Zašto je pravosuđe sljedeće na listi Milorada Dodika? 

(Patria) - Venecijanska komisija je  2012.godine istaknula da bi bilo poželjno pravosudne institucije na nivou države Bosne i Hercegovine unijeti slovom u Ustav Bosne i Hercegovine radi dugoročne pravne sigurnost.

U istom mšljenju istaknuto je da je ustavnost ovih institucija potvrdio Ustavni sud Bosne i Hercegovine ali da Venecijanska komisija snažno preporučuje da budu unesene u Ustav Bosne i Hercegovine. Ustavni  sud Bosne i Hercegovine potvrdio je u Odluci U-26/01 da je Zakon o sudu Bosne i Hercegovine usaglašen sa Ustavom Bosne i Hercegovine, u Odluci U-16/08 potvrdio je usklađenost odredbi o krivičnoj nadležnosti Suda Bosne i Hercegovine sa Ustavom Bosne i Hercegovine i u odluci U-11/08 potvrdio je valjan ustavni osnov za postojanje VSTV BIH. 

Sve navedene pravosudne institucije na nivou države Bosne i Hercegovine predstavljaju impliciranu – izvedenu nadležnost, posebno iz obaveze koja proizilazi iz člana 1 Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava – da država mora pružiti jednaku zaštitu svima na cijeloj svojoj teritoriji.  Međutim  kako je to napomenula i Venecijanska komisija one nisu u slovu unesene u Ustav Bosne i Hercegovine. Šta to znači za te institucije? Ako ste Milorad Dodik onda one za vas ne postoje, ako ste Dragan Čović onda to zovete “privremeni okvir”, a zajednički imenitelj ova dva antidržavna pogleda na pravosuđe je “Reforma pravosuđa u skladu sa ustavnim nadležnostima”.

Sporzaum SNSD - HDZ - Osmorka

Milorad Dodik učinio je dostupnim javnosti putem svoga Twitter profila cjelokupan tekst Sporazuma o formiranju vlasti na državnom nivou u kojem se pod rednim brojem 5 nalazi “Reforma pravosuđa” koja glasi:
 “Potpisnici ovog sporazuma opredjeljeni su izvršiti cjelovitu reformu pravosuđa, vodeći  se ustavnim nadležnostim Bosne i Hercegovine, entiteta i kantona, preporukama Evropske komisije, evropskim standardima, dosadašnjim iskustvima i dobrim evropskim praksama, čvrsto opredjeljeni za efikasnu borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije..” 

Već iz prve rečenice i konstruckije “..vodeći se ustavnim nadležnostima Bosne i Hercegovine” jasno proizilazi šta su Dodik i Čović mislili pod tim, a potvrda toga dolazi kroz navođenje “preporuke Evropske komisije” , “evropske standarde” “dosadašnja iskustva”. Sve zajedno, jasno i nedvosmisleno ukazuje da im je cilj napad na nadležnosti državnog pravosuđa, ne ukidanje ali preuzimanje nadležnosti sigurno.

Kako i zašto? 

Milorad Dodik je u februaru 2022. godine, par sedmica prije ruske agresije na Ukrainu u Narodnoj skupštini Republike srpke naredio utvrđivanje Nacrta zakona o visokom sudskom i tužilačkom vijeću Republike srpske, koje bi između ostaloga imalo nadležnost da imenuje nosioce pravosudnih funkcija, dakle ono što sada radi VSTV BIH. VSTV BIH bi i dalje postojao ali ne bi imao nadležnosti da imenuje sudije i tužioce na području entiteta Republika srpska, sa time da je upitno da li bi Čović ostavio tako ili bi tražio formiranje federalnog VSTV, jer da podsjetimo na jedan snimak na kojem Čović kaže “..nije bitno da li će se zvati treći entitet ili kako će se zvati, bitno je da ima svoju izvršnu, zakonodavnu i sudsku vlast”. 

Zašto Dodik želi pravosuđe? 

Slučaj sudije Milana Blagojevića koji je odbio da primjeni Zakon o privremnoj zabrani raspolaganja državnom imovinom Bosne i Hercegovine i kojeg je VSTV BIH disciplinski kaznio (on je navodno “samoincijativno” podnio ostavku) jedan je od razloga zašto Dodik želi da ima pod svojom kontrolom VSTV Rs. Uz to Dodik će imenovanje sudija i tužilaca ponovno uz VSTV Rs vratiti i u Narodnu skupštinu Rs, dakle na stanje koje je bilo do 2002.godine u entitetu Republika srpska. 

Potpuna politička kontrola pravosuđa, mogućnost da “njegove” sudije, provode njegove neustavne zakone kao što je za primjer rečeno ponovno usvojeni neustavni Zakon o nepokretnoj imovini Rs, bez mogućnosti da budu disciplinski sankcionisani ili krivično gonjeni za ono što su uradili jedan je od motiva zašto Dodik namjerava da vrati instituciju VSTV Rs i sa time u vezi je sada dodatno jasnije šta znači “reforma pravosuđa prema ustavnim nadležnostima”. 

Uslovljavanje sporazumom 

VSTV BIH je važeće nadležnosti dobio 2004.godine kada su entiteti potpisali Sporazum o prenošenju pojedinih ovlaštenja sa entiteta na državu Bosnu i Hercegovinu u oblasti pravosuđa. “Pojedina ovlaštenja” su u stvari ovlaštenja državnom VSTV BIH da imenuje nosioce pravosudnih funkcija u entitetske sudove i tužilaštva i da između ostaloga vodi disciplinski postupak protiv njih. 

Dodik, kako se može iz svega zaključiti prema laganom usvajanju Zakona o nepokretnoj imovini, a koji je prošao bez značajnog protivljenja koalicionih partnera, vjerovatno će tražiti da se Sporazum o prenosu pojedinih nadležnosti stavi van pravne snage, barem u odnosu na Republiku srpsku, a što se može uraditi samo kroz Vijeće ministara i Parlamentarnu skupštinu Bosne i Hercegovine. 

Da li će se nešto slično desiti ostaje da vidimo ali tekst sporazuma, ako čitamo, tumačimo i stavimo u konktestu šta Dodik podrazumijeva pod “reformom pravosuđa u skladu sa ustavnim nadležnostima”, ne ostavlja prostora za optimizam.

(M. T. )