Je li Kantonalni sud osudio sarajevske policajce bez valjanih dokaza, ko skriva original hard-disk i šta je na njemu?

Piše: Rasim Belko

Akcija DAR1 u kojoj su pohapšeni sarajevski policajci kako bi se sponzorima “borbe protiv korupcije” prikazali kakvi takvi rezultati i definitivno se može okvalifikovati kao ciljani udar na najslabije karike kojima se najlakše “upakuje”.

Jedan po jedan policajac uhapšen u pomenutoj akciji otišli su na izdržavanje kazni odrezanih po prilično vidljivim copy paste presudama pravosuđa koje korupcija nikada ozbiljnije nije zanimala. Plan kreatora ove pravosudne magije je skoro pa uspio, no čak i kada posljednji policajac ode na izdržavanje kazne, ova priča ne smije biti prepuštena zaboravu.

Ne samo zbog tih policajaca, oni će odraditi kazne jer je neko uzeo američke milione da se bori protiv policajaca koji popiju sok na račun nekog vozača, već zbog generacija koje će odrastati u snažno korumpiranom društvu, obogaljenom lošim tužiocima i sudijama, koji sude po naredbi a ne pravu i činjenicama.

A činjenica je, veli sagovornik Patrije iz struktura Tužilaštva KS da su policajci osuđeni na osnovu isječenih snimaka prikupljenih tokom posebnih istražnih radnji. Pitam kakve ima veze što su isječeni, neće sve slušati, a sagovornik odgovara - slušali su samo što je neko htio da se čuje.

Gdje je original pitam sagovornika, a onda nastaje muk. Originala nema, barem ne u pravosudnom procesu policajcima kojima je namijenjena sudbina kurbana. Očito je sarajevski pravosudni sistem (Tužilaštvo i Sud KS) mislio da će priču prekriti prašina i da niko nikada neće saznati da su mimo pravila procesa osudili ljude koji nisu krivi.

U čudu slušajući priču koja je trebala biti zataškana, kažem sagovorniku da ću pitati Tužilaštvo Kantona Sarajevo, tačnije glavnu tužiteljicu Sabinu Sarajlija. I jesam i dobio sam ovaj odgovor:

“Za traženu informaciju možete se obratiti postupajućem sudu koji je donio predmetne presude”, odgovara Sarajlija preko PR službe.

Nisam glavnu tužiteljicu Sarajlija pitao kome se mogu obratiti, nego je li tačna informacija da nema originala hard diska PIR-a. A sada njoj za nauk, drugi put gospođo tužiteljice kada budete glumili putokaz novinarima kroz pravosudni sistem, znajte da mi nismo nikakvi zombiji, već izgleda i bolje od vas znamo neke stvari.

Nije gospođo Sarajlija sud iznosio dokaze optužbe protiv policajaca, nego Tužilaštvo na čijem ste čelu. Zato ste tužiteljice Sarajlija dužni reći gdje je nestao originalni hard - disk, je li ikada postojao i šta je razlog pa je “nestao”. Krijete li nešto ili nekog, tužiteljice Sarajlija?

Ali, poslušao sam uputu o kretanju mojih pitanja tužiteljice Sarajlija i obratio se Kantonalnom sudu Sarajevo. A oni mi odgovorili:” U vezi sa pitanjima koja ste dostavili ovom sudu, informišemo Vas da na temelju istih nismo mogli izvršiti neophodne provjere, jer Vas zahtjev ne sadrži dovoljan broj podataka po kojim bi bila moguća pretraga kroz Službenu bazu podataka (CMS) (broj predmeta, ime/prezime tačno određenog lica)”.

Dakle, ili Kantonalni sud u Sarajevu ne zna imena policajaca osuđenih u akciji DAR1 ili uvjereni u svoju nedodirljivost ne mare za transparentnost koju redovno naplaćuju od “sponzora borbe protiv korupcije, poput USAID-a i slično”.

Pitao sam i Tužilaštvo i Sud u kakvom je angažmanu bila Obavještajno-sigurnosna agencija u akcije DAR1. Tužilaštvo je odgovorilo: “Tužilaštvo Kantona Sarajevo potvrđuje da je Obavještajno-sigurnosna agencija pružala tehničku podršku nosiocu aktivnosti vezanih za realizaciju naredbi”.

Dakle, hard - disk skoro pa sigurno nije u OSA-i, pa je skoro izvjesno da se nalazi negdje u trouglu MUP KS - Tužilaštvo - Kantonalni sud.

U nadi da ću do više informacija doći kod policijskog komesara Fatmira Hajdarevića, obratio sam mu se na zvaničnu email stranicu 6. jula oko 13 sati. Odgovora nije bilo, pa sam pozivao na službeni broj Ureda komesara, ali tamo se niko nije javio. Komesaru sam se potom javio viber porukom, ali i dalje muk!

Istini ni traga ni glasa. Jer, za istinu, pravo i borbu protiv korupcije sve su prilike ne mare ni pravosuđe ni policija. Važno je opravdati uložena sredstva, a ako je suditi po informaciji sa stranice milione su Amerikanci uložili u pravosuđe u Kantonu Sarajevo, što kao sredstva za rad, što kao obuke tužilaca i sudija. Jedan od tih certifikata dobila je i sutkinja Žana Knežević, koja je bila među sudijama koje su sudile u predmetu DAR1, pa je pitanje kako sutkinja s američkim certifikatom ne prepoznaje nepravilnosti u procesu?

Ali, to je pitanje i za Ambasadu SAD u BiH, USAID i druge američke i evropske organizacije? Gospodo, zapitajte se jeste li prevareni. Milione ste uložili a na kraju je proces počet i završen na ribama koje to nisu? Razmislite gospodo donatori zbog koga se možda krije, ako se krije, originalni hard disk.

A odgovori i šutnja odgovornih koji su navedeni u ovom tekstu dovoljno govori da se nešto pokušava sakriti pod tepih. Ako ste sve te novce ulagali u pravosuđe koje će provoditi selektivnu pravdu onda žali Bože i truda i novaca.

Jer, selektivna pravda je najgora pravda. A takva (ne)pravda dešava se upravo pred vašim očima u Kantonu Sarajevo. Provjerite, vama ne mogu glumiti putokaze i tražiti broj predmeta u CMS, vi ih ipak plaćate, gospodo Amerikanci!