Stefan Đorđević je rojen v začetku 90-ih v Kragujevcu. Skozi je dal vse košarkarske selekcije, toda za kaj več je bil prepočasen in preveč len. Trenutno študira na fakulteti inženirskih znanosti kragujevške univerze, že leta pa se ukvarja z analizami, skavtiranjem in pisanjem o košarki. Zaradi pristnosti Stefanove kolumne vsak torek berete v izvornem srbskem jeziku, vezane pa so prvenstveno na ABA Ligo in košarkarsko dogajanje na področju bivše države.

---

  Luka Mitrović Prošao je i april mesec, boga mi bilo je utakmica i utakmica u ovom mesecu. Da bi ste odgledali sve mečeve morate pauzirati život, ali bukvalno. Od plejofa Evrolige, preko NBA lige, domaćih šampionata, do ABA lige. Ukoliko uzmete u obzir činjenicu da za vreme jednog tajmauta u NBA ligi možete komotno da pogledate celokupnu triologiju „Kuma“ Francisa Kopole.

foto: abaliga.com

Što se Jadranske lige tiče došlo je vreme da se svode računi. Apsolutno zasluženo pehar ide u ruke igračima Crvene zvezde. Beograđani su bili dominatni od samog početka do kraja, do titule su došli uz svega 4 poraza, što je zaista uspeh. Nije baš uvek bilo uživanje gledati Zvezdu, ali je njihova igra imala glavu i rep. Dejan Radonjić nije najkreativniji trener na svetu, ali je odričan i držao se svoje igre i svojih postulata sve vreme. Uprava je naučila lekcije iz ranijih sezona, te nisu dirali ništa čitave godine. Nije bilo otkaza igračima, nije bilo smene trenera u krajem februara, početkom marta, nije bilo dovođenja igrača. To je problem koji imaju i veći timovi, problem koji postepeno uništava evropsku košarku. Jedan Panatenaikos se ponaša kao vašarski klub, menjaju se treneri kao na traci, predsednik gađa sudiju svećom?!  Zvezda je konačno napravila kontinuitet u radu, stručnom i igračkom sastavu i rezultat je došao. Pored njih kontinuitet ima i Cedevita, zato je tim iz Zagreba u poslednjih četiri sezone ima 3 finala, doduše još uvek su bez trofeja. Jasno je da je ključni igrač Crvene zvezde ove godine Bobi Marjanović, kao što je očito da je Dženkins bio glavna karika u polufinalu, da Kalinić pruža odlične partije na oba kraja terena. No, najveći utisak na mene ostavio je Luka Mitrović. Rođeni Novasađanin, logično, započeo je svoju karijeru u svom gradu. Nije prošlo mnogo vremena, kada su veći klubovi primetili ovog talentovanog momka. Kako je Vojvodina počela da slabi, a Vršac da jača, Luka se odlučio da je za njegov razvoj najbolje da pređe u klub iz Banata. Na njegovu odluku najviše je uticala činjenica da je trener Žare Vučurović takođe stigao u Hemofarm.  Za one sa jeftnijim ulaznicama, Žare je na primer pravio igrače poput Nikole Pekovića.

foto: abaliga.com

U Vršcu su išli korak po korak, nije se dizala velika prašina oko Mitrovića. Iz njegove generacije uglavno se pričalo o Cvetkoviću i Miljenoviću, dok je Luka išao ispod radara šire javnosti. Nastupao je za mlađe reprezentativne selekcije sa kojima ima bronzu na kadetskom Evropskom prvenstvu i dva srebra sa juniorskom selekcijom (Evropsko i Svetsko prvenstvo).  Dok je sa juniorskim timom Hemofarma stigao do titule u Jedinstvenoj juniorskoj ligi Srbije  zajedno sa Dangubićem, Krstićem, Milutinovim.  Kako je Luka napredovao, tako je Hemofarm finansijski posrtao. Loša situacija u klubu primorala je Vrščane da u seniorsku vatru gurnu Mitrovića i još nekoliko mladih igrača. Bio je to težak period za Hemofarm, ali su bar Mitrović, Dangubić i Krstić iskoristili svoju šansu. Luka potiče iz sportske porodice jer su mu i mama i tata igrali košarku. Usadili su u njega taj sportski gen, tu ljubav prema košarci, ali pre svega su ga vaspitali valjano i za to im hvala. Najbolji košarkaši ikada su uglavnom nisu bile cvećke, a ni ja nisam neko ko je pripadnik stava da svi moraju biti dobri ljudi. No, fer plej, ponašanje, ono pravo sportsko ponašanje koje se samo viđa u filmovima prosto zrači iz Luke Mitrovića. Nakon prostačkih poteza Blažiča, Pavlovića, melem za oči je bilo gledati i slušati ovog momka.  Pravi kapiten, prava ličnost za pokazati deci, nekim budućim šampionima. Nije bilo lako doći do pozicije startnog krilnog centra Crvene zvezde.  U klub je stigao 2012. godine, ali je prvu sezonu proveo kao statista, sa tek ponekim minutom igre. Naredne godine je imao značajniju ulogu, no onda je usledila teška povreda. Srećom, uspeo je potpuno da se oporavi od iste. No, potez koji je povukla Zvezdina uprava bio je kardinalan. Uz svo poštovanje Tadiji Dragićeviću, zaista je bilo nepotrebno njegovo dovođenje. Bila je zaista velika greota i tuga glededati kako on „jede“ minute namenjene Luki.

foto: abaliga.com

Ove sezone, konačno, je Mitrović bio startna četvorka crveno-belih. Kada se sve sabere i oduzme nadmašio je sva očekivanja. Da, bilo je tu padova u igri, serija mečeva bez pogođene trojke, propusta u odbrani, ali je generalna ocena više nego dobra. Ušao je u klub odabranih kao jedan od četvorice igrača koji su do 22. godine u Evroligi ubacili 30 poena. Bio je najzasluženiji za osvajanje Kupa u Nišu, te je bio odličan u završnici Jadranske lige. Ko je pratio Luku u mlađim kategorijama mogao je da primeti meku ruku i nesvakidašnji osećaj za igru. Kako je fizički ojača, šut se malo menjao i gubio, ali je osećaj ostao tu. Teško ga je braniti jer ima raznovrsan arsenal oružja kojim vas može napasti. Šut, prodor, iz tranzicije, sa poludistance, može sve, mada mu i dalje fali jedan potez na koji može da se uvek nasloni. Taj potez se stiče kroz rad na treningu i minutima na terenu, a Luka plovi u tom pravcu.  Užasno me podseća na mladog Novicu Veličkovića, sličan im je način igre i emocija koju pružaju na terenu. Nadam se da će Luka imati više sreće kada je zdravlje u pitanju. Siguran sam da će Mitrović u narednom periodu napraviti velike stvari, a ja ću imati tu sreću da jednog dana svojoj deci kažem: "Vidite ovog Luku koji podiže pehar, vaš tata je kao klinac igrao protiv njega." Kolumna izraža mnenje avtorja in ne nujno uredništva kosarka.si!