Državna vlada Bosne i Hercegovine kvislinškim djelovanjem tjera patriote u samorganizovanje

Piše: Rasim Belko @rasimbelko

Secesija ili disolucija, sasvim je nebitno na koji će se put podjele Bosne i Hercegovine opredijeliti Milorad Dodik, ima visok stepen mogućnosti da doživi uspjeh. Jer, Dodik i njegovi politički i ekonomski pokrovitelji faktički nemaju prepreka za ostvarivanje namjera.

Država Bosna i Hercegovina u institucionalnom segmentu je hiperparalizirana, jer njene institucije bave se iluzijama o evropskim integracijama, dok o strategijama i pripremi odbrane države ne razmišljaju. Da je suprotno, nesumnjivo je da bi o tome govorili. Naročito aktuelna garnitura vlasti koja se voli pohvaliti zakonima o vinu, jer ničim se drugo pohvaliti ne može.

Ali zato najaktivnije razmatraju izmjene Izbornog zakona, čas tzv. integrativnog, čas legitimnog tipa. Izborni zakon zahvaljujući nekompetentnoj vlasti Bosne i Hercegovine postao je vitalno pitanje društvene zbilje. I sve to u vremenu dok Dodik nezaustavljivo korača putem koji je odavno svima poznat.

Državna vlada ne čini ništa u danima kada se od Skandinavije preko Baltika do juga Evrope govori čak o izvjesnom ratu i kada ministri odbrana evropskih zemalja najavljuju da je rat tu, na vratima. U vremenu kada Srbija i Hrvatska kupuju naoružanje, uvode vojne rokove, Vlada Bosne i Hercegovine (dejtonski naziv Vijeće ministara) nije ni razmatrala stanje u Oružanim snagama. A morala je i to u pravcu vraćanja rezervnih snaga OS BiH, ali i nabavke oružja. Kosovo kupuje Javeline, a Bosna i Hercegovina ni petarde. I to je zapravo prava refleksija koliko je Vladi BiH stalo do odbrane Bosne i Hercegovine.

Vlada i Parlament Bosne i Hercegovine po Dejtonskom mirovnom sporazumu, koji jeste loše rješenje, ali u sebi krije rješenje svih rješenja, može i mora u pripravnosti imati dokument koji se promptno može izglasati, a koji bi našu državu vratio na Ustav Republike BiH. Taj potez značio bi eliminaciju entiteta, kantona i distrikta kao administrativnih jedinica, te tako osujetio priču o secesiji ili disoluciji nekog od entiteta ili kantona.

No, taj dokument nemaju, niti o tome imaju vremena, jer Vlada Bosne i Hercegovine a i parlamentarna većina na tom nivou sastavljena je od dijametralno suprotnih činilaca. S jedne strane su poslušnici Beograda i Zagreba kojima apsolutno odgovara to što Bosna i Hercegovina nema nikakav plan svoje odbrane, a na drugoj strani su sarajevski trikolori, politički puzavci čiji je jedini stav da podržavaju ono što im srpsko-hrvatska politika stavi na dnevni red.

Ne smijemo zaboraviti ni davno privatiziranu i otkupljenu intelektualnu elitu koja je izgubila kredibilitet i morala biti sklonjena kako bi se dao prostor intelektualnoj masi spremnoj da se stavi na usluzi državi Bosni i Hercegovini. Jer, ta intelektualna masa bez sumnje bi mogla iskoristiti činjenicu da je postojeći ustroj i Ustav Bosne i Hercegovine nastao silom, a takvo stanje ne priznaje međunarodno pravo. Dakle, intelektualci kojima je stalo do Bosne i Hercegovine lahko bi razvili podlogu za ukidanje takvog ustroja, a prodržavne politike bi imale zadatak da tu podlogu predstave kreatorima Dejtona i traže njegovo ukidanje.

Ne dogodi li se promjena u sistemu vlasti na državnom nivou nesumnjivo je da će u prodržavnom, patriotskom bloku rasti nervoza zbog činjenice da nam prijeti uništenje. A građani očekuju tu reakciju i budno prate hoće li se ona desiti, jer u suprotnom će se, manje-više kao i devedesetih, morati samoorganizovati kako bi branili vlastite živote i državu. Ta energija među građanima danas je možda i moćnije oružje, s obzirom da je Bosna i Hercegovina odbranjena devedesetih, a današnja borba značila bi njeno oslobađanje od remetilačkih retrogradnih snaga.

Na kraju krajeva, osjete li patriotske snage da aktuelna Vlada Bosnu i Hercegovinu svjesno vodi u raspad i nestanak, nema sumnje da bi svi oni koji rade u toj vladi morali biti svjesni mogućeg otpora i njegovih posljedica.

Jer, neka ne zaborave dobro plaćeni izdajnici u državnoj Vladi da građani ove zemlje, kojima je ona majka domovina, mnogo duže mogu trpiti i glad i bijedu nego što će trpiti i gledati da neko Bosnu i Hercegovinu vodi u raspad.