Stefan Đorđević je rojen v začetku 90-ih v Kragujevcu. Skozi je dal vse košarkarske selekcije, toda za kaj več je bil prepočasen in preveč len. Trenutno študira na fakulteti inženirskih znanosti kragujevške univerze, že leta pa se ukvarja z analizami, skavtiranjem in pisanjem o košarki. Zaradi pristnosti Stefanove kolumne vsak torek berete v izvornem srbskem jeziku, vezane pa so prvenstveno na ABA Ligo in košarkarsko dogajanje na področju bivše države.

---

Danny Green - od očaja do sijaja Još jedno kolo Jadranske lige je iza nas, kolo u kome su oba slovenačka tima ponovo upisala pobede. Nakon toplo-hladnih izdanja Krka je upisala četiri vezane pobede, a Olimpija je prati sa tri trijumfa u nizu. Zmajčeki su lako savladali Zarar, opet je skok funkcionisao odlično. Sigurnost pod koševima i odlična realizacija Klemena Prepeliča sa linije tri poena bila je dovoljna za ubedljivu pobedu. Međutim, prosto je neverovatno da su igrači Olimpije ponovo imali katastrofalnan procenat pogođenih šuteva sa bacanja, svega 50 posto (11/22). Verujem da bi Olimpija imala koju pobedu više da su samo nešto bolje realizovali šuteve sa linije penala. Crvena zvezda je oborila još jedan rekord lige. Naime pobeda nad Solnokom je najubedljivija u istoriji lige, što je sigurno još jedan pokazatelj dominacije koju crveno-beli za sada imaju u takmičenju. Sa druge strane i Partizan beleži odlične rezultate u 2015. godini. Tim Duška Vujoševića ne zna poraz poslednjih sedam mečeva, ne verujem da će tu stati pošto ih u narednom kolu očekuje duel sa Levskim. Iznenađenje kola sigurno je prilično laka pobeda Mega Leksa nad ekipom Budućnosti. Centarski tandem Musli – Nikolić uništio je Podgoričane, dok su spoljnu liniju predvodili Miljenović i Kešelj.

foto: union olimpija

Junak današnje priče je Danny Green. Ne, ne radi se o Danny Greenu poznatnom kriminalcu (pogledajte film „Kill the Irishman“), već o bivšem beku Union Olimpije, sada članu San Antonio Spurs-a. Priča prepuna obrta na kojim bi i Christopher Nolan pozavideo, ali priča koja može biti počuna za sve nas, bilo čime se u životu bavimo. Green je rođen u North Babylonu, 40 milja od centra New York-a. Interesantno je ga je podigao samohrani otac, što je pravi raritet. Ako pogledate veliku većinu NBA igrača (Afroamerikanci), najčešće su ih vaspitavale majke. Pa dovoljno je da pogledate onaj epski govor Kevina Duranta prošle godine na dodeli MVP nagrade. Green je išao u privatnu srednju školu  St. Marry gde je paralelno sa košarkom igrao i američki fudbal. Bio je kvoterbek (nije baš bio Tom Brady), ali je košarka bila veća ljubav. Legendarni Roy Williams se zainteresovao za mladog šutera, te je ubrzo Green obukvao čuveni dres Univerziteta North Carolina. Kao freshman ulazio je sa klupe kao šesti igrač i beležio je 7.5 poena po meču, odnosno 3.7 skokova. Nakon solidne prve sezone, desio se pad. Otac koji mu je bio glavni oslonac i podrška u život je uhapšeh. U raciji koju je sprovela policija Danny Green Senior je optužen da je prodavao kokain. Navodno je zaplenjeno droge u vrednosti od nekih 45 miliona dolara. Negirao je krivicu, a presuda je bila 22 meseci u zatvoru. Prevaliti nešto tako preko leđa je preteško i za ostvarene i zrele osobe, a ne za jednog mladića na koledžu. Green se mučio na terenu, bilo je preteško misliti na košarku, ma na bilo šta. Gotovo je bilo da Green promeni sredinu. "Ja sam od onih koji misle da bi na drugoj godini morao da budeš bolji igrač, nego što si bio kao freshman," jasan je bio coach Roy. Ipak, nekako su svi prebrodili tu situaciju, te je Danny ostao na koledžu. Ispostavilo se da je to bila prava odluka. Sve se poklopilo i North Carolina je pobedom nad Michiganom 2009. godine osvojila svoju petu NCAA titulu. A naš junak ušao je u istoriju kao jedini igrač koji je zabeležio preko 1000 poena (1368), preko 300 skokova (590), preko 200 asistencija (256), 100 blokada (155) i preko 100 ukradenih lopti (160).

foto: nba.com

Na Draftu ga biraju Cleveland Cavaliers kao 46. pika. Cavsi su tada  bili u jednoj od svojih faza kreiranja šampionskog tima oko Lebrona. A kakvi igrači su najbolji za sistem u kome igra Lebron? Igrači koji igraju dobru odbranu, odlično se kreću bez lopte, pogađaju otvorene šuteve i i tako šire igru. To naravno u Ohio nije prepoznao, te je Green sedeo na kraju klupe. Najčešće je mahao peškirom, gledao kako nesrećni Daniel Gibson kupi minutažu, a boga mi i milione. Ubrzo je Green otpušten i usledila je selidba u Texas, San Antonio. Dobio je desetodnevni ugovor sa četom Gregga Popovicha. Grejanje klupe, loše navike, loš stav, je jedino što je Green pokupio iz Clevelanda. Kada dobijete desetodnevni ugovor, trebalo bi da budete maksimalno angažovani na treningu. "Green se ponašao kao da nas on čašćava svojim pristustvom na treningu. Tako stvari ne funkcionišu kod nas," jasan je bio Popovich. Tako da je Green ponovo morao da pakuje kofere već nakon samo 6 dana. Usledila je Razvojna liga, a onda 2011. godine usled lockouta i put ka Evropi.  Tada su ABA ligu stigli Nikola Peković, TJ Ford, Nikola Vučević, Jordan Farmar. Green se bukvalno raspadao u Ljubljani, ja svojim očima nisam mogao da verujem. Bilo mi je neshvatljivo da tako loše igra. Sećam se meča protiv Cibone u kojem nije mogao pola sata da se upiše. Ništa nije mogao da pogodi, ma prosto ni na šta nije ličilo. Da budemo iskreni i TJ Ford u Zagrebu, Ty Lawson su se takođe kompletno raspadali. No, Danny nije izgubio samopouzdanje i veru sebe. Čvrsto je verovao da je njegovo mesto u NBA ligi i to upravo u Spursima. Lično je pozvao Gregga Popovicha da pita za drugu šansu, stari vuk mu je izašao u susret. Green je bio dovoljno pametan da tu drugu šansu iskoristi. To je upravo ono što odvaja pametne i zrele ljude, sposobnost da nauče na svojoj prvoj grešci, da drugu zgrabe i iskoriste je. Neki drugi i tu drugu prokockamo...

foto: nba.com

Nije prošlo dugo vremena, a Green je postao stalni član petorke Spursa. Pogađao je trojke u serijama, brza igra, odličan protok lopte mu je potpuno odgovarao. Gledali smo pravu ofanzivnu rapsodiju, visoke procente šuta, dobru tranziciju, slobodu u igri. Uz to je Green pružao odlične partije u oba smera. Čuvao je Lebrona, poptuno je omeo Duranta i Westbrooka. Procenti šuteva su im drastično padali kada je sa druge strane bio Danny. Manu, Tony, Timmy još jednom su doveli svoj tim do Finala. Čekao ih je Lebron James i Miami Heat. Green je bio silovit, sipao je kao lud, kao da je na drogama, košarkaška publika u transu. I rekord Ray Allena je pao. Green je ubacio 25 trojki u Finalu. Ipak, to nije bilo dovoljno za titulu, ostao je praznih šaka. Većina analitičara je smatralo je da je Green odigrao jednu sezonu dobro i da ne bi trebalo očekivati da ponovi partije. Nešto kao one hit wonder, nešto poput letnjeg raspusta kada si klinac. Pričali su da će sve biti drugačije jer više Green nije X faktor. Skauti su ga upoznali, odbrane će biti drugačije postavljene, neće mu dozvoliti otvorene šuteve, biće primoran da igra više sa loptom. Spursi su godinu dana stariji, propustili su svoju šansu. Naravno, nije bilo tako. Usledila je još bolja košarka matoraca iz Teksasa, Green je ponovo sipao i sipao. Uspeli su da ponovo dođu do finala, opet protiv Miamija. Iz sveg srca sam navijao sa Spurse, iako ih nisam voleo na početku 21. veka. Nisam navijao za njih jer mrzim Lebrona, naprotiv. Lebron je najbolji igrač na svetu, bez ikakve dvojbe. Jednostavno sam navijao za Spurse jer je to bila pobeda malog čoveka. Tim sa malog tržišta, sa igračima koje kupe uglavnom na draftu, bez neke pompe, sjaja, timskom igrom ide do samog vrha ... Priča Danny Greena je izuzetna, puna uspona i padova, kakav je i sam život. Često te odluke odvedu na pogrešan put, tvoje je da budeš dovoljno pametan da to shvatiš na vreme. Green je ukapirao, nije vrhunski igrač, nije igrač vrhunske klase, ali je vrhunski u onome što radi. Threes and D, su njegovo oružje, a takvi igrači će uvek imati svoje mesto u najboljim timovima na svetu. Kolumna izraža mnenje avtorja in ne nujno uredništva košarka.si!