Nemoj stranče ni pod razno u moj život ti da skrečeš, u njemu ni gram ljubavi naći nećeš ... Samo telo bez duše ... Samo srce bez topline ... Na samrti čeznući za nečim što više nikada biti neće ... Ovu je dušu nečija duša na sebe vezala, ovo je srce nečija ruka od sebe odbacila, ovu je ljubav nečija noga sasvim nežno zgazila ... Ova je žena nekada nekome pripadala ova je žena nekada nekome sebe dala! A gde sam sada? Niti na postelji bolna ležim Niti se životu više nadam. Zato produži stranče, da ti suviše na jadam ... Ja živim u svetu svojih snova gde me još miluje ruka njegova i neznam da li živim ili mrem ali svojih se snova ne odričem!

Kakva je to bol u grudima ko da svaka vena od pritiska puca puca! Neće suze na oči neće glas iz usta samo jecaj tiho i nečujno muca. A nekada baš tu si harao istim tim putem kojim krv mi teče u krug Za tobom ugrušak ostao stade krv mi onoga trena kada shvatih da za tebe me nema nisi mi čak ni drug