SELFIJI
Postoji jedna jako lepa i pametna žena, koju pratim na FB, čula sam njenu priču - njenu tešku priću siromaštva, kad je bila dete. A od tada je prošlo 30 godina, i sad je bogata, još uvek je lepa i pametna, ali bože dragi, kad god dodjem na FB, tamo su njezini selfiji. Uvek tip top našminkana, kao da ide na modnu reviju. Svaki dan selfi da ne zaboravimo, kako izgleda.
Idem na Istagram, opet iskaće ona. Bilo u žutoj, zelenoj, plavoj, crvenoj varianti, uvek 100% našminkana, veštačko lepa i tako strašno dosadna! Da preživela sam teške dane, da pričam sa time, dobila sam tu nagradu... jaoooo, hiljadu postova na dan.
Ljudi dragi, kako ne vidite da su selfiji narcizam? Pa kako možete da se slikate svaki dan, svaki dan imate istu facu, samo drugu boju odeće. Zašto su vam potrebni selfiji - i tako i tako imate svoju profilnu sliku i to je - meni se ćini - vaša najlepša slika. Kome su onda potrebni ti silni selfiji? Da, razumem da nismo toga imali kad smo bili mali, pa sad treba to da nadoknadimo? Ili šta...
Ili pokazivanje... evo, ovo jedem, ovo, pijem, sa njom se družim, evo me na moru.
Pa onda još stavi sliku u bikinkama - iako imaš manekensku figuru, to nije za na Fejs! Isto nije za na Fejs slikanje male dece!!! Isto mnogošta nije za Fejs, moraš da imaš meru!
I svaki dan sam na drugome mestu, pa ponovimo vežbu, to sam ja, to ja jedem, to ja pijem, sa vom osobom pričam... ma dosadila si već!
Onda sam baš danas razmišljala, evo sad je "sezona" Izraela, baš kako je pre bila Ukrajina na tapeti... pa sad "svi" objavljuju, za koga su, pa ja sam za toga, pa a ja sam za onoga...
sve je to postalo DaBogSačuva... uf, ukrala sam Selmi ovu reć, nadam se da neće zameriti