Da mi je neko rekao da ću se u srcu EU pitati da li mi fali ovaj ili onaj papir, ne bih vjerovala

SARAJEVO, (Patria) - Fali vam papir. Ili vam ipak ne fali. Morate u karantin. A možda i ne morate? Da sebi, a i drugima, ova pitanja postavljate kad putujete u Bosnu i Hercegovinu, poznatoj po glomaznom a neefikasnom birokratskom aparatu, ne bih se čudila. Ali da mi je neko rekao da ću isto pitati u Belgiji, srcu Evropske unije, a da niko neće znati odgovor, sigurno mu ne bih povjerovala.

Piše: Tijana Kecman, reporterka BHRT-a

Ako ćete ovih dana putovati u Belgiju, pa i u mnoge druge zemlje svijeta, nećete moći kao turista. Dozvoljena su samo takozvana “esencijalna putovanja”, ukoliko idete poslom, tamo studirate ili imate neki drugi opravdani razlog.

Ekipa BHT1, reporterka Tijana Kecman i snimatelj Vanja Ban, išli su da isprate Balkan Trafik, muzički festival u Briselu.

Malo istražujući na Google-u, dolazim do stranice “brussels airlines” , gdje u principu piše da, svi putnici koji dolaze iz tzv. crvene zone (BiH je na toj listi), moraju u obavezni karantin od minimum sedam dana, ali da postoje izuzeci za putnike koji idu poslom. Bez objašnjenja kakvi izuzeci.

Naredni, obavezni korak koji ne biste smjeli propustiti, i to kad putujete u bilo koju zemlju je elektronsko popunjavanje PLF obrasca 48 sati prije putovanja (Passenger Locator Form). Osim podataka o broju leta, adresi gdje odsjedate itd, pitaju vas perete li ruke redovno, da li nosite masku, držite li distancu. U ovom upitniku nema pitanja poput jeste li imali koronavirus i da li ste vakcinisani.

Jedna od informacija koja stoji je da vam je, za esencijalno putovanje neophodna i dozvola belgijske ambasade u državi čiji ste državljanin, što organizatori nisu naglasili. Zovem ambasadu, odgovaraju da bez odobrenja ne možemo ni da poletimo, a kamoli da boravimo van karantina u Belgiji. “Navrat nanos” kolega snimatelj i ja pribavljamo dozvolu, ja iz Srbije, pošto mi je pasoš iz Srbije, a kolega iz Zagreba, sa pasošem BiH. Sada mislimo da smo odradili sve.

Naravno, jedino što zasigurno znamo je da nam treba PCR test, to smo odradili 72 sata pred polazak na put.

Po popunjavanju PLF obrasca, meni stiže mail na francuskom i holandskom jeziku, koji prevodim, i u kome piše da dolazim iz crvene zone te da moram u karantin od najmanje sedam dana, a SMS porukom dobijam kod za test na koronavirus na aerodromu. Kolega snimatelj do kraja putovanja nije dobio mail, poruku i pozive, tako da vjerujemo da su ga izgubili u sistemu. Zovem organizatore, ne znaju. Odlučujem da poletim, pa šta bude, jer su nam u ambasadi rekli da s odobrenjem ne moramo u karantin.

Dolazak u Beč i Brisel

Na aerodromu u Beču aviokompanija nam traži samo PLF obrazac i PCR test. Stižemo u Brisel. Na aerodromu nema apsolutno nikakve kontrole. Zbog poruke o karantinu koju sam dobila, raspitujemo se na aerodromu, niko ne zna da nam kaže kako dalje da postupamo.

U Briselu smo upoznali kolege novinare iz Srbije, Sjeverne Makedonije, Albanije, Slovenije. Svi smo imali slična ali ne identična iskustva i probleme. I oni su na ovo putovanje praktično krenuli “na blef”. Koleginica iz Srbije i kolega iz Sjeverne Makedonije nisu imali odobrenje ambasade. Po dolasku u Brisel krenuli su telefonski pozivi iz Belgije s pitanjima: kako se osjećamo, imamo li simptome, itd. Pretpostavljamo da smo morali biti u karantinu, iako nemamo potvrdu. Pozivi su trajali do kraja putovanja.

Kako se vratiti kući?

Treba se vratiti kući nakon petodnevnog puta. Postavljamo sebi ista pitanja. Hoće li biti problema u povratku, moramo li imati novi PCR test, jesmo li morali još dva dana provesti u karantinu? Tokom povratka nazad, tražili su nam samo PCR test.

Na aerodromu srećemo Tamaru iz Beograda, koja je takođe išla poslom. Zbog iskustva koje je imala, prijateljima će savjetovati da nigdje ne idu ako baš ne moraju, dok se epidemiološka situacija ne stabilizuje.

“Hajde što morate da popunjavate silne papire, nego što se pravila za ulazak razlikuju od države do države i što se ta pravila mijenjaju svaki dan. I došla sam u situaciju da objašnjavam ljudima koji rade na aerodromu da su neka pravila ukinuta pošto oni nisu bili upućeni”, kaže Tamara.

Po povratku u države iz kojih dolazimo pozivi Belgijanaca su nastavljeni. Iz drugog pokušaja, pošto uglavnom govore na francuskom, saznajem da smo morali biti u karantinu da nam je putovanje trajalo duže od sedam dana. Pošto smo se već vratili, zatvoriće naše fajlove.

Kolega Bojan Stojkovski, freelance novinar iz Skoplja kog smo upoznali na ovom putešestviju, zaključuje:

“Čitavo iskustvo sa putovanjima tokom ove pandemije opisao bih kao jednu veliku lijepu zbrku. Disonanca između graničnih službenika, aviokompanija i lokalnih vlasti u zemlji, u našem slučaju Belgije, ostavlja vas u stalnoj zbunjenosti, u kojoj ne znate da li da ostanete u karantinu, da izađete i obavljate svoje profesionalne dužnosti, da napravite COVID-19 test i sačekate rezultate ili samo da koristite negativni test koji već imate. Vjerujem da su mnogi putnici danas suočeni sa nekim od ovih dilema i mislim da će ovaj nered trajati bar do kraja godine.”

Međutim, i dalje podstičem one koji žele da putuju, pod uslovom da poštuju sve mjere i ograničenja COVID-19, jer je ovo korak u dobrom smjeru ka vraćanju u naš uobičajeni život. Vjerujem da, iako je situacija haotična, i dalje donosi lijep osećaj jer možemo ponovo da osjetimo sve pozitivne strane putovanja i da jednostavno ponovo zbližimo ljude, kaže Stojkovski.