Što više informacija
i znanja imate, lakše ćete uspešno poslovati i bolje ćete živeti. Iznad svega, koristite glavu,
ne dozvolite, da vam služi samo za ukras!

DA NAPRAVITE NOVAC TREBATE TALENT , A, DA GA ZADRŽITE , PAMET !!

Izvor svega stvorenog je čista svest ... čista mogućnost koju bih želio utjeloviti bestjelesno. Kad
shvatimo da naše istinsko Ja nije ništa drugo nego čista mogućnost, stopimo se sa silom koja
čini sve u svemiru vidljivim.
Deepak Chopra, Zakon čiste mogućnosti

-Iznad svega, važno je da dok razvijate posao rastete i duhovno ako želite da uspjeh bude trajan
i pouzdan. Nažalost, jedno bez drugog ne može.
Marjan Vukosav
-Ako ne možete pronaći način, da zaradite novac, čak i bez posla, moraćete raditi do smrti.
Warren Buffet
-Vuk nije opterećen mišljenjem ovaca, a lav mišljenjem hijena.
Marjan Vukosav

-Novac je ponekad gomila stvari bez vrijednosti ili koristi. Ali predstavlja i nešto vrijedno, a to je
neovisnost!
Samuel Smiles

-Probleme treba riješavati kad ih još nema.
Narodna poslovnica
-Tek kad ste slobodni, kada ste potpuno slobodni, možete nešto stvoriti, ili imati bezbroj ideja.
Narodna poslovnica
-Pametno je razmisliti o novcu koji imate i kako ga nećete rasipati; manje je pametno razmišljati o
novcu koji nemate, kako ćete ga potrošiti.
Kineska poslovnica
-

U socijalizmu se živelo skromno, ali sretno. Danas, međutim, vidim, da čak i oni, kojima se bar
čini da svega imaju dovoljno, žive nesrećno. Novac ne donosi uvek sreću, nego donosi i
probleme. Moglo bi se čak reći, da što ga više imate, to više imate i problema, ali dok ne dođete
u ovu situaciju, ne verujete u to. S druge strane, ti se problemi bitno razlikuju od onih koje ste
imali kada niste imali novca. Neki će reći, da ovde nema logike, ali to je zaista tako, lično sam to
iskusio na svojoj koži. Ali definitivno je bolje imati ga, nego, da ti ga fali.
Marjan Vukosav

-Ne jebe lep, nego uporan.

-Ako želite biti stari i mudri, prvo morate biti mladi i glupi.

-Put u raj često vodi kroz pakao.

Odnosi: Jer onoga, ko ima odnos do drugih, poštovaće ga, ako ne ljudi, onda Bog, što je još
važnije.

-Uvek možeš najebati, ali ne i jebati.
Davor Novak