Stefan Đorđević je rojen v začetku 90-ih v Kragujevcu. Skozi  je dal vse košarkarske selekcije, toda za kaj več je bil  prepočasen in preveč len. Trenutno študira na  fakulteti inženirskih znanosti kragujevške univerze, že leta pa  se ukvarja z analizami, skavtiranjem in pisanjem o košarki. Zaradi pristnosti Stefanove kolumne vsak torek berete v izvornem srbskem jeziku, vezane pa so prvenstveno na ABA  Ligo in košarkarsko dogajanje na področju bivše države ter po novem tudi na ligo NBA in njene košarkarje.   Sat odbrojava svoje i najveća sportska smotra na svetu samo što nije počela. Zbog toga vam danas predstavljamo grupu A košarkaškog turnira na Olimpijskim igrama. Učesnici ovog dela žreba su: -Francuska -Sjedinjene Američke Države -Venecuela -Srbija -Kina -Australija   Francuska Iako su Francuzi prva ekipa iz Evrope koja se domogla odličja na OI, iako su učestvovali na prvim Igrama nisu baš bili strah i trepet svih ovih godina. Imaju 8 učešća do sada i dva srebra. Jedno te 1948. godine i drugo 2000. u Sidneju. Ipak sigurno ono po čemu su najpoznatiji Francuzi širokoj javnosti jeste istorijsko zakucavanje Vinsa Kartera preko njihovog igrača Frederika Vajsa.

Početkom 21. veka mnogo toga se promenilo kada je u pitanju košarka u Francuskoj. Došla je neka nova generacija predvođena Tonijem Parkerom. Njegova desna ruka svih ovih godina je Boris Dijao. Možda i najsimpatičniji igrač današnjice. Espreso aparat u ormaru  svlačionice. Slike sa čašom vina sa letovanja specijalno za Grega Popovića. Nasmejana faca uvek, ma pravi je taj Boris Dijao. Ono što malo vas zna da je Bobo kao mlad igrač bio izuzetno fizički priprmljen. A ovo je dokaz:

Ono što odlikuje ovu generaciju Francuza jeste upornost, spremnost da se bore za svoju zemlju i gospodstvo. Parker se gotovo svakog leta vraćao u tim iako je imao preteške sezone sa svojim Sparsima. Iznova i iznova je pokazivao koja je velečina. Kako su, pre svega zbog glumatanja, foliranja, Španci najomraženiji tim u Evropi, a i šire, Francuzi mu dođu nešto poput sušte suprotnosti. Francuzi su Betmen, a Španci Džoker. Što se tiče ovog turnira opet je udarna igla Toni Parker. Bez sumnje i bez ljutnje Rigodoa najbolji Francuz ikada. Evidetno je da je Toni u padu forme poslednje dve godine, ali najbolji igrači uvek zadaju taj završni udarac kad to niko ne očekuje. Glavna potpora biće mu Nik Batum. Čovek kome je jedina mana u igri to što nije konstantan, inače je vrhunski igrač. Ceo komplet nudi i prava je milina gledati ga. Reket bi trebalo da zatvori Rudi Gober koji je ateletski premoćan i koji i u NBA ligi pravi ogromnu razliku na svojoj polovini terena. Čudnom odlukom Vensana Kolea nema Furnije. Uvek je Francusku mučio šut spolja zato nisam baš siguran zbog čeka je Evan otpao, ali šta je tu je. Posebno ako uzmemo u obzir činjenicu koliko je u današnjoj košarci baš taj šut za tri poena bita. Glavnu ulogu kada je u pitanju pozicija beka šutera uzeće MVP Evrolige – Nando De Kolo. Sastav: PG: Toni Parker, Tomas Ertel, Antoan Dio SG: Nando De Kolo, Šarl Kaudi SF: Nikola Batum, Mikael Želabal PF: Boris Dijao, Kim Tili, Floran Pjetrus C: Rudi Gober, Žofri Lovernj Selektor: Vensan Kole   SAD Da se ne lažemo dok se gledamo u oči i grlimo. Kada se kaže basket na Olimpijskim Igrama svi misle na Amerikance. Teško da ćete naći dominantniji reprezentativni kolektiv u bilo kom sportu. Svega tri puta nisu stigli do zlata na ovom takmičenju. Prvi put je to bilo u onom čuvenom meču sa Sovjetima ’72 godine, drugi put 1988. godine. To što te ’88 nisu stigli do zlata možda je i najbolja stvar ikada u basketu. Naravno razlog je ’92 godina i Barselona. Najjači tim ikada i najjača igra ikada. Može da se diskutuje da je onaj tim ’96 možda bio i jači, to jest u tom trenutku bio jači, ali je jedini pravi istinski Dream Team bio ’92 godine. Dobro, falio je tu možda Ajzea Tomas, ali jasno je da Džoranu niko nije smeo da protivreči. Ameri ’92: Medžik Džonson, Čarls Barkli, Kris Malin, Džon Stokton, Karl Meloun, Klajd Dreksler, Majkl Džordan, Skoti Pipen, Leri Bird, Patrik Juing, Dejvid Robinson i Kristijan Lejtner. Selektor: Čak Dejli Niko im nije bio ni blizu. Logično. Ne samo po igri nego po pristupu istoj. Oni su bili rešeni da pregaze svakog protivnika i da naprave show i tako je bilo. Njihovi protivnici su ih se bojali. Neki su se slikali sa njima.. Prava je šteta što je Jugoslaviji zabranjen nastup jer bi to bio istorijski meč. Ne bi konačan rezultat bio drugačiji, ali bismo videli gde je najbolja selekcija Evrope bila u tom momentu u odnosu na najjači tim. Treći put da Amerikanci nisu stigli do zlata je 2004. godine. Kada je Leri Braun koristio Vejda i Lebrona samo za presing, Karmela nije ni koristio, a Dankan se epski raspadao. Zanimljivo je da su Amerikacni u polufinalu sa Argentincima (izgubili meč) šutnuli svega 11 trojki. Danas možemo da očekujemo da na primer Klej Tomson sam šutne tih 11 trojki. Toliko se košarka promenila od tada… Što se tiče ovog tima Amerikanca prva zvezda je svakako Durent, a odmah iza njega ide Karmelo Entoni. Njih dvojica kada igraju FIBA takmičenja je nešto najlepše što košarka može da ponudi. Uz njih su tu mlade snage Irving, Tomson, Batler, Džordž spolja, kao Kazins i Grin unutra. Sastav: PG: Kajri Irving , Kajl Lauri SG: Klej Tompson Džimi Batler Demar Derozan SF: Karmelo Entoni, Pol Džordž, Herison Barns PF: Kevin Durent, Drejmond Grin C: Demarkus Kazns, Diandre Džordan Selektor: Coach K   Venecuela Do sad jedno učešće već spomenute 1992. godine.  Tim od koga niko ne očekuje ništa na ovom takmičenju, da budemo iskreni. Pravo je čudo kako su se i dokopali ovog takmičenja zato im i skidamo kapu. Jedni “poznati” igrač ovog tima otkazao je svoje učešće, a u pitanju je NBA igrač Grejvis Vaskez. O Venecueli znamo isto koliko reprezentativci Amerike o drugim selekcijama, a to je rečima Rudija Geja – Turska je divan grad. Dobro, znamo ko je Ugo Čavez i da su devojke iz Venecuele baš pravo dobre. Sastav: PG: Gregori Vargas, David Kuliban SG: Cezar Garsija, Harold Kazorla SF: Dvajt Luis, Entoni Perez, Hoze Vargas PF: Luis Betlemi, Nestor Kolmenares, Vindi Graterol C: Gregori Ečenike, Miguel Ruiz Selektor: Garsija Nestor   Srbija Od kako je Srbija samostalna država košarkaški tim nije uspevao da se plasira na Olimpijske igre. To je bio glavni cilj selektora Dude Ivkovića kada je preuzeo kormilo reprezentacije. London 2012. je bio cilj za generaciju Tea, Tepića, Tripkovića, Novice i ekipe. To nije ostvareno. Veliki broj tih igrača više nije na nivou na kom se očekivalo da bude. Neki poput Tripka više i ne igraju košarku. Neka nova genracija je stigla do Brazila, ali je lider ostao isti, a to je Teo. Teodosić je ono što odvaja Srbiju od drugih ekipa. Plejmejker je motor ekipe i od njege sve kreće, a Miloš je jedan od najboljih. Jednako dobrog, neki bi rekli, plej među krilnim centrima nažalost neće biti na Olimpijskim igrama. Nemanja Bjelica zbog povreda propušta ovo takmičenje. U njegove velike cipele moraće uskočiti Jokić. Momak koji je za dve godine prešao put dugačak bar par svetlosnih godina i momak koji je pravo blago srpske košarke. Uz njih Bogdanović je neko ko mora da povuče kada se bude lomilo, ali da budemo realni bez Bjelice šanse ove reprezentacije su znatno umanjene. Ipak, sam plasman na Olimpijske igre je ogroman uspeh. Posebno ako na tom turniru niste učestvovali 12 godina… Najveći uspeh, tada Jugoslavije, bilo je zlato 1980. godine. Teško da će se to sada ponoviti, ali oni optimističniji pucaju na medalju. To će takođe biti izuzetno teško, ali ne i nemoguće. Bilo je mnogo kontraverzi u vezi sastava tima Aleksandra Đorđevića. Pre svega oko Bobana Marjanovića. Saša ima svoju viziju, svoj način rada, svoje postulate i to se mora poštovati. Ono što se sigurno očekuje od ovog tima jeste lepšrava i dobra košarka. Kada igraju Teo i Jokić to je zaista poezija. Bogdan je tu da puca iz daleka, Kalinić i Jović da donose energiju u defanzivi, a Marković da donosi sigurnost. Sastav: PG: Miloš Teodosić, Stefan Jović, Stefan Marković SG: Bogdan Bogdanović, Nemanja Nedović SF: Nikola Kalinić, Marko Simonović PF: Milan Mačvan, Nikola Jokić, Stefan Birčević C: Miroslav Raduljica, Vladimir Štimac Selektor: Aleksandar Đorđević Kina Jao Ming. Jao Ming. Jao Ming. Kome god da spomenete košarku u Kini to je prva, a često i jedini asoscijacija. Navijače Srbije još uvek peče poraz od ovog gorostasnog centra i Kine 2004. godine. Jao već godinama ne igra košarku, ali liga u Kini napreduje. Dovode se dobri stranci, a i igraju za prilično ozbiljne novce. Za Kinu se može reći i da su standardni učesnici Olimpijskih igara pošto ovo takmičenej ne propuštaju još od 1984. godine. Do Brazila su stigli kao šampioni Azije. Frapantan je podatak da u Kini oko 300 miliona ljudi igra košarku. Prosto neverovatno! Udarna igla ovog tima biće bivši NBA as – Đienlijan Ji. On već godinama nastupa za reprezentaciju i najbolji je igrač. Zvanični podaci govore da ima 30 godina, ali mnogi smatraju da mu kršetnica nije validna. Kako god bilo, on je tu i biće prva zvezda ovog tima. Svoju šansu Kinezi će tražiti protiv Venecuele i uz jedno iznenađenje eto njih u četvrtfinalu.   Australija Čini se da njihovo vreme tek dolazi. Eksum, Simons, Majker su svetla budućnost, ali ne bi ni sadašnjost trebalo zanemariti. NBA igrači poput Boguta, Delavedove, Milsa su jako kvalitetni. Zbog ne tako jake konkurencije u Okeaniji Austalija je gotovo redovan učesnik Igara. Taj niz traje još od ’72. godine. Čak tri puta su se borili za medelju u svojoj istoriji, ali sva tri puta bez uspeha. To su bili mečevi za treće mesto godina 1988., 1996. i 2000. godine. Sastav: PG: Peti Mils, Metju Delavedova, Demijan Martin SG: Kris Golding , Kevin Liš SF: Džo Ingls, Rajan Brokof PF: Dejvid Andersen, Kameron Berstou C: Endru Bogut, Eron Bejns, Brok Motum Selektor: Andrej Lemanis Kada na petoricu NBA igrača (Bogut, Bejns, Mils, Delavedova i Ingls) dodate iskusne evroligaške igrače poput Brokofa ili Motuma, koji je imao odlične partije za Žalgiris, dobijete jako dobar tim. Tu je i stara kajla – Anderson. Ovo je tim kadar da pomrsi račune velikom broju protivnika i niko neće biti srećan da naleti na njih.