Stefan Đorđević je rojen v začetku 90-ih v Kragujevcu. Skozi je dal vse košarkarske selekcije, toda za kaj več je bil prepočasen in preveč len. Trenutno študira na fakulteti inženirskih znanosti kragujevške univerze, že leta pa se ukvarja z analizami, skavtiranjem in pisanjem o košarki. Zaradi pristnosti Stefanove kolumne berete v izvornem srbskem jeziku, vsak torek dopoldan, vezane pa so prvenstveno na ABA Ligo in košarkarsko dogajanje na področju bivše države.

---

Neposlušan i netalentovan Sportski program na televiziji čini se nikad bogatiji.  Mislim da muškarci vikendom nemaju potrebu da ustanu iz svojih fotelja. Da li pratite košarku, fudbal, moto sportove ili ne daj Bože tenis , svega ima. Još ako ste na vreme kupili grickalice i piće, možete se pozdraviti sa vašim socijalnim životom.  I u moru sportova najjači utisak na mene ovog vikenda ostavila je partija Stefana Sinoveca (19p, 6as, indeks 27). Od malih nogu imao je svoje ja, krasilo ga je samopouzdanje, što nekada nije nužno dobro. Naime generacija momaka rođenih 1988. godine koji su nastupali za mlađe selekcije Partizana proglašena je netalentovanom. Tom timu je pripadao  Sinovec , kao i Nemanja Bjelica, Sava Lešić između ostalih.

foto: abaliga.com

Za razliku od ostalih “netalentovanih” Sinovec je dobio objašnjenje da on ne trpi autoritet  i da je zbog toga suvišan. U matični klub vratio se pred početak istorijske sezone 2009/2010. Te godine je imao  skromnu ulogu, a dolaskom Vlade Jovanovića na klupu usledio je ponovni razlas. Sa ove vremenske distance više nego loša odluka Partizana, ako mene pitate (može centrala da pogreši, ali ne dva puta!) Za razliku od polovine sadašnjeg rostera crno-belih ume da izmisli i postigne koš iz svoje kreacije. Koliko je još u mladosti košarka bila bitna, najbolje govori anegdota da je pred jedan jako važan meč Sinovec u snu pričao o utakmici. Iako je bio u dubokoj hibernaciji, jasno i glasno je ukućanima detaljno opisivao sve. Uvek se nekako nalazio ispod radara, daleko od žiže javnosti, gradeći svoj put na svoj način. U pitanju je  pravi ligaški bek koji na terenu radi bukvalno sve. Odličan šut, siguran prodor, uvek agresivan u skoku, odbrana sa velikim intezitetom, neverovatna količina energije je pravi opis njegove igre. Možda ne poseduje kvalitete da bude nosilac igre najvećih evropskih ekipa, ali što se ABA lige tiče on se na mojoj lestvici kotira jako visoko.  Mnogi treneri u Jadranskoj ligi dele ovo moje mišljenje. Nikada se ne štedi na parketu, daje sve od sebe i vrlo često ide preko granice bola. To su najbolje osetili navijači Radničkog u periodu kada je Sinovec nastupao za Kragujevčane. Rastanak sa timom iz Šumadije teško je pao “đavolima”. Kada publika oseti tu isrku, prepozna da nešto radite iz ljubavi, to je sigurno najveća satisfakcija za jednog košarkaša. Igrajući za Vizuru na jednom meču Sinovec je nezgodno pao i to direktno na glavu. Brzo se podigao, negirajući da se radi o nečem ozbiljnijem, te je meč odigrao do kraja. Sutradan spremajući se za trening nije mogao da pronađe svoje patike, prevrnuo je čitavu kuću, ali beuspešno. Kada je to rekao svojim saigračima dobio je objašnjenje da je patike bacio jer su se raspale. Sinovec se toga nije sećao, kao ni većeg dela utakmice. U doba kada se igrači sve više čuvaju, štede za nove ugovore, ne libe se da odbiju poziv reprezentacije, takav postupak je sigurno vredan divljenja.

foto: abaliga.com

I onda je zaista teško poverovati da Stefana Sinoveca nikada nema, barem na širem spisku reprezentacije. Razna imena su se provlačila kroz spiskove selektora, dešavalo se da i samim igračima bude neprijatno što se nalaze na istim. Forsirali su se igrači specijalnih zadataka, nedefinisanih pozicija, a za kompletnog igrača nekako nikada nije bilo mesta. U tome je verovatno i najveći problem srpske košarke, neverovatno loša selekcija. “Šta biste radili da ne igrate košarku”? – Bio bih nesrećan, kratako i jasno rekao je Sinovec. Život ga nije mazio, šta više zadao mu je bezbroj udaraca. Mnogi od nas bi poklekli, predali se, izgubili se negde na putu, on je ostao jak i ostvario je svoj cilj. Radi ono što voli, uživa u tome, srećan a to je na kraju dana cilj svakog od nas?