Ljudi pričaju, ljudi sve več znaju,
ko je ko u ovom malom kraju.

Ko je ko, ko je s kim,
ko je šta, šta je s njim,
ko je car, ko pičkin dim,
ko je opet junkie, ko opet clean,
ko je pun para, ko nema za pivo,
kome je drago, a kome krivo.

Ljudi pričaju ljudi sve več znaju …

Ko rado radi, ko rađe krade,
ko ženu bije, ko ji peva balade,
ko je šta čuo, ko šta reko,
ko je stvarno ništa, ko stvarno neko,
ko je kome u guzicu uvučen,
ko je zbog koga bio pao srušen.

Ljudi pričaju, ljudi sve več znaju,
ko je šta u ovom jebenom kraju.

Ko šta priča, ko šta čuje,
ko koga hvali, ko koga pljuje,
ko živi bedno, ko na vel’koj nozi,
ko ide peške, ko kakva kola vozi,
ko je gde bio, ko gde ode,
ko je sad ovaj i šta traži ovde?

Ljudi pričaju ljudi sve več znaju …

Ljudi pričaju i čuju svugde svašta,
ne znaju šta je istina, a šta je mašta,
ne znaju ni – ko pije ni ko plaća,
ko je na kojoj strani i čija je strana jača.
Ljudi pričaju, ljudi sve več znaju …
Ljudi nemaju bre pojma – zato i laju!

Ljudi pričaju jer se svega plaše -
ljudi pričaju, da jim bude lakše …