dragi ljudi,
išla sam iz trgovine, padala je jako kiša, a tamo jedan stariji čovek sa štapom, bez kišobrana, jedva hoda... baš sam mislila... moram da idem kod njega, da mu dam pola kišobrana... pa nekako nisam išla, strah me je bilo, da će biti na semaforu opet crvena, a žurilo mi se, videla sam ga da ide po drugom putu do pešačkog prelaza...
kad stojim tamo na prelazu, čekam na zeleno za pješake, puno prometa, pada kiša... kad ovaj čovek došao i stoji do mene...
Kao da ga je Univerzum poslao, da mu MORAM posuditi pola mog kišobrana...
I ja mu kažem, evo, malo kišobrana, dok predjemo pešaćki prelaz...a on se brani... ne, ne, neće... a ja baš "idem" u njega, "silujem" ga kišobranom i polakom idemo preko prelaza, vidim, da me svi tamo u autima gledaju... a on ide na kraju u drugu smer kao ja - kao da beži od mene, kao da ga je strah da ću ga pratiti - i neće da stane trotoar... a već je zelena za aute...
I najzad odustajem i kažem mu... "Evo, idem ja na drugu stranu, samo vas molim da stanete na trotoar. Sretno!"... on nije ni mahnio rukom, sigurno si je mislio: "Uf, pobegao sam joj."
Dragi ljudi, neki ljudi ne žele našu pomoć!