Da li smo mi greška prirode?
Ako malo bolje razmislimo o poreklu čoveka i našoj ulozi na planeti, možemo se zapitati da li smo zapravo greška ovog svemira. Možda smo nastali kao rezultat mutacije mikroorganizma, evoluirali korak po korak, ali na neki način – greškom. Izgleda kao da je i ovde đavo umešao prste. Ako pojednostavimo stvari, čini se da je sve na svetu povezano ili sa Bogom ili sa đavolom.

Ako razvijemo ovu ideju, možemo reći da se đavo suprotstavljao Bogu koji je želeo stvoriti raj na zemlji. Po toj logici, mi ljudi smo "đavolja rabota". Čovek je zapravo neka vrsta nužnog zla. Verske institucije objašnjavaju da je Evu zaveo đavo i da je ona "zgrešila". Ma nemoj.

Ali čekaj malo! Ako stvar pogledamo sa muške strane, Eva je zapravo bila prva sponzoruša u ljudskoj istoriji! Za jednu jebenu jabuku je prodala i sebe i Adama, i to ne za pršut, vino ili neki komad zlata, nego za običnu jabuku! Da je bar bilo pršuta, mogao bih razumeti, ali ovako – stvarno nema opravdanja. Kad je Bog shvatio da bez ljudi neće biti raja, ipak je pružio priliku Adamu i Evi, nadajući se da možda ipak nismo tolika greška. Međutim, već prvo dvoje ga je razočaralo, a kamoli svi ostali.

Ljudi kao paraziti na planeti
Gledajući naučno, ljudi su na ovoj planeti prisutni tek oko 200.000 godina. Pre nas su vladali dinosaurusi koji su izumrli pre oko 70 miliona godina, a vladali su više od 100 miliona godina. U poređenju sa trajanjem jednog dana (24 sata), ljudi su na zemlji prisutni samo pola hiljaditog dela sekunde.

Za to kratko vreme uspeli smo da napravimo toliku štetu i razaranje da smo verovatno najgori parazit na planeti. Dok je priroda vekovima stvarala balans i harmoniju, čovek je sve to poremetio. Ako bi ljudi nestali, priroda bi ponovo procvetala. Možda je to zapravo bio prvobitni Božji plan – planeta bez ljudi.

Tehnološka evolucija i kraj ljudskog roda
Ako nastavimo ovim putem, jasno je da se približavamo vlastitoj propasti. Robotizacija i veštačka inteligencija mogu nas nadmašiti i istrebiti jer će zaključiti da je planeta bolje bez nas. Roboti ne jedu, ne piju, ne zagađuju – savršeni su čuvari prirode.

Mi, s druge strane, uništavamo sve što dotaknemo. U svojoj ambiciji i pohlepi kopamo sami sebi grob, dok roboti postaju potencijalni "spasioci" planete.

Mudre misli za kraj
Ljudi nismo svesni kratkoće svog života i besmisla stalne trke za materijalnim bogatstvom. Opterećeni smo trivijalnim stvarima i nepotrebnim konfliktima. Mnogi se svađaju "iz principa" i besmisleno troše energiju na gluposti. A kada nam dođe kraj, shvatimo, da smo živeli pogrešno i žalimo zbog propuštenih prilika.

"Posle jebanja, nema kajanja." - Srpska poslovica

Mi smo tu, makar kao greška prirode, ali dok smo živi, živimo najbolje što možemo. Ne gubimo vreme na gluposti i sukobe – radije uživajmo u životu i prihvatimo njegovu prolaznost. Ako nas budućnost i izbriše, barem ćemo znati, da smo živeli.

"Čitav svemir teži, da ostvari vaše želje, ali na svoj način i u svoje vreme. Samo verujte." - Marjan Vukosav

Veoma važno!!!
Svakom čoveku je potrebna sopstvena soba i sopstveni mir, meditacija i koncentracija u samoći. Stalni rad bez razmišljanja, koncentracije i usamljenosti počinje da ubija dušu i ugrožava osobu,a time i ljude oko nje. Klonite se takvih ljudi.

“Kad siromah daje, daje tri puta.

Najgore je kad budala misli, da je pametan i kad se siromah pretvara, da je bogat.
Marjan Vukosav