DRUGIMA SE DEŠAVA TO, O ĆEMU TI RAZMIŠLJAŠ!

kazat ću vam, šta mi se desilo, kakve sinhronizacije mi se dešavaju...

ja imam jako čudan odnos sa svojom majkom... to je moja karma i to moram da izlečim... u glavnom... ona je uradila opet nešto protiv mene - šta smo svi očekivali i svi, koji su u tom okruženju to znaju i okreću oću kad ja poćinjem sa tim pričama...

u glavnom, ona je opet uradila nešto, da sam ja reagovala na svoj naćin... ja sam bila jako tužna... kako ona nikad ne dozvoljava da ja uradim po svome... kako ona mene terorizuje... pa ja sam tužna... pa ja ću se ubiti... nemam više smisla u ovom životu... sve je prošlo, za mene nema nikakvog spasa više...

i tako to ja uronim u te misli... iako dobro znam da neću ništa uraditi... da se umreti ne može uopšte, da je sve što treba da se pregrizemo kroz prepreke koje imamo na putu i da idemo dalje, da idemo dalje i idemo dalje

život se ne može uništiti, iako "umremo", mi smo samo u drugoj dimenziji i možemo se vratiti nazad (jer onaj, koji je "umro" uvek se želi vratiti nazad - tamo, na onom svetu je dosadno i nemaš šta da radiš... na milijune i milijune ljudi, koji su na drugoj strani ćeka na vaskrsenje...)

i tako ja onda sama sa sobom pričam i onda uradim sve da se smirim i kažem si... sutra je nov dan, sve što želim mogu da dobijem i valjda će se taj odnos sa tom osobom izmeniti... jer dolaze velike promene itd...

kad drugi dan dodjem oko podne na FB i vidim kod jednog mog prijatelja da se nekoj osobi desilo nešto strašno i treba da se nadje njezinu adresu da se hitno odveze u bolnicu... on je napisao ime te osobe... idem na njezin FB profil... kad... tamo slika... sakrivena (to FB uradi uvek, kad je nešto vrlo strašno, puno krvi itd)... kliknem tamo, gde piše "ako svejedno želiš da vidiš sliku klikni ovde"... a na slici ruka, ispod nje velika rana... to je tada valjda, kad si sećeš vene... a iznad slike je pisalo: "To sam uradila zbog toga, jer me je moja majka tako terorisala. Kažite joj. Zbogom."

A mene pogodi... jao, pa ona je to uradila umesto mene. Ona je meni pokazala, šta se desi, ako bi uradila onu glupost, o kojoj sam razmišljala juče...

OK, ljudi su brzo našli njezinu adresu, ona je odvezena u bolnicu i valjda je sve u redu sada sa njome. Isto tako odmah je skinuta ona slika, ali sam ju ja uspela pokazati mome sinu i rekla sam mu: "Vidi, ova žena je uradila to, o ćemu sam ja razmiljšljala juće... samo što ja nikada ne bi nožem rezala u svoje telo... to mi nikada ne bi išlo..." A on je samo rekao: "Strašno".

I to je to ljudi... pazite na svoje misli. Čuvajte sebe. Mi smo večni, ne možemo umreti, ali ako po nekoj gluposti umrete, vratit ćete se (ako želite, naravno)... A mi smo ovde i sada zato što smo u školi života - i život na Zemlji je jako težak (bio) i to treba izdržati. Još malo izdržati i paziti na svoje misli.

Volim vas sve i hvala da postojite!