Stefan Đorđević je rojen v začetku 90-ih v Kragujevcu. Skozi je dal vse košarkarske selekcije, toda za kaj več je bil prepočasen in preveč len. Trenutno študira na fakulteti inženirskih znanosti kragujevške univerze, že leta pa se ukvarja z analizami, skavtiranjem in pisanjem o košarki.
Zaradi pristnosti Stefanove kolumne berete v izvornem srbskem jeziku, vsak torek dopoldan, vezane pa so prvenstveno na ABA Ligo in košarkarsko dogajanje na področju bivše države.
Komandant Džile
Mnoga trenerska imena su prošla kroz Jadransku ligu, a čestim otkazima taj broj se intenzivno povećava. Neki su potošeni prebrzo, neki se nisu snašli, neki jednostavno nisu dorasli poslu. Ako izuzmemo Vujoševića, jedini kouč koji ima apsolutnu podršku i slobodu u radu je
Aleksandar Džikić. Ovo je priča o njemu...
Postoje dva načina da se postane trener. Prvi je da ste bili profesionalni igrač pa samim time mnogo lakše dobijate trenerske poslove. Drugi način je mnogo teži i neizvesniji - ići od samoga dna, korak po korak. Ako pogledate Džikićevu figuru, nametnuće vam se odgovaram kojim putem je išao. Radio je u Partizanu kao pomoćnik Vujoševiću. Takođe, trenerski put je gradio i u Beovuku.
-
foto: abaliga.com
Kako su nekada u košarkaškom savezu Srbije radili vizonari, grupa mladih trenera je poslata u Severnu Ameriku na usavršavanje. Talentovani treneri su radili sa velikim
Gregom Popovićem, sa
Rojom Vilijamsom (trener Kanzasa i Severne Karoline). Jedan od učesnika ovog putovanja bio je i Džikić, a time su mu se otvorila mnoga vrata. Ma koliko znate košarku, naporno radite, bez određnih kontakata teško da ćete daleko stići. Leta 2005. godine postao je prvi trener koji je bez ikakvog rada u Americi seo na klupu NBA tima (pomoćnik u Minesoti).
Kevin Garnet je tada bio centralna ličnost u „Target centru“. Garnet je jedan od najkomplikovanijih ljudi u NBA. Pred meč ne priča ni sa kim, ako ga poremetite spreman je da vas ubije, ali je Džileta odlično prihvatio. Zbog čega? To ni sam Džikić ne zna.
Nakon dve godine u Americi bilo je vreme za prvi samostalni aganžman u Evropi. Na polu sezoni preuzeo je posrnulu Olimpiju, doveo je do F4 ABA lige, a u Sloveniji uzeo titulu. Naredna sezona nije počela najbolje te je Džikić morao da pakuje kofere.
Nakon toga preuzeo je Krku i sa njom pisao istoriju. Tim iz Novog Mesta sa Džiletom na klupi beleži izvanredne rezultate (tri titule prvaka Slovenije, Evročelendž kup, dva Kupa Slovenije, fajnal for Jadranske lige). Da budemo iskreni u 99 posto timova ekipu formira budžet, a trener pokušava da napravi što bolju selekciju. Džikić voli da ima atletski moćan tim, koliko je to moguće. Otuda ne čudi činjenica da su
Zoran Dragić i
Edo Murić blistali u njegovim sistemima. Inače, Zoran je njegov omiljeni igrač. Koji god tim da vodi voleo bi da ga ima u ekipi.
Kao učenik
Duška Vujoševića insistira na sporijem tempu (Krka igra na nekih 67 poseda po meču), čvrstoj odbrani i skoku u napadu. Neću da lažem, gledati Krku vrlo često može čoveka naterati da izvrši samoubistvo. Odbrana puca, protivnik ne može da pogodi ocean, igrači se pitaju da nisu ovi obruči uži (?!), rezultat bude 60:58, a gledaocu otpadne kosa. Pobeda od 60:58 na kraju dana je opet pobeda, ma koliko estetski bila ružna. Sa rosterom kakav uglavnom ima Krka bilo kakva druga filozofija teško da bi donela rezultat.
Džikić ne voli da gubi. Zanimljiva je anegdota da je jednom prilikom rekao da ni ćerkicu ne pušta da ga pobedi u video igrama. Taj pobednički mentalitet i tu želju za trijumfom prenosi na svoje igrače. Svi igraju sa istom idejom, istim ciljem, ne odustaju od principa. Doduše, teško da to važi i za Armsteda. Čovek uzima šuteve zbog kojih bi ga svaki trener nokautirao, ali dok pogađa svi viču: „ Bravo care!“.
-
foto: abaliga.com
Istina, imao je Džikić ne tako slavnu odiseju u Lijetuvos Ritasu. Bilo je uspona i padova, ali bi trebalo da znate da rad trenera u većim klubovima ne zavisi samo od igara na parketu. Jedan
Dejvid Blat je konsantno bio miniran u Makabiju, na primer. Džikić očigledno nije čovek koji ume da se umiljava određenim ljudima. Direktan je i često prek, a to ga je više puta koštalo u karijeri. Osim ako vi ne mislite da je normalno dobiti otkaz jer ste od CSKA izgubili 2 poena razlike?
Posao trenera je da od sastojaka napravi pitu. Što su sastojci kvalitetniji pita je ukusnija. Džikić nekako godinama uspeva da pravi odličnu pitu i bez kora. Neki bi rekli da je poput Vujoševića endemska biljka, može cvetati samo u određenom okruženju. Ja se ne bih složio ...
Slovenci bi trebali da mu se svakog dana zahvaljuju (osim ako navijate za Olimpiju). Navijače Krke je navikao na uspehe. Odlično radi sa mladim igračima (Murić, Dragić, Klobučar, Kastrati, Bolčina). Srbi bi trebali da mu konačno daju priliku da radi u svojoj zemlji, a do tad ćemo čupati kosu i pratiti Krku ...
Kolumna izraža mnenje avtorja in ne nujno uredništva kosarka.si.
Pretekle kolumne:
Stefan Đorđević je rojen v začetku 90-ih v Kragujevcu. Skozi je dal vse košarkarske selekcije, toda za kaj več je bil prepočasen in preveč len. Trenutno študira na fakulteti inženirskih znanosti kragujevške univerze, že leta pa se ukvarja z analizami, skavtiranjem in pisanjem o košarki.
Zaradi pristnosti Stefanove kolumne berete v izvornem srbskem jeziku, vsak torek dopoldan, vezane pa so prvenstveno na ABA Ligo in košarkarsko dogajanje na področju bivše države.
