Mateja Černič:
Delim en tak poetičen zapis o pomenu lastne zemlje ... lastna zemlja je vse to in še mnogo, mnogo, mnogo več.
"Oče je vedno govoril, da se zemlje ne prodaja. Ne, niti kadar je najhujše, ko ne rodi, ko se izsuši, ko zaman hrbet naprezaš. Zemlja ni samo denar, ki ga iz nje vzameš, samo številke in papir. Zemlja je, da vidiš, od kod si, da primeš v roke isti grudo, ki sta ga ti in oče in deda preko prstov presejala. Ko se znajdeš v stiski, lahko greš in vpiješ v naročje Bogu, tam kjer nebo sreča travo, da si olajšaš dušo, tam kjer te nihče ne sliši, da zemlja vse posrka. Da se izpoveš, da se vrneš domov boljši kot si odšel.
Zemlja je, da imaš nekaj, kar pokažeš otroku, da ga naučiš, da gleda oblake, če se pripravlja na dež, da se nauči, da pride na svoje skozi preorano pot. Da ima kje videti zajca, lisico, celo srno.
Zemlja je, da se ve, da si tam živel in bival. Da se izčrpaš in greš lačen domov, težak od utrujenosti, a vendar lažji. Da vrata vedno z veseljem odpiraš. Da zvok korakov ne poneha, da se ne pozabi, da te prepoznajo, ko kreneš po cesti.
Zemlja se ne prodaja, niti kadar od nje ostane le še grušč, ko je ostane v loncu le toliko, kolikor je pod nohte dobiš.
Tvoja je. Zemlja se ne prodaja in hlev se nikoli ne izprazni, nikoli. Hiše se ne briše." ❤
/"Otac je govorio da se zemlja ne prodaje. Ni kad je najgore, kad ne rodi, kad se osuši, kad džabe leđa ostavljaš. Zemlja nije samo novac što sa nje uzmeš, samo račun i papir. Zemlja je da vidiš odakle si, da uzmeš u ruke isti grumen što su ti i otac i djed kroz prste prosijali. Kad te muka pritisne da odeš i izvičeš se u njedra Bogu, tamo gdje nebo međi sa travom, da olakšaš dušu gdje te nitko ne čuje, da zemlja sve upije. Da se ispričaš, da se vratiš kući bolji nego što si otišao.
Zemlja je da imaš što da pokažeš djetetu, da ga naučiš, da gleda u oblake hoće li kiša, da nauči da izoranim putem dođe na svoje. Da ima gdje da vidi zeca, lisicu, čak i srnu.
Zemlja je da se zna da si tu živio i bio. Da se izmoriš pa da gladan kreneš kući, težak od umora, a nekako lakši. Da ne prestaje kapija na radost da se otvara. Da se zvuk ne zaboravi, da te imaju po čemu poznati kad drumom kreneš.
Zemlja se ne prodaje, ni kad od nje ostane samo busen, kol'ko za teglu za pod nokat.
Tvoja je. Zemlja se ne prodaje i ne prazni se tor, nikad. Kuća se ne zatire. "
Izvor: fb stranica Meri Cetinić