Putujte predmeti i ne brinite se zbog zastare!

Piše: Amina Čorbo-Zećo

Izgleda da teza da su tužilaštva u Bosni i Hercegovini generatori mnogih problema sve više dolazi do izražaja. Nedavna odluka Kantonalnog tužilaštva Sarajevo da se predmeti koji se odnose na navodna "politička ubistva" ponovo dostave na nadležnost Tužilaštvu Bosne i Hercegovine predstavlja vrhunac tužilačke sapunice. Naime, dok predmeti ponovo putuju od jednog tužilaštva ka drugome zapita li se iko da li su ti predmeti zastarjeli ili će ubrzo zastarjeti i ko je kriv zbog toga? Podsjećamo da je još 1996. ubijen Nedžad Ugljen.

Nadležno Kantonalno tužilaštvo Sarajevo nikad nije riješilo ovaj predmet. Predmet Leutar mart 1999., nadležno Kantonalno tužilaštvo Sarajevo.  Ubistvo - Terorizam nikad riješeno. Predmet navodno bio ustupljen Tužilaštvu BiH, a onda Tužilaštvo BiH vratilo predmet Kantonalnom tužilaštvu Sarajevo, a Kantonalno tužilaštvo ponovo dostavlja predmet na nadležnost Tužilaštvu Bosne i Hercegovine, a Tužilaštvo BiH ponovo Kantonalnom tužilaštvu Sarajevo i tako do zastare.

Predmet Halilović 1993., isti slučaj. Kantonalno tužilaštvo Sarajevo, pa Tužilaštvo BiH, pa Kantonalno tužilaštvo Sarajevo i tako ukrug dok ne zastari, ako već i nije.

Postavlja se pitanje, kako je moguće da su Kantonalno tužilaštvo Sarajevo i Kantonalni sud Sarajevo bili nadležni za ove predmete sve do osnivanja Suda i Tužilaštva BiH, pa onda se najednom glavni tužilac Kantonalnog tužilaštva Sarajevo dosjetio da predmete ustupi na nadležnost Tužilaštvu BiH, pa Tužilaštvo BiH nakon nekoliko godina duboke pravne filozofije zaključi da nije nadležno i vrati predmet.

Šta se to dešava u tužilaštvima? Ako ćemo gledati stvari sa aspekta struke, nema dileme da je za sve ove predmete nadležno Kantonalno tužilaštvo Sarajevo. Niti u jednom pomenutom predmetu, barem na osnovu dostupnih informacija, ne radi se o ratnom zločinu. U pogledu predmeta Leutar djelo je navodno kvalifikovano kao terorizam a to djelo je propisano Krivičnim zakonom Federacije BiH iz 1998. godine i to članom 146, koji je važio u relevantno vrijeme. Predmet Ugljen i Halilović su navodno ubistva.

Da je predmet Leutar u nadležnosti Kantonalnog tužilaštva potvrđuje i činjenica da su presudom Kantonalnog suda u Sarajevu 12. novembra 2002. godine optužbe za atentat na Leutara oslobođeni Ivan Andabak, Jedinko Bajkuša, Zoran Bašić, Dominik Ilijašević Como, Mario Miličević i Leutarov vozač Željko Ćosić. Oslobađajuću presudu kasnije je potvrdio Vrhovni sud FBiH. 

Ove pravosudne institucije se nikad nisu oglasile nenadležnim, međutim Dalida Burzić jeste. Teško je povjerovati da se radi o većem pravnom znalcu od preminulog sudije Salema Mise ili sudija Vrhovnog suda Federacije BiH.

Dakle, postavlja se pitanje zašto Kantonalno tužilaštvo Sarajevo izbjegava da riješi predmet Leutar, Ugljen i Halilović ali i druge predmete? Da li to postoji strah kod glavnog tužioca ili je u pitanju nešto drugo. Ako nije u stanju da riješi predmet uz pomoć Federalne uprave policije, kantonalne policije, OSA-e, onda zašto prima platu. Zašto bi neko drugi radio posao kantonalnih tužilaca a oni primali platu?

Interesantno je da se i vječiti glavni tužilac Federalnog tužilaštva nikad ne oglašava povodom ovih stvari, a navodno njegovi tužioci vrše kontrolu rada kantonalnih tužilaštava. Kakvu li to kontrolu oni vrše, kad se predmeti ne rade. Vjerovatno mu godi, ali i svim tim tamo tužiocima da rade po principu predmet je vruć ne talasaj, još malo je do penzije.

Izgleda da je vrijeme da se otvori tema da li nam u Federaciji BiH treba ovakvo Federalno tužilaštvo, koje je u zadnjih deset godina potrošilo cca 16,5 miliona KM, a čiji rezultati rada ne postoje, odnosno radi se o Tužilaštvu koje se ne bavi ničim osim postupanja u žalbenim predmetima i izgovaranja riječi "ostajem pri navodima žalbe"!

Toliko su daleko otišli u svom neradu da su zajedno sa sudijama Vrhovnog suda FBiH izlobirali promjenu Zakona o krivičnom postupku Federacije BiH. Izmjenama Zakona o krivičnom postupku Federacije BiH uspjeli su ishodovati da se nakon ukidanja presuda predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje tako da sudije i tužioci sa Vrhovnog suda FBiH, odnosno Federalnog tužilaštva mogu nastaviti sa svojim uživanjem i nepostupanjem u predmetima, a plata ide, ima se vremena da se hoda po seminarima i drže predavanja, a dok suđenja u razumnom roku njih ne interesuju, a i zašto bi, pravda je spora ali nedostižna kako rekoše kolege sa Žurnala?

Zaista zašto građani plaćaju porez, da se tužioci mogu vječito educirati, putovati, ili slati predmete drugim tužilaštvima na nadležnost a platu primati i goniti bijedu za tri kubika građe jer ih od toga neće glava zaboljeti???   

Izgleda da je zaista došlo vrijeme da glavne tužioce biraju nadležne kantonalne skupštine ili parlamenti ovisno o nivou vlasti, jer trenutno ovakav način odabira glavnih tužilaca nije se pokazao efikasnim jer za svoj nerad ili neznanje nikome ne odgovaraju, a ponajmanje regulatoru VSTV-u koje je jedino u stanju da reguliše beskorisne ubleharske projekte i studijska putovanja svojih članova.