Ako neće Bosna Evropi, hoće Evropa Bosni

Aplikacija za ulazak u Evropsku uniju se predala u Briselu. Da ne bude zablude, inicijativa je došla od Evrope, to je jasno. Izraz „ulazak u Evropsku uniju“ je pogrešan. Tačnije je da će Evropa ući u BiH. Dogodilo nam se: Ako neće Bosna Evropi, hoće Evropa Bosni. Reforme se moraju početi. Naše političke oligarhije više nisu imale kud. I sve te reforme će postepeno degradirati ogromnu političku moć i nepodnošljivu političku samovolju.

Mi smo u Evropu počeli ulaziti odavno. Usred rata u BiH, u Švajcarskoj, u Cirihu održavao se politički skup. Sjedi nekolicina lidera male stranke MBO i drži tribinu pred našim izbjeglicama. Usred priče ustaje se čovjek iz publike i kaže: „Želio bih da kažem da ste vi jedina stranka koja drži obećanja. Uoči prvih demokratskih izbora stalno ste govorili: Sa nama u Evropu. Sa nama u Evropu. I  evo nas sa vama u Evropi.“  

Treba vremena da bi BiH dobila kandidatski status. Sve države oko nas su ga dobile u periodu od dvadesetak mjeseci do dvije godine. Trebat će nam najmanje pet godina za raspravu o našem prijemu. Imamo pet hiljada zahtjeva i zadataka koje moramo ispuniti da bi mogli pristupiti Evropskoj uniji. I najveći dio tih zadataka tiče se građana i njihovih individualnih prava. Dakle, moramo uskladiti svoje zakonodavstvo sa evropskim i postati pravna država.

Država koja svakog svog stanovnika tretira ravnopravno i štiti bez obzira na nacionalnu, vjersku  pripadnost, bez obzira na porijeklo, zdravstveno stanje i trenutni socijalni status. Morat ćemo pristupiti reformi javne uprave, reformi ekonomskog sistema, sređivanju imovinskih odnosa. I to će biti najteži posao jer se ovdje čitavo stoljeće samo divlje otimalo i svakako uzurpiralo tuđe vlasništvo. 

 Evropa hoće jednu adresu za pregovore, dakle hoće BiH za partnera, a ne entitete. Oni koji bi dijelili BiH i pregovarali o svemu i svačemu neće dobiti prilike kakve su do sada imali. Snovi o samostalnim državama će se izgubiti.  Ni jedna vrata se neće moći zatvoriti unutar Unije.

Nakon predaje aplikacije naši politički lufteri obećali su da će sve učiniti da naša mladost svoju budućnost traži u Bosni i Hercegovini.  Ljudi ne bježe iz ove države samo zbog lošeg ekonomskog stanja kojeg su oni napravili. Ljudi su bježali i bježe od beznađa koje je njihov proizvod. Bježe od nepravdi na svakom koraku koje su oni ustoličili. Bježe od korupcije koja je postala način života u ovoj zemlji i sistem po kojem funkcionišu sve institucije. Bježe od socijalne neosjetljivosti svojih lidera koja je napravila bijedu, zemlju nepotizma, korumpiranosti i bezakonja. 

Jer, Evropska unija je, bez sumnje,  mjesto vladavine prava. Gdje ima pravde može sve drugo nedostajati. Sarajlije se sjećaju kad se u ratu dijelilo kilo šećera na deset porodica i svi su bili zadovoljni i mirni.  Bilo je solidarnosti i tolerancije za sve i svašta. Onda su došli oni, pohlepni i nezasiti i napravili nered.

Svojevremeno su naše izbjeglice dolazile u Evropu pred progoniteljima. Danas su to uglavnom uspješni, obrazovani, vrijedni i korisni članovi država Evropske unije. Ispostavlja se da su bili dobra prethodnica.

Svi tih pet hiljada uslova znači da će političarima trebati oduzeti moć i samovolju koja je u BiH napravila svu nesreću. Ova država će dobiti precizne dijagnoze svih svojih bolesti korupcije, koje će trebati liječiti. Sa usklađivanjem zakona i ustoličenjem ljudskih i građanskih prava, naši lideri se detroniziraju i postaju običan servis građana. Dakle, politika postaje običan posao, a političari prizemni ljudi, što su uvijek i bili. Lideri iz našeg sokaka. Ulaskom u Evropsku uniju njihova imovina postaju javna i stavljaju se pod lupu. Objavljuju se svi njihovi strani računi i daju na uvid javnosti.

Ali, neće se oni tek tako predati. Ako su potpisali aplikaciju nisu potpisali kapitulaciju. Bosna i Hercegovina  će biti u čekaonici Evrope još najmanje pet godina. Njima dovoljno, nama previše.