Koja gužva – nema igla đe da pane,
i to svakog dana čim sunce svane,
od početka juna do kraja augusta,
ja se ođe šetam otvorenih usta,
ima ih sve više, iz sezone u sezonu,
svi su došli da se okupaju u moru.

Veliki pa mali, debeli i mršavi,
žene i muškarci, đeca i starci.

Izgleda ko, da se dovuklo pola svijeta –
taman posla, da to meni smijeta,
pa ovi ljudi svakog ljeta donose devize;
ti če ljudi – nas, da izvuku iz krize.

Kažu budučnost – je seoski turizam,
možda zimi – al ljeti – cveta naturizam.

Do đe ti pogled nosi, svuda goli ljudi;
guzica do guzice, grudi pored grudi,
u meni se budi neki osječaj,
da ovome neče brzo doči kraj –
da je ovo tek početak.
Ođe ti dođe, svaki dan ko petak,
ođe čoek nema čega da se plaši,
nema čega da se boji,
ljudi ko ljudi al doduše – goli.

Go čoek, voli da se smije,
go čoek, nema šta da krije,
nema on, čega da se stidi-
a ako tebi smeta –
okreni se pa idi.

Eee, moje čeljade, go čoek
i da oće da ukrade –
nema đe da stavi!

Goli ljudi – to su oni pravi!