Izvještaj Svjetske banke: Zemlje JI Evrope bilježe ekonomski rast, ali je još velika nezaposlenost

Ekonomske aktivnosti u šest zemalja jugoistočne Evrope dobijaju na intenzitetu, a očekuje se da će stopa rasta u regionu u 2015. dostići u prosjeku 1,8 procenata, u poređenju sa samo 0,3 procenta u 2014., kako se navodi u najnovijem Redovnom ekonomskom izvještaju Svjetske banke o jugoistočnoj Evropi (SEE RER), prenosi bh. novinska agencija Patria.

Privatne investicije su glavni pokretač privrednog rasta u SEE6.

U izvještaju se navodi da će u regionu tokom 2015. rast biti stimulisan domaćom potražnjom i dešavanjima na globalnom ekonomskom planu.

Najviše stope rasta u 2015. od 3,4 i 3,2 procenta očekuju se u Crnoj Gori i BJR Makedoniji; najniža stopa od 0,5 procenta očekuje se u Srbiji. Iako kaskaju za ostatkom zemalja u regionu SEE6, Srbija i Bosna i Hercegovina se oporavljaju od poplava koje su ih pogodile 2014. brže nego što se očekivalo.

Oporavak je podstakao otvaranje novih radnih mjesta, a zapošljavanje u regionu se polako poboljšava, s tim da se u Srbiji i BJR Makedoniji bilježi rast zaposlenosti najveći od sredine 2009. Pa ipak, nezaposlenost ostaje ključni strukturni izazov, posebno među mladima. Nezaposlenost među mladima u regionu i dalje je veoma visoka i iznosi oko 45 procenata, što ne samo da sa sobom nosi nesagledive kratkoročne i dugoročne ekonomske troškove, već ima i socijalne posljedice.

U izvještaju se navodi da iako je makroekonomska stabilnost neophodna za održivi rast prihoda, ona nije dovoljna. Strukturne reforme koje se tiču tržišta rada, konkurentnosti i javnih finansija treba sprovesti kako bi se povećao privredni rast u regionu SEE6 i kako bi privrede tih zemalja ponovo počele da se približavaju onima u EU. To je proces koji stoji u mjestu od izbijanja globalne finansijske krize 2008. Istrajavanje na reformama, uz održavanje privredne stabilnosti daće podsticaj privrednom rastu. Program strukturnih reformi ima više ciljeva: stimulisanje zapošljavanja ukidanjem negativnih podsticaja i prepreka za formalno zapošljavanje, podržavanje investicija tako što će se unaprediti upravljanje i poslovno okruženje, kao i unapređivanje međunarodne integracije i konektivnosti. To takođe zahtjeva i da javne službe i sistemi socijalne zaštite budu efikasniji i pravedniji.

“Pažljivo definisanje prioriteta po pitanju ekonomskih politika od ključne je važnosti za upravljanje ovim rizicima”, rekla je Gallina A Vincelette, vođa programa i jedan od autora izvještaja.  “Istrajavanje na reformama je neophodno kako bi se obezbijedila makro-fiskalna održivost, posebno u svjetlu pooštravanja finansijskih uslova, i proširio prostor za korištenje fiskalne politike za ublažavanje budućih šokova.”

Pažnja političara u regionu i u EU okrenuta je i pitanju prolaska migranata kroz region. Zemlje u regionu pokazale su zrelost i saosjećanje u odnosu na izbeglice koje prolaze kroz njihove zemlje. Izazov za EU i zemlje u regionu je da upravljaju ovim izazovom na human način, a da istovremeno vode računa da ne dođe do prekida regionalne trgovine, naročito zbog toga što su zemlje SEE6 dio proizvodne mreže koja završava u zapadnoj Evropi.

Priliv migranata u budućnosti može uticati na odliv ljudi iz zemalja SEE6 u članice EU, što će uticati na njihova tržišta rada i priliv doznaka. To je dodatni podsticaj ovim zemljama da sprovode politiku koja će rješavati njihovo demografsko pitanje, naročito pitanja starenja i smanjenja stanovništva.

“Podsticanje zapošljavanja, ulaganje u ljudski kapital, preokretanje trenda odliva stanovništva i stvaranje prilika za zaradu kod kuće pomoći će da se mladi motivišu da ostanu kod kuće ili da se vrate iz inostranstva” izjavila je Ellen Goldstein, direktorica Svjetske banke za jugoistočnu Evropu. “Time će ne samo rješavati pitanje starenja stanovništva već i pitanje kvaliteta i kvantiteta ljudskih resursa na Balkanu